RADNI DAN SA MINISTROM ZORANOM ĐORĐEVIĆEM: Na treningu od pet ujutru

Foto: ST/D. KADIĆ

Ministar dan počinje sa treningom

Na periferiji Beograda u pet sati izjutra u sportskoj opremi počinje redovan trening.

- Ne bih mogao da zamislim dan bez sporta. Uvek nađem vremena za trening, ustajem rano, to mi nije problem - priča Đorđević dok se zagreva.

Koliko mu je važna fizička aktivnost, najbolje govori činjenica da u kabinetu ima pilates loptu.
- Samo nekoliko minuta sedenja, kada za to ima mogućnosti, dovoljno je da se ispravi kičma, popravi držanje... - objašnjava u trku ministar.

Foto: ST/N. MANDIĆ SATNICA
5.02  trčanje	7.00 kolegijum sa saradnicima
8.50 izjava za medije	9.12 sastanak sa kolegama iz Republike Srpske
11.00 umesto za kafu, pauzu koristi da obiđe kolege u stranci	12.00 susret sa ambasadorkom Libana
13.00 sednica Vlade	14.00 razgovor sa predstavnicima UNHCR
16.00 u Skupštini odgovara na poslanička pitanja	20.00 prijem u organizaciji holandske ambasade

TATINA LEKCIJA

Posle sat i po trčanja i treninga, žuri kući na presvlačenje i već oko pola sedam kreće ka Palati Srbije. Dok se vozimo, priča o prvim poslovima.

Foto: ST/D. KADIĆ

Zoran Đorđević u jutarnjim časovima trenira

- Nikad se nisam libio posla. Naprotiv, radoholik sam, što nekima nije razumljivo, ali ja sam oduvek radio, život me je naterao. U toku studiranja sam izgubio oca... Svi se sećamo devedesetih, sam sa majkom, morao sam da radim. Nisam zarađivao veliki novac, bilo je dovoljno da uz majčinu penziju živimo skromno. A sada kao ministar rada, valjda se i podrazumeva. Prvu platu zaradio sam odmah posle srednje škole. Počeo sam da radim preko omladinske zadruge na sajmu kako bih kupio muzički stub jer mi je otac tada dao opciju da polovinu sam zaradim sam, a on će mi dati ostatak. Ništa mi nije bilo teško. Ustajao sam u četiri ujutru i ceo dan radio na sajmu. Fizički je bilo naporno - priznaje ministar.

Zaradio je, seća se Đorđević, prvu platu, koja je iznosila oko 700 maraka.

- Otac, kao što je obećao, dao je drugu polovinu i rekao: "Hajde da kupimo muzički stub." Nakon kratkog razmišljanja odlučio sam ipak da ne kupim muzički stub. "Bolje posle vojnog roka, ionako ću biti tamo godinu dana", bilo je moje obrazloženje. "Vidiš, kada si meni tražio, nisi razmišljao, a sada kada si zaradio svoje, počinješ racionalno da razmišljaš", bile su reči mog oca. Tad sam od njega naučio prvu važnu lekciju iz finansija - navodi Đorđević.

OSEĆAJ KOJI NEMA CENU

Razgovor prekidamo dok ministar ulazi u kabinet da bi obavio poslednje pripreme pred kolegijum u ministarstvu. Odmah za njim ulazi saradnica i donosi mu plan zakazanih susreta i događaja.
Petnaestak minuta kasnije, tačno u sedam, ministar ulazi u salu za sastanke, na kolegijum sa najbližim saradnicima.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Ministar Đorđević dolazi na posao

Deset minuta pre devet sati ministar izlazi, ekipa televizije Prva čeka da uradi uživo uključenje u jutarnje vesti, sledi odlazak u hotel "Prag" i susret sa resornim ministrom Republike Srpske Milenkom Savanovićem. Usledio je sastanak sa ambasadorkom Libana Nadom el Akl, pa sednica Vlade, zatim razgovor sa direktorkom Biroa za Evropu Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) Paskal Mor, pa sednica parlamenta i odgovaranje na poslanička pitanja. Poslednji na spisku obaveza za taj dan bio je prijem u osam na Kalemegdanu Kings day holandske ambasade.

- Brzo prođe dan kada se radi. Još lepše je kada ima konkretnih rezultata. Taj osećaj kada krenete na spavanje, a da ste uradili nešto korisno toga dana nema cenu. Sutra je novi dan - s osmehom kaže Đorđević.