izbori u sad

ANTIDOT RASKRINKAO JEREMIĆA: CIRSD - MEĐUNARODNI CENTAR ZA PRANJE NOVCA!

Autor: anti.media

Vesti

04.06.2018

11:04

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Iako je, u međuvremenu, prošlo godinu i po dana od kada je Antidot u dva obimna dosijea obelodanio, od javnosti sve do tada sistematski skrivane, podatke o finansijskim fondovima koji su stavljeni na raspolaganje tadašnjem predsedničkom kandidatu Vuku Jeremiću.

Istraživanje Antidota prenosimo u celosti:

Pozadina sumnjivih milionskih dolarskih iznosa, koji su od strane pojedinih svetskih kompanija, u periodu 2013-2017, uplaćivani na račun nevladine organizacije (CIRSD) i privatne firme (PR Agencija za konsalting) Vuka Jeremića, poslednjih meseci napokon je počela da se rasvetljava. Iako je, u međuvremenu, prošlo godinu i po dana od kada je Antidot u dva obimna dosijea obelodanio, od javnosti sve do tada sistematski skrivane, podatke o finansijskim fondovima koji su stavljeni na raspolaganje tadašnjem predsedničkom kandidatu Vuku Jeremiću.

Da bi srpska javnost saznala za sve sumnjive poslove Vuka Jeremića, bilo je potrebno da epilog dobije međunarodne razmere kako bi se sagledala celokupna širina fenomena sa kojim smo se suočili. Nakon što su u novembru prošle godine, zbog optužbi za umešanost u korupciju i međunarodno pranje novca, vlasti Sjedinjenih Američkih Država uhapsile Patrika Hoa (Patrick Ho), glavnog finansijera Jeremićeve organizacije i preduzetničke agencije i Šeika Tidijana Gadia (Cheikh Tidiane Gadio), člana Savetodavnog odbora CIRSD-a, klupko je počelo da se odmotava, a čitav lanac visoke međunarodne korupcije napokon razotkriva.

Iako je hapšenje glavnih finansijera, bliskih saradnika i poslovnih partnera bilo kog političara u svetu, alarm da se upravo taj političar obrati javnosti, da bude prvi koji će o svojim odnosima dati iscrpno obaveštenje i objasniti ih javnosti, ova je situacija za novopečenog opozicionog političara Vuka Jeremića, bila alarm, ali da čitav ovaj međunarodni skandal zataška i sakrije.

Zato je, još od novembra 2017. godine, kada su njegovi saradnici uhapšeni, Jeremić mudro ćutao i pokušavao na sve moguće načine da spreči da slučajno ta vest ne dođe do domaćih medija. Tako je javnosti redovno skretao pažnju sa sebe senzacionalistickim napadima na aktuelnu vlast, kako bi se u trenutku kada afere budu bile otkrivene mogao braniti da je reč o političkom progonu, a ne učešću u krivičnom delu. I upravo je njegov odgovor bio takav: očekuvana manipulacija da se napadom na Aleksandra Vučića, izigravanjem žrtve i pretnjama nekakvom tužbom, izbegne odgovor na to da li su on i njegova NVO deo međunarodne mreže za pranje novca.

Verovatno uveren da je to dobra taktika, koja će u Srbiji dati rezultate, podržavan od strane medija i, pre svega, paramedijskih struktura koje finansiraju države zapadne demokratije, Jeremić se našao zatečen kada je ova tajna krajem maja ipak isplivala na površinu i poput cunamija pokrila celokupnu političko-medijsku scenu Srbije. I pored brojnih škola i vrhunskog obrazovanja kojim se arogantno hvali, Jeremić je izabrao taktiku kontrole štete koja se svodo na to da se pred javnošću, umesto odgovora iznose napadi, a da se učesnik u kriminalnim radnjama predstavi žrtvom političkog i poslovnog progona.

U stvarnosti, Jeremić u ovom trenutku ima minorni politički rejting u Srbiji, na nedavne beogradske izbore nije mogao da izađe sam sa svojom strankom zbog nemogućnosti čak i da pređe cenzus, i kao takav ne može biti prepoznat kao politička pretnja za vlast. Uprkos tome, on se u svojim javnim nastupima redovno predstavlja kao takav, izbegavajući odgovore u umešanosti u poslove sa pranjem novca.

