Kurtija ne bi bilo da Jeremić nije trčao pred rudu: Srbi u nezavidnoj poziciji zbog njegovog besmislenog pitanja MSP

Foto: Tanjug/AP

Aljbin Kurti

Aljbin Kurti, lider pokreta "Samoopredeljenje", čija se politika temelji na stvaranju velike Albanije osvojio je najveći broj glasova, i prema izjavama srpskih političara, svi već očekuju da će novu vladu Kosova formirati kolicija Kurti-Mustafa.

Još tokom izborne noći, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da nastupaju promene na čelu Kosova, da dolaze političari koji se zalažu za veliku Albaniju, ali da je Srbija spremna da razgovara sa svakim ko je legitimni predstavnik Albanskog naroda.

Politička platforma Samoopredeljenja

Politički program partije Aljbina Kurtija zasnovana je na Albanskoj nacionalističkoj ideji po kojoj svi Albanci na prostoru Balkana treba da žive u jedinstvenoj državi. Zato lider Samoopredeljenja snažno zagovara održavanje referenduma o tome da se Kosovo pripoji Albaniji, čime on pod kišobranom demokratskih procesa, želi da izvrši nasilnu secesiju dela teritorije od Srbije.

Zašto je Srbija tako loše branila svoje interese? Nakon što je stigao odgovor Međunarodnog suda pravde održana je sednica Skupštine Srbije na kojoj su poslanici ovaj potez Vuka Jeremića ocenili kao pravu katastrofu.  Tadašnji šef poslaničke grupe SNS Tomislav Nikolić zatražio je ostavku predsednika Borisa Tadića, dok je on sam priznao da je doživeo poraz ali da ne trebaju da napadaju Jeremića jer nije on prava meta. Još uvek nije potpuno jasno kako je pravni tim Srbije, koja uzgred ima dobre i vešte pravnike, uspeo da doživi ovakav poraz i loše odradi svoj posao, ali sve ipak upućuje na to da je Vuk Jeremić, zarad svoje lične promocije, insistirao da se brzo izađe pred MSP.

Istovremeno, Kurti u svom nacionalističkom zanosu ne priznaje Srbiju. On često naglašava da želi da razgovara sa Srbima sa Kosova, ali ne i sa Beogradom, jer je Beograd za njega faktor koji izaziva destabilizaciju u regionu. Svako mešanje zvanične Srbije koja želi da zaštiti interese svog naroda on naziva procesom "bosnizacije" regiona. Kurti kaže da po ugledu na Republiku Srpsku, Beograd želi da stvori niz malih ovakvih političkih tvorevina i upravljajući Srbima vrši eskalaciju tenzija ugrožavajući suverenitet novonastalih država.

U jednom intervjuu koji je dao za DW na pitanje novinarke da li Srbi imaju pravo da sa svojom zastavom uđu u kosovski parlament kao što je on to učinio sa zastavom Albanije, Kurti je odgovorio:

- Srbi imaju manje prava na Kosovo od Albanaca. Ovo je naša teritorija i mi smo ovde većina - rekao je Kurti.

Ovo jasno govori da Kurti pravi totalni preokret u odnosu na pređašnje političare koji su bili spremni da razgovaraju sa zvaničnim Beogradom, i uvažavali njegove interese, kako bi se postigao kakav-takav dogovor o postizanju nekakvog rešenja.

Foto: youtube.com/Minut do 12

Lična promocija važnija od interesa Srbije: Vuk Jeremić

Pitanje pred MSP

Tokom 2008. godine, Vuk Jeremić je insistirao na tome da se problem proglašenja nezavisnosti Kosova reši pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Smatrajući da je međunardno pravo na strani Srbije, nedovoljno pripremljeni i obavešteni, srpski tim je "zbrzao" taj proces i doživeo potpuni fijasko.

