Ivana Josifović: JEDAN ODLIČAN I JEDAN LOŠ SUDIJA SU U PROSEKU JEDAN LOŠ SUDIJA

Foto: Srpski telegraf

Ivana Josifović

- Zašto je osnovano Udruženje, jel bilo nužno pored postojanja DSS i UTS ili su drugi motivi u pitanju?

* To je pitanje koje nam postavljaju od kada smo se osnovali, da li je cilj da se razbije jedinstvo struke, zašto baš u ovom momentu kada je u toku rasprava o ustavnim amandmanima, lični motivi, motivi drugih interesnih grupa... Odgovor je sasvim drugačiji. Mi smo kao članovi dosadašnjih strukovnih udruženja i kao pojedinci - nosioci pravosudnih funkcija, po sopstvenoj savesti, svesni odgovornosti i značaja aktuelnih događanja i promena u oblasti pravosuđa, uzeli aktivno učešće u dešavanjima od početka ove odnosno pred kraj prošle godine u vezi sa nacrtom ustavnih amandmana koje je objavilo ministarstvo pravde i tada dali svoje mišljenje i istakli brojne primedbe na takav tekst amandmana. Tu je struka bila jedinstvena. Onda je ministarstvo izašlo sa predlogom amandmana koji je poslat Venecijanskoj komisiji. Čini mi se da u tom momentu dolazi do razmimoilaženja u našim stavovima i stavovima DSS i UTS, ali prvenstveno u pogledu metodologije i načina na koji mislimo da treba rešavati probleme. Ciljevi su nam zajednički – nezavisno, samostalno i efikasno pravosuđe. Naime, mi koji smo osnivači Udruženja smo stava da je predlog amandmana, a nakon javne rasprave koja je protekla tako kako je protekla, ne baš slavno, u velikoj meri oko 70 %, uvažio primedbe koje je struka osnovano istakla i smatrali smo da je to vrlo dobra osnova za dalje pregovore oko konačnog nacrta. Međutim, nismo naišli na takvo razmišljanje u rukovodstvima strukovnih udruženja koji su, čini mi se, odbili da prihvate da je učinjen bilo kakav pomak i ostali isključivi. Mi smatramo da je za rešenje potreban razgovor i to konstruktivan i argumentovan. U situaciji kada „druga strana“ u ovom slučaju ministrastvo pravde, pokaže da ima sluha da sasluša i prihvati primedbe struke, smatramo da i struka treba realno da sagleda stvari. To naravno ne znači bezuslovno prihvatanje, već upravo racionalno sagledavanje i prihvatanje onog što je dobro uz konstruktivnu kritiku onog što treba da se ispravi ili unapredi.

Foto: Srpski telegraf

Udruženje

- Razgovarati sa državom?

* Prema važećem Ustavu, a to se ne menja ni predloženim izmenama, vlast u našoj državi počiva na principu tripartidne podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Dakle, mi smo deo vlasti i moramo da sarađujemo u cilju efikasnog pružanja pravde građanima. Sama reč podela vlasti znači da nijedna od grana vlasti nema prevlast u odnosu na druge dve, ali je važno da funkcionišu tako da sudska vlast, kao garant zakonitosti rada druge dve grane vlasti, ima svoju nezavisnost. Za to se mi zalažemo i smatramo da samo ukoliko budemo konstruktivno prišli ovoj veoma delikatnoj temi, možemo očekivati dobre rezultate. Isključivost, sama za sebe, preko nedopustive stagnacije, vodi samo ka daljem urušavanju ugleda pravosuđa. Znate, ako se držite stava da jedna grana vlasti u državi neće, odbija, isljučuje da razgovara sa drugim činiocima u državnoj vlasti, šta građani mogu da očekuju od te i takve države? Nezavisnost ne znači zatvorenost i nedostupnost. Nezavisnost pravosuđa je nerazdvojni element vladavine prava i neophodna za nepristrasnost sudija i za funkcionisanje pravosudnog sistema. Ali to ne znači da o tome ne traba razgovarati sa svojom državom. U tom smislu bih mogla da postavim intrigantno pitanje: nego sa kim treba da se razgovara o tome unutar jedne suverene države?

- I da li ima rezultata u tim pregovorima?

* Prvi rezultati su već stigli! Prema poslednjem predlogu ustavnih amandmana koji je objavljen 15.10.2018.god., izvojevali smo istorijsku pobedu – sudijski i tužilački pomoćnici su ušli u Ustav. To znači da će za njihov status i položaj (ako ovi amandmani budu usvojeni) sada biti nadležna pravosudna tela - VSS i VST, a ne više ministarstvo pravde. Mi smo oduvek, još kao osnivači i rukovodioci Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije (USTP) isticali značaj njihovog rada koji je sve do našeg osnivanja i institucionalnog ali snažnog delovanja, bio potpuno nevidiljiv. Učinili smo da postanu vidljivi i prepoznati u pravosudnom sistemu, a sada smo se izborili i za njihovo mesto u Ustavu, kako im i pripada. To znači da će oni sada biti pravosudni, a ne kao ostali zaposleni državni službenici, što otvara mogućnost za njihovo horizontalno i vertikalno napredovanje u formi karijernog saradnika. Zalagaćemo se da kroz izmene Zakona o Pravosudnoj akademiji njihovo stečeno radno iskustvo i dužina radnog staža budu adekvatno vrednovani kroz posebe specijalizovane oblike obuke na PA, praktično za sertifikaciju njihovog znanja i iskustva. Tome u prilog ide i nacrt Ustavnog zakona koji je ostavio pet godina do početka primene amandmana koji se odnosi na završenu obuku na PA kao uslov za prvi izbor na pravosudne funkcije.