Zato je, vidno uplašen, uznemiren, sa usiljenim grčem na licu, gostujući isključivo na prijateljski naklonjenim medijima, Jeremić u svoju odbranu ponavljao samo jednu mantru: "Oni su uhapšeni još u novembru, to je bilo pre 6 meseci! Zašto sada o tome da pričamo?!"

Taj početni utisak potvrdila su i brojna saznanja do kojih su, u saradnji sa kolegama iz Hong Konga, Meksika i Sjedinjenih Američkih Država, došli novinari Medijske mreže Antidot. Ta saznanja nedvosmisleno ukazuju da se takozvane konsultantske usluge, koje je Jeremić pružao svojim inostranim klijentima, a o čijem karakteru ne želi da upozna javnost, zapravo savršeno uklapaju u koruptivni obrazac ponašanja njegovih najbližih saradnika i finansijera.

S obzirom da su kontakti stečeni tokom specijalizacije i obavljanja funkcije ministra spoljnih poslova Srbije bili jedino što je Jeremić mogao da ponudi kao "konsultantske usluge" svojim klijentima, postoji osnovana sumnja, koju bi nadležni organi trebalo detaljno da istraže, da su se one svodile na lobiranje radi dobijanja unosnih poslova u sektoru energetike, koje po pravilu uključuje podmićivanje vodećih političara u zemljama trećeg sveta kako bi se željeni ciljevi realizovali mimo postojećih zakona.

Ono što je kod samog Jeremića indikativno, jeste okolnost da je još kao srednjoškolac, a kasnije i engleski student, tu privilegiju stekao upravo zahvaljući korupciji koja je cvetala u Miloševićevoj Srbiji, a koja je njegovom ocu, Mihajlu Mišku Jeremiću, kao visokopozicioniranom direktoru državne naftne kompanije Jugopetrol, omogućila da stekne zamašno bogatstvo čiji će dobar deo investirati u karijeru svoga sina, koja će predstavljati ništa drugo do nastavak porodične tradicije beščašća i sklonosti nezakonitim radnjama i lako stečenom novcu.

Jeremićeva grčevita borba da se na političkom nebu Srbije pozicionira kao kakav-takav politički faktor, jasno ukazuje da je taj napor preduzet jedino u cilju sticanja neke vrste neformalnog političkog imuniteta koji bi ga zaštitio od bilo kakve vrste krivične odgovornosti.

Jeremićevi saradnici formirali "afričku šemu" korupcije

Patrik Ho (Patrick Ho), bivši ministar unutrašnjih poslova Hong Konga i generalni sekretar fondacije China Energy Fund Committee i Šeik Gadio (Cheikh Tidiane Gadio), bivši ministar spoljnih poslova Senegala, uhapšeni su 18. novembra 2017. godine u Njujorku, pod optužbom da su počinili niz krivičnih dela vezanih za korupciju, podmićivanje i pranje novca. Optužbe ih terete da su povredili američke zakone koji se tiču korupcije (Foreign Corrupt Practices Act) i pranja novca (Money Laundering).

Prema optužnici podignutoj u Sjedinjenim Američkim Državama, Ho se tereti za učešće u najmanje dva slučaja podmićivanja afričkih lidera tokom 2015. i 2016. godine, radi dobijanja unosnih poslova u Čadu i Ugandi.

Ako budu osuđeni, Ho i Gadio bi mogli da se suoče sa zatvorskom kaznom u trajanju dužem od 10 godina. Na pretresu u saveznom okružnom sudu u Menhetnu, kojim je rukovodila sudija Katherine B. Forrestom, savezni tužilac je ponudio veoma obiman dokazni materijal, koji obuhvata nekoliko stotina hiljada dokumenata koji se sastoje od elektronskih poruka (mailova) i njihovih priloga, sa više od 10 bankovnih računa za čiji pregled su tužioci dobili sudske naloge.

Pored toga, tužilac je sudu ponudio i više hiljada stranica bankarske i finansijske dokumentacije vezane za više različitih entiteta, zajedno sa sedam kutija papirnih dokumenata i informacija dobijenih sa 11 telefona, četiri računara, kamere i druge opreme zaplenjene tokom pretresa Hoove kancelarije u Virdžiniji.

Ji Đianming, prvi čovek CEFC i glavni sponzor Vuka Jeremića, uhapšen zbog kriminala i korupcije

Četiri meseca posle hapšenja Patrika Hoa, 16. februara 2018, kineske vlasti su pokrenule istragu i protiv Hoovog šefa, predsednika i izvršnog direktora kompanije „China Energy Company Limited“ i njene fondacije China Energy Fund Committee (CEFC), kineskog tajkuna Ji Đianminga (Ye Jianming) glavnog donatora CIRSD-a, zbog pronevere 38 miliona dolara.

