Zašto Jankovićev i Jeremićev skup nisu slika opozicije?!

Foto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ

Saša Janković na protestu u Beogradu

Tekst koji potpisuje Marina Komad prenosimo u celosti...

Pokušajte da fotografije i snimke sa protesta održanog u petak zamislite kao kadar predizbornog spota Aleksandra Vučića. Zar se takav kadar ne bi savršeno uklapao u Vučićev message box da je opozicija razjedinjena skupina, nesposobna da okupi više od par stotina ljudi? Vučićev uobičajeni repertoar će od petka biti izvesno dopunjen novim podsmehom pri obraćanju onima koje brendira kao “stručnjake”.

Međutim, zašto bi se od Vučića očekivalo da objašnjava šta je zapravo istina o tom skupu i analizira greške, ukoliko sama opozicija nema potrebu da to objasni? Zašto bi Vučić odbijao kadrove za svoje predizborne spotove, koje mu takva opozicija besplatno i dobrovoljno nudi?

Predizborni skup 

Ne može se ismevati Vučićevo busanje u grudi dok govori o svojoj velikoj hrabrosti, ako s druge strane predstavnici opozicije nemaju hrabrosti da kažu istinu. A istina je da to svakako nije bio ni skup opozicije ni građana, već klasični predizborni skup dve stranke. Istina je i da je skup zamišljen tako da kroz promovisanje nestranačkog, promoviše otklon prema opozicionim strankama.  U tom smislu taj skup je više bio antiopozicioni, nego antirežimski, pa je apsurdno što odgovornost za neuspeh tog skupa pada na leđa celokupne opozicije. Dakle, pošteno bi bilo analizirati procenu dve stranke da podižu motivaciju građana kroz otklon prema strankama. Ali ne bi bilo pošteno gnušati se nad tim što režim neuspeh tog skupa koristi kao argument, ako istovremeno opozicija ćuti na sopstvenu istinu. 

Foto: Tanjug/D. GOLL

Saša Janković i Vuk Jeremić

Opozicione stranke i njeni lideri nisu ni inicirali, ni organizovali taj skup. Neki od njih su se na njemu samo pojavili odgovarajući na javni poziv Saše Jankovića i Vuka Jeremića. Zahtevi za izborne uslove nisu proizvod dogovora opozicije, već isključivo Jankovića i Jeremića, iako se svih prethodnih meseci govori o potrebi da se sve opozicione stranke, bez obzira na ideologiju koju zastupaju, zajednički bore za izborne uslove koji su preduslov demokratije. Ne, to ne znači da pojavu dva opozicionara koji se pojave i mojsijevski objave neke zahteve uz podrazumevano očekivanje da će "puk da ih sledi". Odustvo građana na skupu u petak je jasno pokazalo da nije dovoljno da izgubiš od Vučića za gotovo 40% pa da se smatraš liderom i da nije logično osnovati stranke, a dičiti se nekakvim nestranačkim predznakom. 

Nestranački model rešavanja problema opozcije je propao na prošlim predsedničkim izborima. Protesti antipolitike su takođe potrošeni onog trenutka kada je i poslednji protestant "Protesta protiv diktature" odložio transparent i vratio se kući da se zapita u kom li je uopšte pravcu hodao svih prethodnih dana.

Gubitnici drže lekcije pobednicima

Zato je nemoguće očekivati uspeh protesta uoči beogradskih izbora na kojima se govori kako su opozicionari kompromitovani funkcijama i šalje poruka gotovo većeg gađenja prema opozicionim, nego vladajućim strankama. Zbunjeni građani naravno da neće doći na protest koji promoviše nestranačje, a organizuju ga dve stranke. Koji promoviše otklon prema onima sa kojima su već pobeđivali tog istog Vučića. Na kom u publici stoje njihovi lideri, dok im sa bine sa papira čitaju kako su svi manje više isti. Na proteste na kojima gubitnici drže lekcije pobednicima i moralno i politički se sudi opoziciji, a poziva na borbu protiv vlasti. A ko će onda da se bori protiv te vlasti?

Foto: Tanjug

Vajni opozicionari

Protivnik na drugoj strani zadovoljno trlja ruke i sklapa prste, jer je on svestan da politička borba podrazumeva politiku, a ne samo poeziju. I jer vidi da njegovi protivnici nisu toga svesni. I svestan je da građani već pet godina gledaju kako se pred svake izbore pojavi novi opozicionar koji misli da može više i bolje od svih. I da sadašnji naslovi “Janković i Jeremić složni oko izbornih uslova” automatski podseća na dve činjenice-pa da ste bili složni i tokom predsedničkih izbora, možda nam danas ne bi Vučić bio predsednik i da ste i sada složni sa drugim opozicionim strankama i držite stranački skup (jer predstavljate danas stranke) možda bi se građani i pridružili skupu u većem broju.

Povratak strankama

Beogradu je zato danas potrebna bina na kojoj će im se obraćati oni koji mogu da im na izborima donesu pobedu, a ne "pesnici".

Potreban je povratak stranakama, a ne otklon od opozicije. Potrebna im je bina sa koje će čuti politiku koju mogu da slede, a ne eseje koje mogu da udobno čitaju i sa distance. Zato ovo nije skup opozicije, već marketinška greška u promotivnoj fazi neke dve stranke. Zato o slici opozicije sudite onda kada na tom trgu bude bina na kojoj će se zaista obratiti opozicija. I zato o pobednicima i na strani vlasti i onima koji stoje danas ispred vaše bine, sudite tek onda kada ostvarite bolji rezultat od njih. A do tada, svi koji ćute o toj istini, nemaju argument protiv Vučićeve lažne hrabrosti. Stvar je vrlo prosta i svodi se na pobedu ili poraz. A ako ćemo već o protestima, postoji razlika da li ih predstavljaju oni koji šalju poruku “Izgubimo opet” ili oni koji bi trebalo da pozovu na pobedu. Opet.