Zadružni san postao java! Velika borba za spas srpskog sela daje rezultate

Foto: Srpski telegraf

Milan Krkobabić

Iza svega stoje ministar Milan Krkobabić i njegov tim. Izazovi su bili veliki, međutim, rezultati su nadmašili čak i najoptimističnija očekivanja.

* Ministre, visoki zadružni zvaničnici Srbije i Vojvodine ocenili su nedavno da ste projektom "500 zadruga u 500 sela" sproveli zadružnu revoluciju, dok vas drugi upoređuju s Mihailom Avramovićem, rodonačelnikom zadrugarstva u Srbiji. Kako se osećate kad to čujete?

- Moje je da pokrećem i radim, a neka zadrugari i javnost Srbije ocenjuju moj rad. Projekat obnove zadrugarstva, prvi ovakve vrste u istoriji Srbije, započeli smo u aprilu 2017. godine, partner nam je Akademijski odbor za selo SANU, koji predvodi akademik Dragan Škorić, a saradnici fakulteti, instituti, univerzitetski profesori i lokalne samouprave. Pomenuti odbor SANU je uzaludno ukazivao na alarmantno stanje u selima Srbije, pre svega na činjenicu da je od 4.700 seoskih naselja njih 1.200 u fazi nestajanja. A uspešne zadruge su i duša i srce i krvotok svakog sela, ekonomski garant da se i na selu može bolje živeti. One otvaraju realnu šansu da mladi ljudi ostanu, rade i žive na selu i da imaju obezbeđenu egzistenciju, kao i raznovrstan pristojan život. Uspešne zadruge doprinose i ravnomernijem regionalnom razvoju Srbije i sve su to motivi koji su me podstakli da iniciram takav projekat.

* Mnoge zadruge su do pokretanja projekta oživljavanja zadrugarstva stavljale katanac na vrata. A za ove dve i po godine taj trend je poprimio sasvim drugi tok, osnovano je više od 600 zadruga. Kako je to moguće?

- I sadašnji i budući zadrugari su na početku bili nepoverljivi prema projektu "500 zadruga u 500 sela". Čak ni ja nisam bio sasvim siguran da ćemo taj metaforički broj pretvoriti u stvarnost. Evo, sada sa skromnim ponosom govorimo o novoosnovanih 613 zadruga. I taj broj se svakodnevno uvećava. To je dobar signal da smo uspeli da vratimo poverenje u udruživanje koje u svetu danas okuplja oko milijardu ljudi. Kako se vraća izgubljeno poverenje? Mislim da su najbolji način primeri uspešnih zadruga.

* Koliko je kabinet za regionalni razvoj, na čijem ste čelu, do sada dodelio bespovratnih podsticajnih sredstava zadrugama?

- Od 2017. godine zadruge su dobile 1,7 milijardi dinara. Bespovratna podsticajna sredstva dobile su 152 zadruge, od čega 80 novoosnovanih, 68 starih i četiri složene.

Saradnja sa Savezom penzionera * Nedavno ste se u svojstvu predsednika PUPS sastali s predstavnicima Saveza penzionera Srbije i AP Vojvodine i postigli dogovor o saradnji. - Saradnja sa Savezom penzionera Srbije, koji u 170 odbora u celoj Srbiji okuplja 640.000 članova, traje godinama, a nedavno smo je osvežili i ojačali, za dobrobit 1,7 miliona penzionera u zemlji. U toj radno-poslovnoj simbiozi, Savez penzionera Srbije pruža punu podršku PUPS, a naši poslanici su u Skupštini Srbije kroz amandmane već istakli zahteve penzionerske organizacije.

* Šta dalje u obnovi zadrugarstva?

- Naš strateški cilj je da podržimo osnivanje novih i pospešujemo rad postojećih zadruga u nerazvijenim, brdsko-planinskim i pograničnim krajevima Srbije, jer to direktno utiče na bezbednosnu situaciju u zemlji. Često upozoravam da ne smemo dopustiti da nas zadesi usud puste zemlje. Imperativ je da više podstičemo osnivanje stočarskih zadruga, ali, pre svega, specijalizovanih zadruga koje će se i horizontalno i vertikalno udruživati. Zadrugari moraju da shvate da su jedni drugima partneri, a ne rivali. I da tako jednog dana doživimo da svest o udruživanju bude toliko visoka da se i u Srbiji stvori zadružni gigant poput španskog "Anekopa", složene zadruge sa 27.000 farmera i godišnjim prometom od 850 miliona evra. Za tako nešto potrebno je mnogo vremena, energije i posvećenost udruživanju mnogih ministara i mnogih budućih vlada.

* U junu 2019. osnovali ste Nacionalni tim za preporod sela Srbije. Šta je njegov osnovni zadatak?

- Taj tim, koji je dobio punu podršku predsednika Aleksandra Vučića, partnersko je savetodavno telo kabineta za regionalni razvoj i Akademijskog odbora za selo SANU. Čini ga više od 30 doktora nauka, ali i javne ličnosti iz najrazličitijih oblasti života. Cilj je da napravimo sveobuhvatni, koncizan i konkretan program za preporod sela Srbije i ponudimo ga Vladi i Skupštini Srbije. Na osnovu tog programa možemo da očekujemo da se u selima gradi i infrastruktura, obnavljaju domovi kulture, obezbedi primarna zdravstvena zaštita, stvore uslovi za kulturni i sportski život. Da seljani ne budu građani drugog reda!

Foto: Srpski telegraf