Zbog hapšenja svog osnivača CEFC je samo u jednom danu izgubila 180 miliona dolara svoje tržišne vrednosti na berzi. Akcije tri kompanije povezane sa CEFC, na berzama u Hong Kongu, Šenženu i Singapuru, pale su u roku od sat vremena za čak 630 miliona američkih dolara, da bi ukupan gubitak vrednosti kompanije na berzi dostigao neverovatnih 33%, zbog čega je sudbina kompanije i dalje krajnje neizvesna.

Osnovan od strane Đianminga 2002. godine, od 2015. godine CEFC je potrošio najmanje 1,7 milijardi dolara kupujući energetske kompanije u Rumuniji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Rusiji pa čak i Čadu, ne uključujući još 1,2 milijardu dolara za otkup finansijskih usluga u SAD i Češkoj.

Istraga o CEFC-u otkrila je kako je zahvaljujući Đianmingovim stranačkim i vojnim vezama, promet kompanije višestruko uvećavan fiktivnim trgovanjem unutar mreže povezanih firmi, zahvaljući čemu je domaćoj i stranoj javnosti osnivač CEFC mogao prodati priču o svom rastućem globalnom energetskom i finansijskom kolosu.

U svojoj zvaničnoj biografiji, Đianming sebe predstavlja kao "industrijalca, filantropa". U svojim javnim aktivnostima kao privatni preduzetnik, Đianming uvek ide zajedno sa važnim stranim političkim ličnostima. Fotografisan je sa svetskim liderima kao što su izraelski predsednik Šimon Peres, turski predsednik Redžep Taip Erdogan, predsednik Čada Idris Debi i predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker. Sreo se sa prestolonaslednikom Abu Dabija, a premijer Bugarske održao je gozbu da ga pozdravi.

Đianming je takođe prvi kineski biznismen koji savetuje predsednika jedne evropske zemlje. U aprilu 2015. češki predsednik Miloš Zeman imenovao ga je za "Specijalnog savetnika za ekonomska, diplomatska i investiciona pitanja u Kini".

Rani direktori na visokom nivou unutar Đianmingove kompanije bili su poznati kao "Stalni komitet". U okviru kompanije postoji i Partijski komitet i Komisija za disciplinsku odgovornsot koju vode penzionisani vojni zvaničnici. Đianming je poznat i po besomučnoj kupovini prizanja i počasti. Samo u junu prošle godine, na putu u Južnu Koreju, dobio je doktorat Univerziteta Džiondži (Gieonggi), kao i titulu glavnog zaštitnika Bude u Taego redu korejskog budizma.

U septembru 2017, Đianming je dobio svoje najveće poslovno priznanje. Švajcarski globalni trgovac energije Glencore najavio je prodaju 14,16% udela u "Rosnjeftu", koji je držao u vlasništvu zajedno sa katarskim državnim fondom za ulaganja, CEFC-u za oko 9,1 milijarde dolara. U jednom koraku, CEFC je trebalo da postane treći po veličini akcionar u ruskoj nacionalnoj naftnoj kompaniji, iza ruske vlade (50%) i kompanije British Petroleum BP (19,75%). Rusija je najveći dobavljač nafte u Kini, a Rosnjeft je najveća ruska naftna kompanija i najveća korporacija u naftnoj i gasnoj industriji, sa poznatim bliskim vezama sa Kremljom.

Ali, kao što je preko noći nastao, Đianmingov konglomerat se isto tako preko noći i srušio poput kule od karata. Nakon hapšenja Patrika Hoa, generalnog sekretara CEFC-ovog energetskog fonda, usledilo je i hapšenje samog Đianminga u Kini. Poput Vuka Jeremića, svoje mutne aktivnosti, Đianming je voleo da maskira patriotskom retorikom, često govoreći o svom "nacionalnom raspoloženju" i o tome kako CEFC “služi strategiji zemlje".

Zbog novonastale situacije i krize u koju je CEFC zapala, posao kupovine udela u Rosnjeftu je propao, a regulatorna tela na kineskim berzama najavila su čak i mogućnost isključenja kompanije sa berze, ukoliko u dogledno vreme ne pribavi validne garancije za svoje poslovanje i vrednost imovine.

