Američki profesor iscrtao liniju razgraničenja: Priština da ukine takse, Srbija da prizna Kosovo i brže ide u EU

Foto: youtube.com/printscreen

Foto: Ilustracija

- Zvaničnike EU iritira žučan i beskrajan dijalog Kosovo-Srbija i žele da ga okončaju. Oni žele da proglase pobedu i odu kući nakon prošlonedeljnih evropskih izbora - kazao je Filips za sajt "Demostat".

Njegovo mišljenje jedno je od "predloga rešenja" koji su se u poslednje vreme pojavili u medijima po pitanju ishoda dijaloga, a s ostalim zajedničko mu je to što, po pravilu, predviđa da Srbija prizna Kosovo.

Filips je prethodno, krajem protekle nedelje, na portalu BIRN "Balkan insajt" objavio tekst pod naslovom "Tajni pregovori će izdati Kosovo" u kojem je izneo sopstvena nezvanična saznanja o navodnim pregovarima iza zatvorenih vrata na temu Kosova.

On je za "Demostat" ocenio da, kada je reč o ideji podele i razmene teritorija, stav SAD "nejasniji" (od stava EU) i u tom kontekstu naveo da pojedini u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD podržavaju podelu Kosova, "dok se drugi, uključujući članove Kongresa, protive korekciji granica".

 

 

- Ova debata je bačena u zasenak neuobičajenim taksama na srpsku robu, što je razumljiv odgovor Beogradu na ''čvrste'' taktike, osmišljene kako bi se osujetili napori Kosova da dobije još priznanja na globalnom nivou. Srbija, naprosto, treba da prizna Kosovo unutar njegovih postojećih granica. Takse će biti ukinute, a put Srbije ka članstvu u EU biće ubrzan, jer će ispuniti kriterijume iz Poglavlja 35 - smatra Filips.

U tekstu koji je objavio BIRN, i ovaj američki profesor špekuliše da su se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači sastajali iza zatvorenih vrata kako bi diskutovali o sporazumu o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije. 

On se čak poziva na glasine da Tači i Vučić planiraju da objave dogovor o razmeni teritorija, "neposredno uoči njihovog narednog sastanka" koji će biti održan u Parizu 1. jula.

Kuda bi išla linija razgraničenja?! Filips navodi da mu je jedan neimenovani sagovornik sa Kosova naveo uslove navodnog dogovora, verovatno iz ugla Prištine, koji po njemu glase "Srbija će se saglasiti da prizna Kosovo; Kosovo će prepustiti Severnu Mitrovicu i četiri opštine na severu Srbiji; Kosovo će dobiti između četiri i sedam sela u Preševskoj dolini - ova sela možda neće činiti jedinstvenu teritoriju; Jezero Gazivode, ključno za snadbevanje Kosova vodom i strujom, postaće teritorija pod međunarodnim protektoratom neke organizacije kao što je, recimo, NATO; Zajednica srpskih opština biće formirana u drugim delovima Kosova gde žive Srbi i biće nadležna za urbalni i ruralni razvoj; Ostaje nejasan status rudnika Trepča". Filips ukazuje da je razmena teritorija ranije primenjivana - godine 1947. Srbija je pripojila sedam sela iz opštine Gnjilane Preševu: Stanec, Madžare, Pečeno, Ranatovce, Depče, Čaravajka i Sefer, dok su pojedina sela pripojena Bujanovcu: Dobročin, Končulj, Priborac i Žarbinče, uz napomenu da je ukupna površina ovih sela oko 85 kvadratnih kilometara. Kako dalje ukazuje, 1959. godine 45 opština iz oblasti Raške pripojeno je Kosovu, kao i delovi Leška i Zubinog Potoka. On inače smatra da je ideja o razmeni teritorija loša, između ostalog zbog toga što ne podrazumeva automatsko članstvo Kosova u UN, a tvrdi i da takav plan ne bi dobio podršku Narodne skupštine Srbije.

Anđelković: Odgovor je kratak i glasi "ne"! Foto: Public Istoričar i analitičar Dragomir Anđelković za "Demostat" kaže da ne želi da ulazi u to šta su stvarne namere autora i da li takav konkretan dogovor ili nešto nalik njemu uopšte postoji, "niti da šire iznosi svoj stav o predloženom modelu prevazilaženja srpsko-albanskog sukoba". - Ograničiću se na to da odgovorim da li takav sporazum može da prođe tj. da bude prihvaćen od strane srpske i kosovsko-albanske javnosti, tamošnjih političkih struktura i relevantnih međunarodnih faktora. Ako polazimo od vremenskih orijentira koje Filips pominje - to znači da predlog sporazuma bude obelodanjen do 1. jula ove godine i da se posle toga krene u njegovu realizaciju - odgovor je kratak i glasi ''ne''! - ocenio je Anđelković.