Foto: Srpski telegraf

Tekst potpisa

- Znači pravosuđe treba nekom da odgovara? Odgovornost sudija i tužilaca, kome i kako?

 * Nezavisnost sudstva obezbeđuje svakom licu pravo na pravično suđenje i stoga to nije privilegija sudija, već jemstvo poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje svakoj osobi omogućava da ima poverenje u pravosudni sistem. Nezavisnost pojedinačnih sudija i samostalnost tužilaca je zaštićena nezavisnošću pravosuđa u celini. Kao takva, ona predstavlja fundamentalni aspekt vladavine prava. U tom smislu, pravosuđe mora biti odgovorno prema građanima, jer zbog njih i postoji, da bi zaštitilo prava građana u zakonom propisanom postupku. Da bi ta zaštita bila efikasna i kvalitetna, moramo imate takve nosioce pravosudnih funkcija koji mogu da odgovore zahtevima koji se pred njih stavljaju. Smatramo da je nužno osnaživanje integriteta pojedinaca koji vrše pravosudne funkcije na način da svoj posao obavljaju odgovorno, efikasno, samostalno, u skladu sa zakonom, bez skrinevih i neskrivenih pritisaka. To će se postići insistiranjem na transparentnosti izbora i napredovanja na osnovu objektivnog vrednovanja rada sudija i tužilaca, kontinuiranom obukom i edukacijom, uz neophodno унaпрeђeњe мaтeриjaлнoг пoлoжaja i uslova rada.

- Govorite o materijalnom položaju, da li je to sindikalno pitanje? 

* Naprotiv, smatramo da je to prethodno pitanje. Ističemo da je pitanje materijalnog položaja naročito važno za kvalitetan rad sudija i tužilaca. Zarade u pravosuđu su neprimereno niske u odnosu na obim i odgovornost koju nose sudije i tužioci. Opšte je poznato stanovište koje je sasvim utemeljeno u realnom životu, da sudija nema radno vreme – sudija je sudija 24 časa dnevno, verujte da je tako. Sudijska i tužilačka funkcija su s pravom nespojive sa vršenjem bilo kog drugog plaćenog posla, zbog sukoba interesa, tako da sudije i tužioci ne mogu da imaju druge izvore prihoda. Pored toga, podržavamo stanovište da nosioci pravosudnih funkcija u svakom trenutku in a svakom mestu moraju da se pridržavaju visoko moralnih vrednosti i principa. Da bi mogli nesmetano i rasterećeno od bilo kakvog pritiska ili uticaja da donose sudske i tužilačke odluke mora im biti garantovana nezavisnost i samostalnost i kroz materijalni položaj, ali i da se obezbede adekvatni uslovi za rad koji pored prostornih kapaciteta (sudnica i kabineta) podrazumevaju i potreban broj sudskog osoblja, na koji način će sudija/ zamenik tužioca moći u punom kapacitetu da obavlja funkciju na koju je biran.

Foto: pixabay.com

- Neki bi rekli da nisu baš svi zaslužili veliku platu, otkud toliko pritužbi na rad sudova, na dugo trajanje postupaka, presude u Strazburu...?

* Spremni smo da se suočimo sa novim izazovima u cilju odbrane i unapređenja poverenja građana u rad pravosuđa, da javno ukažemo na probleme i stručno ponudimo rešenja. Želimo da stanemo u zaštitu svih nosilaca pravosudnih funkcija koji svoj posao obavljaju stručno i savesno. Ne možemo više da dozvolimo da se iza nečijeg odgovornog rada krije tuđ nerad i nedostojnost. Nećemo više dozvoliti kolektivno klevetanje celog pravosuđa! Znate, svaki sudija i tužilac ima svoje ime i prezime, pa neka preuzme odgovornost za svoj rad.

- Ne mislite da ćete time izgubiti poverenje kolega?

* Upravo suprotno. Daleko je više onih koji svoj posao rade predano i stručno, oni će znati da cene kada se ukaže na one koji ne rade kako treba, a njihovi rezultati se na nekom višem nivou uprosečuju. Jedan odličan sudija i jedan loš sudija su u proseku, iz ugla građana zbog kojih sud i postoji, loš a ne dobar sudija. One kolege koje se osete prozvanim u ovim rečima, pretpostavljam da se neće javno oglašavati. Kada građanin dođe na pisarnicu suda da preda tužbu i bude mu svejedno koji sudija će biti zadužen njegovim predmetom, tada ćemo znati da smo uspeli da pravosuđe dovedemo na zadovoljavajući nivo u pogledu straučnosti, osbosobljenosti i savesnosti rada.