"Meksička šema" Jeremićevog poslodavca i "brata" sa Harvarda

Da slučaj uhapšenih Jeremićevih bliskih poslovnih saradnika nije incident, već dobro uhodan obrazac poslovanja koji je ta grupa ljudi redovno primenjivala, posvedočio je i slučaj Emilia Lozoje (Emilio Lozoya), Jeremićevog poznanika sa Harvarda i bliskog poslovnog saradnika iz vremena dok je Jeremić još uvek obavljao funkciju predsedavajućeg GS UN.

Emilio Lozoja je meksički biznismen i sin bivšeg ministra energetike. Završio je Harvard, gde je upoznao Jeremića, nakon čega je bio direktor najveće meksičke energetske kompanije PEMEX.

Lozoja, koga je Jeremić redovno promovisao preko svog tviter naloga nazivajući ga svojim "bratom", svetskoj javnosti je postao poznat nakon što ga je specijalni meksički tužilac javno doveo u vezu sa posredovanjem u davanju 10 miliona dolara mita aktuelnom predsedniku Meksika Enrikeu Penji Nijetu tokom predsedničke kampanje u toj zemlji.

Prema navodima specijalnog meksičkog tužioca Santijaga Nijeta (Santiago Nieto), bivši zvaničnici brazilske građevinske firme Odebreht (Odebrecht) priznali su da je ta kompanija dala nešto više od 10 miliona dolara mita bivšem šefu meksičke državne naftne kompanije PEMEX, i to u vreme kada je Lozoja bio zvaničnik kampanje predsednika Nijeta. Trojica bivših rukovodilaca Odebrehta dalo je iskaze brazilskim tužiocima da je Lozoji, bivšem izvršnom direktoru PEMEX-a, isplaćivan mito od 2012. do 2014. godine.

Prema tim navodima, u aprilu i novembru 2012. godine Lozoji je isplaćeno oko 4 miliona dolara. Nakon izbora predsednika Nijeta, Lozoja je bio zadužen za koordinaciju odnosa sa inostranim kompanijama i investitorima. Pena Nijeto je postao predsednik 1. decembra 2012. godine.

Korupcija i pranje novca - rak rane savremenog sveta

Iako je borba protiv pranja novca, barem deklarativno, jedan od najvažnijih ciljeva svih država sveta, procene govore da oko 500 milijardi dolara godišnje, odnosno između 2-5 procenata svetskog bruto domaćeg proizvoda otpada na ovu nelegalnu aktivnost.

Među najpoznatijim primerima pranja novca tokom 20. veka ističe se slučaj Pabla Eskobara koji je nedeljno trošio 1.000 dolara samo na kupovinu traka kojima je oblepljivao svoj nelegalno stečeni novac. Za najpoznatijim svetskim narko bosom nije zaostajao ni indonežanski diktator Suharto koji je tokom tri decenije vladavine stekao lično bogatstvo od 15 milijardi dolara. Njegov primer dosledno je sledio i predsednik Filipina Ferdinand Markos koji je tokom svoje vladavine 1965-1986. godine, ukrao i oprao oko 7,5 milijardi dolara.

Među svetski najpoznatije slučajeve spadapoznati mafijaški knjigovođa Mejer Lanski (Meyer Lansky) kome se može pripisati uspostavljanje modernog oblika pranja novca. Uprkos tome što je oprao oko milijardu dolara, Lanski nikada nije bio osuđen i umro je 1983. godine sa procijenjenim bogatstvom od oko 100 miliona dolara. Zajedno sa njim, među rodonačelnike modernih šema pranja novca svakako spada i najpoznatiji šef američkog podzemlja Al Kapone.

Procenjuje se da je on oprao oko milijardu dolara kroz različite biznise. Činjenica da je za legalizaciju nelegalno stečenog novca Kapone koristio trgovinu vešom, često se smatra ključnom za poreklo izraza "pranje novca". U klub najpoznatijih perača novca upisao se i Harvardski đak Frenklin Hurado (Franklin Jurado) koji je priznao da je za račun jednog kolumbijskog kartela oprao 36 miliona dolara.

