Otkrivamo kako je 1995. ispuštena sudbinska šansa: Sloba naredio Z-4 se odbija!

Foto: www.profimedia.rs

Slobodan Milošević

U jednom trenutku na zasedanju Skupštine Republike Srpske Krajine u Kninu izgledalo je da je prihvatanje Z-4 gotova stvar. Stranka Milana Babića SDS već je podelila dokument poslanicima, a on bi bio i usvojen da nije stigla suprotna naredba iz Beograda.

- U jednom trenutku dvojica najviših funkcionera RSK Milan Martić i Borislav Mikelić povukli su se na konsultacije na sprat. Kako se ispostavilo, direktno iz Beograda stigla je naredba da se plan odbije, što je potvrdio i sam Mikelić, koji je, izlazeći iz prostorijem, okupljenima dobacio: "Ljudi, ne da Sloba" - priča za naš list jedan od poslanika, koji je bio na toj sednici, uz molbu da ga ne imenujemo.

O ovome je govorio i ratni gradonačelnik Knina Drago Kovačević, ističući da se mesecima pre "Oluje" govorilo da će napad uslediti i da je to bilo jasno kada je Z-4 odbijen.

- Bilo je sve jasno onog momenta kada je Slobodan Milošević odbio i zabranio prihvatanje plana Z-4, početkom februara 1995. Hrvati nikada nisu odbili plan Z-4 iz prostog razloga što je lojalni partner Franje Tuđmana, tadašnji beogradski režim, to uradio umesto njih i širom im otvorio vrata za intervenciju. Recimo, Milošević je Martiću i Mikeliću čak cinično napisao formulaciju kojom će plan odbiti, a glasila je: "Ne odbijamo ga, ali ga ne možemo primiti" - naveo je Kovačević.

Foto: www.profimedia.rs/wikipedia.org

Autori plana: EU, UN, SAD, Rusija

 

Savo Štrbac iz "Veritasa" za Srpski telegraf opisuje šta se dešavalo te 1995.

- Sve ove priče kako je propao plan Z-4 ne isključuju jedna drugu, nekima sam i ja prisustvovao. Bio sam u delegaciji RSK kada su ambasadori doneli nacrt plana Z-4 u Knin, to je bilo krajem januara 1995. godine, Martić je kao predsednik RSK bio i vođa naše delegacije na kninskoj tvrđavi. Tu smo dočekali ambasadore EU, UN, SAD i Rusije (zato se i zove plan Z-4). Martić je rekao: "Nećemo ga primiti u ruke", a pre toga je on razgovarao sa Miloševićem i čekali smo ga da završi taj razgovor. Niko ga ništa nije pitao, a kad je razgovor završio, vrteo je glavom, kao "ne, ne i ne". Svi su protumačili to vrtenje glavom da je Milošević to odbio - priseća se Štrbac.

S druge strane, dodaje Štrbac, 3. avgusta 1995. uoči "Oluje" krajiška i hrvatska delegacija sastale su se u Ženevi i razgovaralo se o mirnom rešenju hrvatsko-srpskog sukoba.

Foto: Tanjug

Savo Štrbac

- Medijatori, međunarodna zajednica, ponudili su da se nastave razgovori po planu Z-4 i naša delegacija je to parafirala, međutim, Hrvatska nije htela. Kad su naši prihvatili razgovore po tom planu, onda su Hrvati tražili bezuslovnu kapitulaciju od nas - tvrdi Štrbac.

Prednosti plana Z-4
1. Krajina je imala pravo na predsednika, parlament, vladu i sudove, ime, zastavu, grb, sopstveni novac, upotrebu jezika i pisma, pravo na sopstvene poreze, policiju, carinu i sklapanje međunarodnih ugovora
2. Hrvatska vojska bi mogla da uđe u Krajinu samo na poziv krajiškog predsednika, hrvatski zakoni bi se sprovodili samo uz saglasnost Krajine, dok bi sporove između Krajine i Hrvatske rešavao poseban ustavni sud
3. Da su krajiški čelnici prihvatili plan, Hrvati bi ga najverovatnije odbili, što bi Srbima dalo veliki adut pred međunarodnom zajednicom
Ključni nedostaci
1. Sve izvan predviđenih 11 opština bi se odmah vratilo pod punu hrvatsku vlast, izuzev istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, za koje je bio predviđen dvogodišnji prelazni period
2. Srpska država u državi bila bi fizički podeljena na dva dela