Karatistkinja Tanja Petrović za Srpski telegraf o Oliveru Ivanoviću i "Čuvarima mosta": NAŠ STUB SNAGE

Foto: Privatna arhiva

Tanja Petrović i ubijeni Oliver Ivanović

- Tog dana doneo je tešku odluku, ali je prelomio i otišao na most. Odbrana severa Mitrovice 1999. je jedan od njegovih najvećih podviga. Tada su svi karatisti timski otišli da brane grad, svi su ga pratili. Ono što bi Oliver rekao svojim karatistima za njih je bilo kao naredba u vojsci.

- Slušali su ga bespogovorno. Oliver je na mostu branio srpstvo, a bio je naš lider i mi bismo ga svuda pratili. Povukao je borce, a potom i ostale Srbe da brane sever Mitrovice od Šiptara, i u tome su uspeli - za kraj, pobednički - kaže Tanja.

- Oliver je bio moj učitelj i stub snage svima koji su ga poznavali - potresena za Srpski telegraf, priča Tanja Petrović, svetska šampionka u karateu i učenica ubijenog Olivera Ivanovića, lidera Građanske inicijative SDP, ali i vrsnog karate majstora, takmičara i sudije. 

Foto: Privatna arhiva

Vest o Oliverovoj tragičnoj smrti i užasnom zločinu, zatekla je Tanju na pripremama u Aranđelovcu.

- Čim sam čula šta se dogodilo, stala sam kao ukopana. Nekoliko trenutaka nisam se pomerala, bila sam u šoku, nisam verovala da je to istina. Poslednji put čula sam se sa Oliverom za Novu godinu. Bila sam sigurna da ćemo se uskoro videti, a onda su ga doneli u kovčegu - drhtavim glasom priča Tanja.

Foto: Privatna arhiva

Nekadašnja svetska šampionka u karateu, najbolje poteze, kaže, naučila je od Olivera.

Foto: Privatna arhiva

- Gledali smo u njega kao u Boga, on je bio stub snage svima koji su ga poznavali. Bio je najbolji karatista kojeg sam znala, bio je moj trener i prijatelj, svemu me je naučio i doveo me do vrha u ovom sportu. Upoznala sam ga 1994. u karate klubu "Ktitor" u ona teška vremena, i od tada smo bili veliki prijatelji - kaže Tanja, i dodaje da je Oliver bio jedan od najboljih svetskih karate sudija. 

Foto: Privatna arhiva

Dan pred sahranu, članovi porodice Ivanovića, zamolili su Tanju da održi govor.

- Celu noć sam pisala, više desetina puta sam ga pročitala pokušavajući to da izvedem, a da ne zaplačem. Kada sam na sahrani počela da čitam, u mene kao da je ušla sva Oliverova snaga, i suze su stale, vojnički sam to podnela. Osećala sam se kao na borilištu. Na papir sam stavila svoja osećanja, ali mi je važnije bilo da se sjedinim sa članovima njegove porodice, da moje reči odjekuju iz njihovih srca - priča Tanja.