Hag moli Šešelja da im odgovori

Foto: Tanjug

Ignoriše Hag: Vojislav Šešelj

U dopisu Žalbeno veće je upozorilo Šešelja, ukoliko ostane pri stavu da "nikada više neće dobrovoljno doći u Haški tribunal", pa ni na žalbenu sednicu, da će mu biti postavljen branilac po službenoj dužnosti koji će zastupati njegove interese.

Veće je podsetilo i da se Šešelj tokom postupka branio sam, bez advokata, te da je njegovo prisustvo na sednici veća obavezno, osim u slučaju da ga zastupa advokat.

Žalbeno veće Tribunala je navelo da Šešelj ima pravo da tok sednice prati putem video-konferencijske veze i učestvuje u njenom radu.

Na sednici veća, koja još nije zakazana, haško tužilaštvo će obrazložiti svoju žalbu na presudu.

Tužilaštvo je žalbom u pisanom obliku tražilo da se presuda preinači u osuđujuću i da se Šešelju izrekne 40 godina zatvora.

Lider radikala je dao svoj pisani odgovor na žalbu, odbacivši sve njene navode.

On je posle 12 godina postupka, 2015. prvostepeno oslobođen svih optužbi da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i BiH tokom ratnih sukoba i proterivanje Hrvata iz Vojvodine.

Oslobođen je po svih devet tačaka optužnice: progon kao zločin protiv čovečnosti, ubistvo kao kršenje zakona i običaja rata, mučenje kao kršenje zakona i običaja rata, okrutno postupanje kao kršenje zakona i običaja rata, deportacija kao zločin protiv čovečnosti, nehumana dela i prisilno premeštanje zločin protiv čovečnosti, bezobzirno razaranje grada kao kršenje zakona i običaja rata, uništavanje ili hotimično oštećivanje verskih i obrazovnih kao kršenje zakona i običaja rata, pljačkanje javne i privatne imovine kao kršenje zakona i običaja rata.

U pritvoru Haškog tribunala bio je od 2003. godine kada je dobrovoljno otišao u Hag, pa do novembra 2014. kada je pušten da se brani sa slobode zbog narušenog zdravlja.

On nije prisustvovao ni izricanju prvostepene, oslobađajuće presude 31. marta 2015.