BEZ MLADIĆA NE BI BILO "LEPIH SELA..."

Foto: Tanjug/AP

Branislav Puhalo (S Mladićeve desne strane): General mi je naredio da u ponoć marširam pred Dragojevićem, Bjelogrlićem i Kojom da bi videli kako to rade srpski vojnici

Ovako, anegdotom, jednom od mnogih, počinje ispovest za Srpski telegraf Branislav Puhalo, šef obezbeđenja Ratka Mladića, koji je s njim proveo ceo rat. Kaže, na poziv Nikole Koljevića, kom je sin Srđan filmski scenarista, general je primio Dragojevića, Bjelogrlića i Koju.

- Iskreno, kada sam dobio takvo naređenje, bio sam sav namrgođen, preko volje sam to uradio, što su svi ostali primetili. Koja me je pitao šta mi je, pa sam mu rekao da sam bio umoran i da mi nije bilo do marširanja pred njima. Ipak, Mladić mi je posle objasnio da je hteo filmskoj ekipi da pruži sve najbolje uslove, svu logistiku im je obezbedio, opremu, tenkove, sve... Samo da na pravi način bude prikazano šta su radili Srbi, a šta muslimani - priča Puki, kako ga prijatelji zovu, koji sada živi u Beogradu.

Foto: youtube.com/printscreen

POSLEDNJE VIĐENJE

Odmah nam dodaje i sledeću anegdotu:

- Kaže Mladić u jednom trenutku: "Bjelogrliću, je li, ti poreklom oko Gacka, Hercegovac, kako si ti tako mali ostao?!" A ovaj se sjajno snađe i odgovara: "Pa dobro, generale, nisi ni ti neki vitez po visini."

Prelazimo i na ozbiljne teme. Pre nekoliko dana, general Mladić prvostepeno je u Hagu osuđen na doživotnu robiju. Puhalo kaže da je to očekivano.

- Ta presuda je napisana onog dana kad je podignuta optužnica, 25. novembra 1995, ona je sad samo pročitana. Teško je, ljudski, boli svakog Srbina, časnog i poštenog čoveka, ali Haški tribunal je tada radio po nalogu Amerike, ona je postavljala sve uslove.

Naš sagovornik ističe da je Ratka Mladića poslednji put video oko 20. marta 2002. A prvi put je došao kod njega 16. maja 1992, čitav rat i deo posleratnog perioda bili su zajedno po 24 sata.

- Sigurno ga niko nije bolje poznavao od mene, jedino njegova porodica, supruga. General Ratko Mladić je pošten čovek, iskren, pravi komandant. Jednom prilikom dobio je pozlaćeni roleks od Srbina iz Amerike, mislim da je taj sat koštao oko 50.000 dolara tada. Bili smo na potezu između Glamoča i Drvara, krenuli smo i sreli na putu borca koji je krenuo na položaj pod punom opremom. Taj borac, niko mu ni ime nije zapamtio, išao je na Šator, planinu... Ratko je zatražio da mu dodam kutiju sa satom i dao je roleks tom vojniku. Ni za ime ga nije pitao. E to je Ratko Mladić!

NIJE BILO MASAKRA

Dolazimo, konačno, i do Srebrenice.

- Mi smo vojnički to radili, njih je čuvao tad holandski bataljon, to je bila zaštićena zona i verovatno se ta zona nikad ne bi ni napala. Ali oni nisu izvršavali svoje obaveze, da razoružaju muslimane, da budu demilitarizovani, ta njihova 28. divizija pod komandom Nasera Orića spalila je nekoliko sela u opštini Bratunac, pobila ljude, napravila masakr u selu Kravice i 2.300-2.400 ljudi je poginule iz te zaštićene zone i onda to Vojska RS nije mogla da podnese, pa je krenula u oslobađanje Srebrenice. To je bila borba po svim pravilima Ženevske konvencije. Skupili smo oko 200 autobusa da muslimane prevezu u Kladanj, u Tuzlu, nije bitno, gde ko želi... To je dogovor tako postignut i verovatno oni krvoloci, ratni zločinci, koji su krvavi sigurno, koji su činili te zločine, nisu smeli to da urade i najviše je njih poginulo u probijanju.

Rusi obećali pomoć, ali...

- Išli smo u Rusiju 1995. godine, od 1. do 7. aprila. Po nas je došao avion sa 18 pukovnika KGB. Sa svima smo se tamo sastali, čak i sa pokojnim patrijarhom Aleksejem, jedino nismo sa predsednikom Jeljcinom jer je navodno menjao krv na Kavkazu. Rusi su tad obećali sve, pomoć i svašta, ali od toga nije bilo ništa.

Sve vreme znali gde je

- Mislim da je državni vrh sve vreme znao gde je Ratko, onaj cirkus koji su pravili sa hapšenjem, sve je to bilo izrežirano. Mi smo se prethodno bili dogovorili da se razdvojimo, da ja njega ne bih ofirao, mene je mnogo ljudi znalo, da je mnogo lakše da se krije bez mene.