STRAH I TREPET JUGOSLAVIJE: Arkan je bio njegov pulen, plašio ga se i Tito

Foto: youtube.com/AP Archive

Stane Dolanc

Nestao je iz političkog života Jugoslavije 13. maja 1989. godine u vreme kada su političke prilike u zemlji već nagoveštavale pluralizam, ali i sukobe i rat.  

Dolanc je od 1971. do 1978. godine bio sekretar Izvršnog biroa Predsedništva Centralni komitet Saveza Komunista Jugoslavije. Od 1982. do 1984. savezni sekretar Unutrašnjih poslova. Član predsedništva SFRJ bio je od 1984. do 1985. godine, a redovno je imenovan za člana Saveznog saveta za zaštitu ustavnog poretka, kojim je predsedavao u drugoj polovini 80-ih.

 

 

Prelomna godina u njegovom životu bila je 1969. Tada postaje član Izvršnog biroa CK SKJ, čime su mu širom otvorena vrata partijske politike. Funkcija sekretara, tada je uvedena prvi put, sa mandatom na godinu dana, ali ju je Stane obavljao punih devet.

Viđen sve češće u Titovoj sviti, biva okarakterisan u štampi kao "drugi čovek u Jugoslaviji, odmah iza Tita." Dolanc nije bio zadovoljan tom pozicijom, pa je polako ali sigurno, izrastao iz te senke, zbog čega ga je Jovanka otvoreno mrzela.

U ranim osamdesetim opozicija ga je upamtila po čistkama, jer se kao ministar policije zalagao za progon intelektualaca, a terete ga i za naručivanje ubistava pripadnika jugoslovenske političke emigracije u inostranstvu.

Tu se u vezi Dolanc - Ražnatović, prvi put pojavljuje Arkan, koji je između ostalih bio njegov pulen.

Mnogobrojni materijalni dokazi svedoče o tome da je jedan od agenata Savezne službe u vreme Staneta Dolanca bio između ostalih, Željko Ražnatović Arkan. Bio je praktično potpuno zaštićen od krivično-pravnog gonjenja srpske policije: javne i državne bezbednosti. Razlog tome je naklonost koju je stekao kod Savezne policije, obavljajući razne poslove za njih.

Foto: www.profimedia.rs

Željko Ražnatović

Arkan je prvi put dospeo u srpsku javnost 1983. godine, nakon što je ranio dvojicu policajaca koji su došli da ga privedu po poternici koju je za njim izdala holandska policija.

Tužilac Milutinović je ranjavanje dvojice policajaca okarakterisao kao Arkanovu samoodbranu, iako su oba policajca zbog posledica ranjavanja završila u invalidskoj penziji.

Još jedan događaj koji svedoči o zaštiti Arkana koju je uživao kod Dolanca dogodio se na početku rata 1990. godine. Nakon što je Arkan sa nekoliko prijatelja naoružanih bombama i automatskim oružjem uhvaćen u Hrvatskoj, Dolanc je dogovorio njihovo oslobađanje kao i povratak u Beograd.

 

 

- Kada sam ga jednom pitao je li radio za tajne službe, ljutito mi je odgovorio: "Da me to više nikada u životu nisi pitao". Uvek je to negirao. Ali neki njegovi prijatelji iz tajnih službi, koji su radili s njim, kasnije su mi pričali da je Stane Dolanc bio prijatelj s njegovim ocem, mojim dedom Veljkom, koji je Dolanca zamolio: ‘Daj, pomozi mi, imam sina, sposoban je, ali je nestašan. Mislim da ga ubacite negde, bio bi jako dobar za službu." Dolanc je kasnije smatran za jednog od Arkanovih glavnih zaštitnika - rekao je Arkanov sin Vojin, gostujući u jednoj TV emisiji.

Umro je, od posledica moždanog udara, 12. decembra 1999. godine u LJubljani. Sahranjen je u seocetu Gozd Martuljek kod Kranjske Gore, u kome je proveo poslednje godine svog života.