TRANSKRIPT ORIĆEVOG RAZGOVORA: NEKA ME JURE PO SRBIJI!

Foto: Tanjug/E. BURLOVIĆ

Srpski telegraf otkriva kako je Orić preko Kurira namerno plasirao lažne informacije da je lovio po našoj zemlji

Srpski telegraf došao je preko bosanskih službi bezbednosti do transkripta razgovora Nasera Orića i Peđe S. iz Beograda (svi podaci, uključujući i adresu u jednoj od najdužih beogradskih ulica, poznati redakciji), iz kog se jasno vidi da je obavljen nakon tekstova u Kuriru, koje je demantovao i MUP Srbije.

Razgovor prenosimo u celosti...

Naser Orić: Alo?

Peđa S.: Čujemo li se sad bolje?

N. O.: Sad se čujemo. Ja mislim Bijelom anđelu kad budeš reko, Bijeli će anđeo....

P. S.: (upadne) Ne smijem... Ma, kakvo govorenje (smeje se), presto bi se javljati sto posto!

N. O.: (nastavlja).... Bilo bi odma' briši telefone, umrijeće (smeje se).

P. S.: (i dalje se smejući) Ne govoriti ništa! Vidio je on to, gledo kad su ovi ovamo harali, palili, žarili. Ma, đe će, njemu je realnost ovo. Gledo je on to očima uživo, mada, nema tu, to mora biti uvezano. Nema tu šta.

N. O.: Ma ja, imaju tu neki detalji koji mi se ne uklapaju u ovu priču, ali, evo... (zastane) ja sam za svaki slučaj preduzeo mjere pošto, znaš zašto, sve je više ovih srbijanskih medija, aktueliziralo se ko su ti ljudi što idem po Srbiji s njima i tako (menja tok misli), ja sam ovo za Kurir, ma nema, nalupeto sam se, znaš, al' nikako da im kažem imena, znaš. Sad će tu oni povr' Đekne onoga moga, znaš, sad će ti oni Đeknu oguliti (smeje se) (D. M. koristi broj registrovan na preduzeće iz Čingrijine ulice u Beogradu - primedba operativca).

P. S.: (i dalje se smeje) Treba Bijelog anđela pomenuti u Kuriru.

N. O.: Đe ćeš, ej?! Tako da će sad najvjerovatnije oni: "Ko je, šta je?" Al', jebi ga, znaš kako je, dušmani su to, oni ne miruju, ne spavaju, slažu kockice, službe su službe. Pa da ne bezecujem, bolje da znaš ti da ne bi bio kolaterala; jebaji ga, zbog nekih mojih budalaština, ne želim niko da.... (zastane), ko je meni drag...

P. S.: Ne bi da mene stave s tobom, razumiješ.... Čekali, misliš, skupa fazane negdje? (govori sve u šaljivom tonu)

N. O.: Ma, ja, u tom fazonu, znaš.

P. S.: Ma, nek stavlja, nek jebe mater u usta, svoju!

N. O.: Ma ja. Jer, da bi to uradio (neko treći), mora računati na gubitke, mora računati na 'iljadu elemenata i detalja koje.... (zastane), nema tu perfekcije.

P. S.: Neeema, usput je tu razmišljanje.

N. O.: Jer takva avantura, svako upuštanje u takvu avanturu mora imati posledice; tako da... ne znam!

P. S.: Normalno. Mora bit' i ranjenih i mrtvih vazda!

N. O.: Tako je. Tako da opet se ne uklapa u tu priču o ratištu jer, kad budu došli tu, onda će znati da su tu, a opet to se kosi sa upadom u drugu državu, drugu teritoriju, narušavanje granica, hiljadu kuraca...

P. S.: Diplomatski skandal je to. Ja ne znam mogu li "Foke" američke izvest' neđe akciju bešumno, a ne neko drugi.

N. O.: Ma nisu Amerikanci mogli u onim ratovima tamo tako raditi, a kamoli ovi naši!

P. S.: Pa, đe će moći, i ovde isto, pohvatali ih ko zečeve.

N. O.: Zato ti kažem. Ajde, viđećemo.

P. S.: Ma, kad dođem, kad se vratim, eto mene za dva-tri dana. Ja sam išo Mići na slavu, bila mu slava, pa sam vodio đecu malo, znaš.

N. O.: Vidimo se akobogda! Vidimo se.

P. S.: Eto ti mene kroz par dana.

N. O.: Važi, važi, Tito moj. Gore je, samo, znaš.

P. S.: Dobro, dobro. Ajde.

N. O.: Ajde, ćao.