Doktorat Siniše Malog kao politička municija

Foto: ST/Vlada LUKIĆ

Siniša Mali

Epilog se očekuje 4. novembra, pošto je rektorka UB prof. dr Ivanka Popović, pritisnuta ultimatumom akademaca sa legitimacijom "1 od 5 miliona", u zaključanom Kapetan-Mišinom zdanju, obećala da će Odbor za profesionalnu etiku svoj rok za odlučivanje skratiti sa 120 na svega sedam dana!

Analiza i sporenje disertacije sa naslovom "Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije - teorijske koncepcije i ostvareni rezultati u Srbiji" nisu ni počeli akademski i formalno - ni po metodama, ni po adresi na koju su upućeni. Umesto stručnih tela, pokrenuo ju je profesor Raša Karapandža u svoje slobodno vreme; umesto u akademskoj zajednici, začeta je na internet portalu, a prelila se na društvene mreže. Postala je i ostala već pet godina politička municija opozicionim strankama i njihovim liderima. Epilog ih očigledno ne interesuje, jer njihovim kriterijumima i samo preispitivanje doktorata razlog je za ostavku. Presuda pre suđenja.

Dekan FON-a prof. dr Milija Suknović kaže da se povodom doktorata koji je ministar Mali odbranio 12. juna 2013. godine, pred komisijom koju su činili profesori Odrej Jaško (FON), Slađana Barjaktarović Rakočević (FON) i prof. dr Dragan Đuričin (Ekonomski fakultet), podigla velika prašina, koja je najmanje - akademska. On deli mišljenje da je politika u ovaj slučaj duboko gurnula ruke, ali i upozorava da je sud stručnih organa jedini merodavan:

- O bilo kom doktoratu, pa i ovom čiji je autor sadašnji ministar finansija, može da se govori na mitinzima, kafanama, pijacama. Ali njegovu vrednost mogu i moraju da ocene samo stručnjaci. Za mene je zato zaista merodavno samo mišljenje Stručne komisije koja je predano i sa naučnom preciznošću analizirala doktorat Malog. U ovom telu bila su četvorica redovnih profesora sa ekonomskih fakulteta iz četiri države. Rezultat njihovog rada jeste 800 stranica teksta, uz devet priloga, dokaznog materijala. Osim našeg subjektivnog stava ili utiska, to je jedino merodavno u oceni ovog naučnog rada.

Profesor Suknović podseća na zaključak stručne komisije koja je utvrdila apsolutnu oruginalnost svih elemenata ovog rada - naučno stručni doprinos, hipoteza, zaključak... Takođe, ona je utvrdila i da u doktoratu postoji materijal koji je preuzet i neadekvatno naveden, ali koji ne utiče na kvalitet doktorata u celini:

- Jasno je da se ovaj doktorat poteže u političkoj borbi, gde se prenebregava da su svoj stav o njemu dali najstručniji ljudi, sa različitih visokoškolskih ustanova, koji su najkompetentniji upravo za oblast koju tangira doktorat u pitanju. To je jedino moguće akademsko stanovište o ovom slučaju - navodi profesor Suknović.

A stručna komisija FON-a, na čije nalaze se oslanja i prof. Suknović, zaključila je da je doktorska disertacija Malog "rezultat samostalnog naučnoistraživačkog i stručnog rada kandidata", te i da "iako postoje određeni propusti, oni po obimu i značaju nisu doveli u pitanje osnovne naučne doprinose i originalnost rada". U svom zaključku navode i da predmeti, ciljevi, hipoteze, metodologija, rezultati i naučni doprinosi disertacije nisu osporeni ni na jednom mestu, niti ijednim validnim argumentom i dokazom. Naveli su i da su propusti u citiranju pojedinih izvora literature pronađeni u sedam odsto obima doktorata. Naveli su i da je kandidat ispunio sve zakonski propisane uslove i predložili da se Mali promoviše u zvanje doktora nauka. Inače, u svetskoj naučnoj praksi nije određen procenat u kome je dozvoljeno da određeni rad sadrži tuđi tekst. Nekada se i jedan odsto može smatrati plagijatom, ako je ukradena nečija osnovna ideja, dok se u nekom drugom slučaju toleriše i 20 procenata, ako ne čini suštinu naučnog rada.

Komisiju su činili prof. dr Dejan Erić sa Beogradske bankarske akademije, Vinko Kandžija, profesor emeritus Univerziteta u Rijeci, prof. dr Tomaž Čater sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani i prof. dr Dragan Mikerević sa Ekonomskog fakulteta u Banjaluci. I pre nego što su počeli da rade, čim su u javnost procurila njihova imena, perjanice kampanje protiv Malog provukle su ih kroz "toplog zeca" - secirajući njihove biografije, izvlačeći iz konteksta događaje i izjave.

Neverovatan politički pritisak, nezvanično, bio je razlog i što su neki drugi, takođe nesporni stručnjaci i profesori, odustajali od članstva u stručnoj komisiji. Na odluku komisije žalila se grupa profesora, predvođena Dušanom Teodorovićem i Vesnom Rakić Vodinelić, koji su i politički aktivisti. Konačan odgovor još jednom su zatražili od Odbora za profesionalnu etiku UB.

Analiza komisije, koju je usvojilo i Nastavno-naučno veće FON, međutim, nije bila dovoljna Odboru za profesionalnu etiku. Jula ove godine Odbor je mišljenje stručne komisije ocenio kao "nepotpuno, nejasno i kontradiktorno" i odbio da donese konačan sud. Zatražili su dopunjenu analizu i komisiji dali novi rok od 60 dana. Kada završe svoj posao, Etički odbor UB, umesto uobičajenih 120, imaće samo sedam dana da donese odluku o tome da li se Mali ogrešio o akademsku čestitost i hoće li, konačno, posle pola decenije obući svečanu togu i biti promovisan u doktora nauka.

Već ovim drastičnim skraćivanjem roka, pod ultimatumom aktivista "Jedan od pet miliona" zaključanih 12 dana u zgradi Rektorata, na komisiju je izvršen dodatni pritisak. Profesori Vuk Radović (Pravni fakultet), Dragana Milić (Hemijski), Milanka Điporović Momčilović (Šumarski), Ivanka Marković (Medicinski fakultet), dr Mirjana Čomor (Institut "Vinča"), pravnik Vesna Simić (Mašinski) i student Danilo Potparić (Pravoslavni bogoslovski fakultet) imaće kratak rok i veliku odgovornost - da presude po akademskim kriterijumima i sopstvenoj savesti.