Pitanje koje je postavljeno bilo je isuviše opšte a glasilo je: Da li je akt nezavisnosti po međunarodnom pravu? Na ovo sudije MSP nisu mogle da odgovore odrično, jer međunarodno pravo priznaje secesiju ali pod određenim uslovima, međutim, ti uslovi nisu bili zadovoljeni u slučaju Kosova što je pravni tim na čelu sa Vukom Jeremićem prevideo.

Ko ima pravo na secesiju?

Prema međunarodnom pravu, secesija se može podeliti u dva oblika: unutrašnja i spoljašnja. Unutrašnja secesija podrazumevaje odvajanje naroda od kolonijalnih država, tokom procesa koji je trajao 60-ih i 70-ih godina XX veka, pri čemu su im UN davale nedvosmislenu podršku novonastalim političkim tvorevinama.

Spoljašnja secesija je ona u kojoj narod koji želi da odvoji deo teritorije već ima svoju matičnu državu. Pored Kosova, još je tu poznat slučaj turskog dela Kipra, koga je priznala samo Turska republika.

Dakle, prema normama međunarodnog prava narod koji ima matičnu državu nema pravo na secesiju dela teritorije i promenu granica, te da je Jeremić i njegov tim malo dublje zašao u međunarodno pravo, pitanje bi trebalo da glasi: Da li je akt nezavisnosti naroda koji ima svoju matičnu državu, po međunarodnom pravu?

Ovako definisano pitanje bi sudije MSP stavilo u nezgodnu poziciju, jer bi svaka potvrda pravne legalnosti akta o secesiji bilo kršenje međunarodnog prava, poretka i delegitimacije suda.

Drugčiji odgovor članova sudskog veća sigurno ne bi dalo legitimitet Kurtijeve politike u kojoj se traži referendum o tome da se Kosovo spoji sa Albanijom. Ali, izgleda da je lična promocija Vuka Jeremića u međunarodnim institucijama bila važnija od interesa Srbije, te se celom procesu pristupilo traljavo i površno, što je Srbiji otežalo borbu za svoju južnu pokrajnu.

Foto: Predsedništvo Srbije

Politika koja jedino daje rezultate: Aleksandar Vučić

Pozicija Beograda

Iako je politički manevar Srbije sužen ukoliko Kurti formira Vladu, ipak ostaje dovoljno prostora za delovanje kako bi se očuvali interesi našeg naroda na Kosovu.

Dosadašnjom strpljivom i mirnom politikom Aleksandar Vučić je pridobio mnoge zapadne lidere na svoju stranu i stekao kredibilitet nekoga ko uvažava demokratske vrednosti, te pregovorima i kompromisom želi da dođe do rešenja.

Kurti neće biti u vladi? Mediji već spekulišu o tome da se formira šira koalicija na Kosovu bez Kurtija, uključujući Srbe. Prema saznanjima koja dolaze iz diplomatskih izvora, Kurti se ocenjuje kao "tvrd" političar koji nije sklon da uvažava drugu stranu, naročito Srbe, što bi vodilo daljem odlaganju postizanja kompromisa.

Sa zapada se sve više čuju glasovi da se problem Kosova ne može rešiti jednostrano, na štetu Srba, već i Albanci moraju da žrtvju deo svojih interesa kako bi se postigao komprimis. Poseta američkih senatora, zatim Makrona Beogradu, jasno govore da se interesi Srbije sada uvažavaju.

Upravo zbog toga zvaničnici u Beogradu bi trebalo da i dalje insistiraju na politici mira, razgovora i kompromisa. Jer, ne smemo zaboraviti, SAD igraju važnu ulogu u političkim procesima na Kosovu, a ukoliko oni procene da je Kurti zadrti nacionalista koji nije spreman da uvaži interese i druge strane, može se desiti da vlada bude formirana bez najjače partije.

Tu Srpska lista izbija kao moguće rešenje jer zbog jedinstva koje su pokazali Srbi, ne samo da ona verno odražava interese našeg naroda, nego se na nju zapadni partneri mogu osloniti upravo zbog sloge koja neće izneveriti dogovorenu politiku ukoliko se ona bude formirala.