Makronov šamar Zapadnom Balkanu! Zbogom proširenju EU?

Foto: Tanjug/AP

Emanuel Makron

Izrevoltiran bezuspešnim konsultacijama o raspodeli vodećih funkcija unutar EU, Makron je juče ponovo pozvao na njenu institucionalnu reformu. - Moramo da pojednostavimo procedure kako bismo na brži, snažniji i demokratičniji način zajedno napredovali. U tom smislu skeptičan sam u vezi s pričama o tome da je budućnost EU u novom proširenju, a u situaciji kada vidimo da nas 28 ne možemo da se dogovorimo. Odbijam svako proširenje pre duboke institucionalne reforme EU - poručio je francuski predsednik.

Makron je ponovio što je srpska javnost mogla da čuje i početkom ove godine prilikom posete francuske ministarke za evropske poslove Emili Loazo Beogradu, koja je tada jasno rekla da "sadašnje stanje EU ne omogućava proširenje članstva". I tada, ali i sada, Francuska je prektično stavila "rampu" na nova članstva dok se EU ne reformiše, što je inače dobro poznat stav francuskog predsednika.

Prvo reforme, pa proširenje

Iako on ne ohrabruje, i praktično ne zavisi direktno od Srbije, postoji jedna druga stvar koja je u direktnoj vezi sa našom zemljom - sveopšte reforme i rešenje kosovskog problema, što su inače ključne stvari kojima Srbija treba da se pozabavi ukoliko želi članstvo u Uniji, a još brže to treba da reši ukoliko ga želi do 2025. godine.

Međutim, ako se u obzir uzme i ono što Srbija radi, ali i ono čime EU planira da se bavi ako se pita Makron, Unija nam baš i nije na dohvat ruke, naprotiv.

Kraj proširenju? Foto: Tanjug/AP EU Sa tim se slažu sagovornici medija koji u ovome vide produžetak ionako dugog evropskog puta, ali u isto vreme navode da nije kraj proširenju Unije. - Ne mislim da je ovo kraj proširenja, tim pre što je vrlo skoro 13 zemalja EU govorilo o proširenju Zapadnog Balkana, koje ima njihovu podršku. Međutim, ono što je sada već sasvim izvesno jasno jeste da Srbija i Crna Gora nemaju šanse da do 2025. godine uđu u EU jer i same imaju pre toga da obave veliki deo posla. To, međutim, ne znači da se u međuvremenu neće desiti ono što Makron zagovara, reforma unutar unije - priča Strahinja Sekulić iz Centra za evropske politike. Kako kaže, on bi izjavu francuskog predsednika shvatio kao ozbiljno upozorenje kada je reč o prisupanju Zapadnog Balkana, u smislu da tim zemljama neće biti lako. - Sada, pored Nemačke i Holandije, i Francuska ozbiljno posmatra celu priču. Ipak, 2025. godina nije opcija, čak ni matematički jer, ako pogedamo dinamiku otvaranja i zatvaranja poglavlja, do 2023. godine (dve godine potrebno za ratifikaciju) nema šanse da otvorimao i zatvorimo sva poglavlja, iako su neka od njih sasvim spremna - priča Subotić.

Kako kaže, tome u prilog govori i prošlonedeljno otvaranje samo jednog poglavlja, kao i da to treba shvatiti kao političku poruku EU da je nezadovoljna tempom reformi u Srbiji.

- Ipak, sve ovo ne znači da se EU u narednim godinama neće reformisati. Na sve to treba dodati i da najmoćnija žena EU Angela Merkel odlazi sa političke scene nakon isteka mandata, pa Makron ima još veće breme da reformiše EU - objašnjava Subotić, koji kaže da je francuski predsednik u utorak zapravo izrazio nezadovoljstvo ishodom sastanka Evropskog saveta kada 28 članica nije moglo da se dogovori oko toga ko će biti ključni ljudi u evropskoj administraciji (što se na kraju ipak dogodilo).

EU nije spremna ili mi tapkamo u mestu? Foto: Tanjug/AP EU To bi se, pojašnjava, dalje moglo tumačiti tako da, ako dođe do proširenja, EU u perspektivi neće više imati 28 već više od 30 članica, pa je pitanje kako će tek onda proces odlučivanja izgledati i kako će se donositi odluke. Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji ovu novu-staru situaciju vidi kao stvar koja Srbiju ne samo da usporava, već "mi tapkamo u mestu". Ipak, kaže, "Makronova izjava je tačna jer se EU ne proširuje na bolje delove poput Švajcarske i Norveške, već na lošije sa političkim i ekonomskim problemima". - Glavni razlog za usporavanje čitavog procesa je sama EU koja mora da se redizajnira, i to je ono na čemu Makron insistira, i da će se u toj i takvoj EU naći i mesto za zapadni Balkan. To nema veze samo sa naam, već i sa Crnom Gorom koja je najdalje odmakla, ali i sa Albanijom, Makedonijom... - priča on. Kako ističe, nije sva krivica na Srbiji, ali kaže i da se boji da 2025. godina nije realna za članstvo. - Brzina kojom mi ostvaramo poglavlja, umesto da je četvrta, jedna da je prva - ističe Crnobrnja.

Bez obzira na sve to, članstvo Srbije u Evropskoj uniji je strateško opredeljenje Srbije. To je, ukratko, stav premijerke Srbije Ane Brnabić, koja je kazala da je Makronov stav poznat i da ne utiče na ciljeve Vlade Srbije.

- Vlada Srbije ne bi menjala svoje ciljeve i ono što radi, čak i u slučaju da sve članice Evropske unije kažu da proširenja neće biti u narednih 10 ili 20 godina, što nije slučaj - kazala je Brnabić.

Foto: Tanjug/D. KUJUNDŽIĆ

Zorana Mihajlović

Slično kaže i potpredsednica Vlade Srbije Zorane Mihajlović, koja navodi da je Srbija opredeljena da ide ka EU.

- Ali, ukoliko se možda u budućnosti u Uniji stvori neka većina koja će biti protiv proširenja, onda će i Srbija u tom trenutku morati da zauzme svoj stav. Za sada, mi smo jasno opredeljeni da idemo u EU - kazala je Mihajlović, koja je tako prokomentarisala Makronovu izjavu o proširenju.

Fabrici: Članstvo Srbije u EU nije dovedeno u pitanje Foto: Tanjug/B. Stekić Sem Fabrici Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici ocenio je da Makronov stav ne dovodi u pitanje članstvo Srbije u EU. On je naglasio "jasan stav EU" da želi proširenje na ceo zapadni Balkan. - Ja ne vidim da reforme i proširenje treba posmatrati odvojeno, već su to paralelni procesi koji će samo dovesti do toga da sutra imamo veću, proširenu Evropu, ali isto tako i efikasniju - rekao je Fabrici