Komisija za zaštitu konkurencije se oglasila povodom slučaja EPS!

Foto: Tanjug/AP

EPS

U mediju SRBIJA DANAS, koji se distribuira putem internet stranice www.srbijadanas.com, u okviru teksta „SUMNjIVA POSLA KOMISIJE ZA ZAŠTITU KONKURENCIJE! Priznali Kosovo, ne poštuju zakone i sudove, a EPS Distribuciju kaznili najvećom kaznom u istoriji Srbije”, nepoznatog autora, objavljene su neistinite i nepotpune informacije o radu Komisije za zaštitu konkurencije.

U postupanju protiv EPS Distribucije, Komisija je donela rešenje o zloupotrebi dominantnog položaja zbog nametanja nejednakih i nepravičnih uslova poslovanja na iste poslove sa različitim učesnicima na tržištu čime su pojedini učesnici dovedeni u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente nametanjem nepravičnih uslova poslovanja, u decembru 2016. godine, a koje je prvobitno potvrđeno od strane Upravnog suda. EPS Distribucija je koristeći pravo na vanredni pravni lek, uložila Vrhovnom kasacionom sudu tužbu na presudu Upravnog suda, nakon čega je Vrhovni kasacioni sud ukinuo presudu i vratio predmet Upravnom sudu na ponovno odlučivanje. U izvršenju ove presude Upravni sud je poništio rešenje Komisije i predmet vratio na PONOVNO ODLUČIVANjE. 

Tačno je da je Komisija u rešenju izrekla meru zaštite konkurencije u visini 330 miliona dinara, ali nisu tačni navodi iz objavljenog teksta da je Upravni sud naložio Komisiji da vrati svih 330 miliona dinara EPS Distribuciji i 35 miliona dinara zatezne kamate, jer takav nalog ne postoji. Pri tome, Komisija ne bi ni mogla da vrati navedenu sumu, jer se ona ne uplaćuje na račun Komisije, nego u budžet Republike Srbije.

Komisija je prvi put upoznata o navodnom postojanju kamate i njenom iznosu tek u navedenom tekstu i nema saznanja ko, gde i kako je odredio ovaj iznos kamate, kao ni da li će kamata uopšte biti obračunata. Presuda ne može ni da sadrži ovaj iznos, jer je zahtev za povraćaj novca od strane EPS Distribucije podnet Ministarstvu finansija - Poreskoj upravi 21.06.2018. a presuda Upravnog suda je doneta 23.02.2018. godine. 

Povodom tvrdnje da je Komisija priznala Kosovo kao nezavisnu državu, iznete čak i u naslovu teksta, Komisija ističe da ne želi da bude uvučena u pokušaj politizacije ovog predmeta. Komisija je, kao i u svim doasadšnijm odlukama, definisala relevantno geografsko tržište držeći se činjenica i Zakona, tako da ova definicija nije povezana sa pitanjem statusa AP KiM, niti teritorijalnim uređenjem Republike Srbije. Ona zavisi od niza okolnosti, mahom ekonomskih, te se često dešava da definisano relevantno tržište bude šire ili uže od teritorije Republike Srbije (kao npr. teritorija grada Beograda, Zapadna Srbija, aerodromski par Beograd-Rim i dr.).

Foto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ

Miloje Obradović

Sledeći logiku autora teksta kada Komisija definiše relevantno geografsko tržište uže od nacionalnog, da li to znači da time i priznaje nezavisnost tog dela teritorije? Nesporno je da EPS Distribucija obavlja svoju delatnost samo na teritoriji koju je Komisija definisala kao relevantno geografsko tržište, pri čemu to potvrđuje i Agencija za energetiku, kako na svojoj veb stranici, tako i u dopisu AERS-a od 17.aprila 2018. godine. U ovom dopisu  AERS, između ostalog, navodi da je „operator distributivnog sistema EPS Distribucija jedini energetski subjekt koji delatnost distribucije električne energije  upravljanja distributivnim sistemom obavlja na teritoriji Republike Srbije, bez APKM”. 

