ŽENA RAMBO: Ratovala rame uz rame sa ocem i braćom

Foto: Narcisa Božić

USPOMENE Mara sa fotografijama i tekstovima o svojim podvizima

Njena uzbudljiva životna priča počinje ratnim dešavanjima u Hrvatskoj, kada je prvi vatreni okršaj sa ustašama imala u julu 1991. godine u Mirkovcima, gde se njena porodica doselila iz BiH 1974. godine.

- Bila sam najmlađa od sedmoro dece u siromašnoj porodici gde se živelo samo od očeve zidarske plate. Kada su počela ratna previranja u Hrvatskoj, imala sam 18 godina i, bez imalo dvoumljenja, zajedno sa tatom i braćom Milom i Đorđem uključila sam se u tadašnju teritorijalnu odbranu. Čim sam dobila automatsku pušku, pomno sam gledala kako je braća čiste i rukuju njome i jedva čekala prvi zadatak - priča Mara, okružena ratnim fotografijama i brojnim novinskim člancima iz tog vremena.

Foto: Narcisa Božić

IZ RATNIH DANA Partizanka Mara sa saborcima

VATRENO KRŠTENJE

Njeno vatreno krštenje usledilo je vrlo brzo, 22. jula 1991. U zoru, oko pet sati, probudio ju je otac da krenu na položaj. Na brzinu je, kako kaže, uzela pušku, dok je selo granatirano sa svih strana.

- Nisam se nimalo uplašila, mada je bilo kao u osinjem gnezdu. Minobacački napadi i granatiranje sela trajali su od pet ujutro do pola devet. Mnogi moji drugovi bili su ranjeni, bilo je i žrtava, a onako sitna, skoro kilometar sam sa položaja vukla ranjenog komšiju kog sam sakrila u kukuruze dok ne prođe napad ustaša - priseća se Mara, koju je zbog hrabrosti najviše državno rukovodstvo odlikovalo više puta.

BRANILA I KOSOVO

Hrabrost i patriotizam Mara je još jednom dokazala za vreme bombardovanja 1999, kada je kao dobrovoljac 45 dana učestvovala u vojnim akcijama kod Gornje Obrnje na Kosovu.

Foto: Narcisa Božić

PREŽIVLJAVA Radi najteže fizičke poslove

- Brat Milo poginuo je u ratu 1991, a nas osmoro živelo je pod kirijom ovde u Šidu sve do 2003. Uz pomoć države kupili smo ovu staru kuću u Ulici Zeke Buljubaše 100, a meni je obezbeđen posao portira u klanici "Srem-Šid", u kojoj sam radila sve do stečaja fabrike. U međuvremenu sam ostala i bez brata Đorđa i majke, koji su mi umrli na rukama. Sada se brinem o trojici starije braće, koji su mentalno oboleli. Živimo od dodatka za negu drugog lica, radim sve što stignem za koji dinar, idem u nadnicu i ništa mi nije teško - kaže Mara.

Na malom posedu uz kuću Miličevići drže svinje i živinu za svoje potrebe, pabirče kukuruz, sakupljaju drva za ogrev, a sve to uz pomoć svojih, kako naglašavaju, dobrih komšija Šiđana, za koje imaju samo reči hvale.