JA SAM MUČENIK VEĆI OD STEPINCA

Foto: www.profimedia.rs

Kapetan Dragan

PRELOMNI MOMENAT: DEČAK ME MOLIO DA SPASEM PSA ŽUĆU

Imao sam opciju da se jednostavno izmaknem iz svega. S tada već stečenom, gotovo legendarnom, popularnošću sve su mi opcije bile otvorene. Privatizacija je tek počela i da sam se preorijentisao na to, siguran sam da bih izgradio korporaciju daleko veću od najveće na Balkanu jer sam imao dovoljno poznanstava i veza. Momo Kapor i Klara Mandić su sedeli sa mnom za stolom kafića u Knez Mihailovoj kada nam je prišao jedan hrabar sedmogodišnjak i upitao me: "Izvinite, Kapetane, da li biste mogli da dođete i oslobodite moje selo, mi smo pobegli, ali mi je ostao pas Žuća i nema ko da ga hrani, umreće ako vi ne dođete da ga oslobodite..." Majka dečaka nije mogla da suzdrži suze i kroz plač i izvinjavanje je odvukla dečaka od našeg stola. Klara i Momo su izrekli nekoliko psovki na Tuđmanov račun, koje ovde ne mogu ponoviti. Nekoliko minuta kasnije, prišla mi je starica i pre nego što sam uspeo da se snađem i da je sprečim, poljubila mi ruku i rekla: "Hvala ti za Glinu, sine, sve su moje tamo ustaše pobile u prošlom ratu." Osećanja koja čoveka prožimaju u ovakvim okolnostima su neopisiva. Vrednosti se poremete i nešto što je do tada bilo jako važno postaje beznačajno i obrnuto.

Foto: Tanjug/M. STRMOTIĆ

PIŠITE MI, OBEĆAVAM DA ĆU SVAKOM ODGOVORITI

Imam televizor, tako da pratim dnevna zbivanja. Doktor Vojislav Ilić sa Sidnejskog univerziteta mi redovno šalje stručnu literaturu, tako da pratim sva važna svetska dostignuća iz oblasti mehanotronike, primenjene fizike i astronomije, pa donekle držim korak u praćenju tehnoloških dostignuća. Ponekad se neko seti, pa kad piše, u malo veći koverat ubaci i neki srpski časopis, što me uvek obraduje. Zainteresovan sam za časopise političkog i tehnološkog sadržaja, tako da ako ih neko od vaših čitalaca čita, može mi ih proslediti u većoj koverti na adresu: D. Vasiljković, Dračevac 2C 21.000 Split. I bez časopisa pismo me uvek obraduje. Obećavam da ću odgovoriti na svako. Stražari mi obično daju svoju dnevnu štampu kada je pročitaju, tako da sam relativno informisan.

SRPSKA DECA "LEVIJATANI" NAJVIŠE SU MI ULEPŠALA DAN

Upravo gledam reportažu o hrabroj grupi mladih Srba koja je rešila da promeni svet nabolje. Organizovani pod imenom "Levijatani" čvrsto su stali u zaštitu zlostavljanih životinja. Iako su gotovo deca, tu negde oko dvadesetih, pokazali su kako se čovekov najbolji prijatelj ne ostavlja na cedilu. Zatim, organizovali su edukativni i preventivni program da zlostavljačima tako nešto više ne pada na pamet. Bože, bože, kako su mi ta srpska deca ulepšala ovaj dan! Toliko odvažnosti, hrabrosti, odgovornosti i odlučnosti u tim mladim Srbima: podsetili su me da opet u nama teče Obilićeva i Karađorđeva krv.

ČIM IZAĐEM ZAVRŠIĆU PUTOVANJE PO PACIFIKU

Ne razmišljam puno šta ću raditi kad izađem. Svakako, biće mi potrebno duže vremena da ponovo povučem konce po svetu, tako da verujem da ću jedno vreme putovati brzo i često po svim kontinentima. Imam da završim još jedno dugačko putovanje po Pacifiku, koje sam neplanirano prekinuo, a ne volim da ostavim nedovršene planirane projekte.

KAPOR, MIĆA MINIMAKS, BATA ŽIVOJINOVIĆ, LAZA RISTOVSKI...

Moje najveće bogatstvo i nagrada je neverovatno veliki broj ljudi koje sam susreo i s kojima sam se sprijateljio širom sveta. Nažalost, mnogi više nisu s nama, neke od njih i vi znate: Momo Kapor, Vuk Bojović, Mića Minimaks, moje kumče Laza Ristovski, kompozitor, Klara Mandić, Bata Živojinović... Lista je, nažalost, predugačka i za knjigu, kamoli za novinski članak. Zatim Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle. Njegov odlazak sam vrlo lično i jako teško doživeo, baš kao gubitak rođenog oca. Za života, patrijarh je uvek našao vremena za mene.

Foto: Tanjug/M. STRMOTIĆ

NEĆU DA PRIMAM POSETE, BILO BI TO PONIŽAVAJUĆE

Ovde na zapadnoj periferiji Balkana još nisu stigli računari, tako da je komunikacija s prijateljima limitarana na pisma i lizanje poštanskih markica. Uslovi posete su očajni - 15 minuta kroz prljavo staklo sa telefonskim slušalicama, tako da ne primam posete uopšte. Jednostavno, ne mogu da dozvolim da neko putuje stotine ili hiljade kilometara da bi sa mnom razgovarao 15 minuta kroz prljavo staklo.

HRVATI SU ČETIRI PUTA IZDALI SVOJU DOMOVINU

Hrvati su jedini narod koji je uspeo da u tako kratkom vremenu četiri puta izda sopstvenu domovinu: 1918. godine austrougarsku domovinu, 1941. domovinu Jugoslaviju, koja ih je s poražene strane prevela na pobedničku. Zatim 1945. svoju fašističku NDH i prvog hrvatskog predsednika Pavelića. Naravno, 1990, ponovo izdaju svoju domovinu Jugoslaviju, koja ih je po drugi put prevela sa poražene na pobedničku stranu. Takvi kompulsivni izdajnici bez stida sa drugim "prvim" predsednikom Tuđmanom na čelu sebe nazivaju domoljubivima. To jedino u Hrvatskoj može.