Komisija je sve ovo detaljno obrazložila u rešenju u delu o definiciji relevantnog geografskog tržišta (strane 12 – 19). Napominjemo da je u obrazloženju rešenja navedeno i da je Komisija utvrdila da je na internet stranici EPS Distribucije objavljen Informator o radu za 2016.godinu, gde je na str.30 pod tačkom 6. navedeno da društvo EPS Distribucija svoju delatnost obavlja na konzumnom području Republike Srbije, s tim da je u Izveštajima o radu AERS-a za 2015. i 2016. godinu precizirano „Delatnost distribucije električne energije je, na teritoriji Republike Srbije bez APKM, u prvoj polovini 2015. godine obavljena u okviru pet PD za distribuciju električne energije”.

Takođe, u tekstu se Komisiji inputira da „ne poštuje zakone i sudove Republike Srbije” što apsolutno nije prihvatljivo, tako što se u tekstu iznosi netačna tvrdnja da je presudom Upravnog suda naloženo Komisiji da izvrši veštačenje i sprovede usmenu raspravu, a što prema navodima u tekstu nije učinila. Pojašnjenja radi, citiramo navod iz presude: „U postupku ponovnog odlučivanja... će ceniti i predlog tužioca (EPS Distribucija prim.aut.) za odgovarajuće veštačenje...”. Komisija je u ponovnoj odluci ocenila izneti predlog, te time i postupila po nalogu iz presude. Stoga se presudom i ne nalaže veštačenje, pri čemu se u istoj usmena rasprava ni ne spominje.

Foto: pixabay.com

Možda zanemarivanje pojedinih reči iz presude od strane autora teksta objavljenog na sajtu Srbijadanas, nije važno prosečnom čitaocu, ali su upravo te reči ključne za dokazivanje postupanja Komisije po nalogu Upravnog suda.

Još jedan način da se kompromituje politika zaštite konkurencije i rad Komisije jeste navod iznet u tekstu da “Komisiji građani nisu bitni, jer Komisija nije uzela u obzir kakav uticaj ima ponašanje EPS  Distribucije na tržištu na krajnje potrošače, odnosno građane Srbije”. Komisija je upravo uzimajući u obzir dobrobit za potrošače, svojim postupanjem otklonila povredu konkurencije i time sprečila da se indirektno negativni efekti preliju na krajnje potrošače. Komisija je detaljno objasnila efekte povrede konkurencije učinjene od strane EPS Distribucije, i to u lancu od direktnih kupaca koji posluju sa EPS Distribucijom do krajnjih potrošača.

Komisija napominje da je svrha postupka bila da obezbedi jednake uslove poslovanja za sve kupce koji su poslovali sa EPS Distribucijom, bez obzira na njihovu vlasničku strukturu. Infografik „Slobodno tržište električne energije” koji je deo članka, upravo govori u prilog opravdanosti postupanja Komisije, zato što prikazuje cene električne energije i udeo na tržištu EPS Snabdevanja koji padaju nakon pokretanja postupka pred Komisijom, kao i nakon donošenja rešenja iz decembra 2016. godine.
Cilj politike zaštite konkurencije i jeste obezbeđivanje konkurentske borbe između što većeg broja učesnika, što vodi ka snižavanju cena ili poboljšanju kvaliteta, a što je princip koji je ispoštovan i prilikom donošenja ovog rešenja Komisije. Ove ciljeve u svom radu Komisija postiže postupanjem u odnosu na učesnike na tržištu, bez obzira na njihovu vlasničku strukturu i veličinu, na šta je i Zakon o zaštiti konkurencije obavezuje.

Zbog ovakvog pristupa komentarisanja rada i odluka, Komisija je prinuđena da odstupi od svoje uobičajene prakse nekomentarisanja i polemisanja sa širom javnosti pre pravosnažnosti odluke koju je donela. 

I na kraju povodom tvrdnji autora da Komisija „nije našla za shodno da da odgovor građanima na ova pitanja” ističemo da smo 22.06. (kroz dva dopisa), kao i 25. i 26.06.2018. pokušali da odgovorimo na sva postavljena pitanja i novinarima portala Srbijadanas dostavili link ka rešenju, u kome je na 50 strana detaljno obrazložena odluka Komisije.