Pored najpoznatijih pojedinaca koji su se bavili pranjem novca, u svetu su poznati i skandali u kojima u učestvovale pojedine banke pa čak i države. Tako je ostao poznat slučaj malog pacifičkog ostrva Nauru koje se krajem devedesetih godina našlo u centru skandala sa pranjem novca kada su preko banaka registrovanih u ovoj državici ruske kriminalne bande oprale oko 70 milijardi dolara. Ruska mafija je ogromne količine novca prala i preko Njujorške banke u okviru “Beneks skandala”. Procenjuje se da je između 1996. i 2002. godine između 7 i 9 milijardi dolara oprano preko računa otvorenih u ovoj banci.

Takođe, među najpoznatijim ostao je zabeležen i slučaj “Bank of Credit and Commerce International” (BCCI) koja je bila sedma najveća privatna banka na svetu. Sredinom osamdesetih godina prošlog veka, otkriveno je da je banka uključena u razne lažne aktivnosti, uključujući i pranje velike količine novca. Banka nije bila previše izbirljiva prilikom izbora svojih klijenata pa su se tako među njima našli i Sadam Husein, bivši vojni diktator Paname Manuel Noriega i palestinski terorista Abu Nidal. Takođe, preko računa otvorenih u BCCI američka CIA je finansirala avganistanske mudžahedine tokom rata sa Sovjetskim Savezom.

Najveći poslednji zabeleženi svetski slučajevi pranja novca jesu afere banaka Standard Charteredi HSBC, kao i kazina Las Vegas Sands. Tako je pre nekog vremena Departament finansijskih usluga (DFS) iz Njujorka optužio britansku banku Standard Chartered da je u desetogodišnjem periodu pomogla u pranju iranskih sredstava od čak 250 milijardi dolara.

Tajne i nedozvoljene Jeremićeve poslovne veze sa kompanijama CEFC i PEMEX

Podaci koje je prikupio istraživački tim Antidota, ukazuju da obrazac, po kome posluju njegovi prijatelji, braća, saradnici i finansijeri, itekako imaju veze sa Vukom Jeremićem koji se pojavljivao u ulozi posrednika u zaključenju velikih poslova, ali i zvaničnog savetnika obe kompanije - i CEFC-a i PEMEX-a. Iako je u Srbiji do sada jedino bilo poznato da je Jeremić od 1. oktobra 2013. godine imao zaključen konsultantski ugovor sa CEFC, za šta je tražio i saglasnost nadležnog odbora Skupštine Srbije, novinari Medijske mreže Antidot otkrili su da je Jeremić od 9. jula 2014. godine pa sve do 13. aprila 2016. godine bio savetnik kompanije Mex Gas International (MGI), ćerke firme meksičkog PEMEX-a. Prema podacima do kojih su došli novinari Antidota, Jeremić je u pomenutom periodu od četiri povezane kompanije – MGI Enterprises SL, MGI Supply LTD, MGI Trading LTD i MGI LTD po osnovu pruženih konsultantskih usluga i članstva u upravnim odborima primio 180.000 dolara.

Više je nego značajno da je, počev od vremena dok je obavljao funkciju predsedavajućeg 67. zasedanja GS UN, Vuk Jeremić posredovao u povezivanju i zaključivanju ugovora upravo između kineske kompanije CEFC i meksičkog PEMEX-a. Tako je, 28. marta 2013. godine, u vreme dok je obavljao visoku funkciju u UN, Vuk Jeremić organizovao i učestvovao na sastanku koji se dogodio u Hong Kongu između Ji Đianminga i Patrika Hoa sa Emiliom Lozojom, ljudima koji su danas ili optuženi ili pod sumnjom za učešće u velikim korupcionaškim poslovima koji se mere desetinama miliona dolara.

Na tom sastanku postignut je preliminarni dogovor o ulaganjima kineske kompanije u meksičke izvore nafte i gasa iako su u tom trenutku zakonima Meksika bila zabranjena strana ulaganja u toj oblasti! Pored toga što se postavlja opravdano pitanje šta je kao predsedavajući GS UN tražio na sastanku dve privatne kompanije, ništa manje važan nije ni odgovor na pitanje šta je Jeremića motivisalo da posreduje u dogovoru, koji je u trenutku postizanja očigledno bio pravno nedozvoljen? Iz svega što će se kasnije dogoditi, postaće jasno da je Jeremić, preko svog saradnika Lozoje (bliskog prijatelja meksičkog predsednika Nijete) “pomogao” da meksički predsednik, godinu dana kasnije, pod maskom “reforme energetskog sektora” inicira promenu tamošnjih zakona i dozvoli učešće stranih investicija u toj oblasti poslovanja. S obzirom na identičan obrazac koji je primenjen u slučaju Čada i Ugande s jedne, i Meksika s druge strane, gde se do velikih i unosnih poslova dolazilo preko podmićivanja visokih državnih zvaničnika, postoji osnovana sumnja da je i u slučaju “reforme energetskog sektora Meksika” na delu bio slučaj visoke korupcije u koju je upleten i sam Vuk Jeremić.

Da se Jeremić intenzivno interesovao za Nijetovu “reformu energetskog sektora” Meksika, svedoči i podatak da je u svojstvu predsednika CIRSD-a, naredne 2014. godine posetio Meksiko. Tako je Jeremić, u svojstvu predsednika CIRSD-a, 9. maja 2014. godine, boravio u ovoj centralnoameričkoj državi, gde je sa zvaničnicima tamošnjeg Ministarstva energetike i Lozojom razgovarao o planovima za otvaranje energetskog tržišta Meksika za strane investicije.

U izveštaju na sajtu CIRSD-a o Jeremićevoj poseti Meksiku navedeno je sledeće:

Predsednik Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) Vuk Jeremić sastao se u Meksiku sa najvišim rukovodstvom Ministarstva energetike i državne naftne kompanije PEMEX.

Sagovornici su Jeremiću predstavili strateški plan predsednika Enrike Penje Nieta (Enrique Peña Nieto) koji predviđa i da strane kompanije po prvi put nakon 1938. godine dobiju mogućnost poslovanja u domenu energetike u ovoj zemlji.

Predsednik CIRSD-a je iskazao snažnu podršku energetskom planu Meksika, naglasivši da reforma energetskog sektora može da posluži kao katalizator širih promena u Meksiku.

- Pozitivni efekti u okviru energetskih reformi mogu da imaju dugoročni benefit, ne samo za Meksiko, već i za svetsku, sve složeniju energetsku arhitekturu - rekao je Jeremić.

Nakon inicijalnog sastanka u Hong Kongu krajem marta 2013. godine, predstavnici CEFC i PEMEX nastavili su razgovore o zajedničkim ulaganjima i snabdevanju kineskog tržišta meksičkom naftom i gasom.

Iako su ti dogovori u osnovi ostali pod velom tajne, krajem maja 2014, do medija su procurili planovi o formiranju kineskog fonda od 4 milijarde dolara za ulaganja u naftni sektor u Latinskoj Americi. U istom periodu, na račun Jeremićeve organizacije CIRSD (osnovane 18. septembra 2013. godine) i preduzetničke Agencije za konsalting (osnovane 4. novembra 2013. godine) počinju milionske uplate koje su samo od strane CEFC-a i povezanih firmi dostigle iznos od 5,3 miliona dolara, dok je od strane PEMEX-a, na račun Jeremićeve firme registrovane u Srbiji uplaćeno već pomenutih 180.000 dolara.

Značajno je još napomenuti da je Jeremić bio savetnik CEFC-a baš u vreme kada su Ho i Gadio obavljali nelegalne novčane transfere za koje su sada optuženi u Sjedinjenim Američkim Državama. Od ne manjeg značaja je i to što je Jeremić, ograđujući se od aktivnosti svojih finansijera i saradnika, nedavno izjavio da se njegove konsultantske usluge CEFC-u nisu ticale ni Srbije ni Afrike, iako je u pomenutom dopisu Skupštini Srbije u jesen 2013. godine, eksplicitno naveo da će za tu kinesku kompaniju obavljati usluge savetovanja za područje Afrike i Latinske Amerike, što su upravo destinacije za koje se vezuju koruptivne aktivnosti njegovih saradnika.

SKLONOST KA KRŠENJU ZAKONA KAO SASTAVNI DEO KUĆNOG VASPITANJA I PORODIČNE TRADICIJE:

Prema saznanjima istraživačkog tima Antidota, presudom iz 1996. godine Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu, Vukovom ocu, Mihajlu Jeremiću izrečena je kazna zatvora u trajanju od jedne godine zbog krivičnog dela iz člana 201 stav 4, u vezi sa članom 195 stav 3. (Teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i Ugrožavanje javnog saobraćaja). Takođe, tokom 2003. godine, Policijska uprava Niš protiv Jeremića starijeg podnela je krivičnu prijavu zbog Zloupotrebe službenog položaja. Taj slučaj je, međutim, zataškan u vreme kada je Jeremić mlađi postao savetnik u kabinetu tadašnjeg predsednika Borisa Tadića. Do privilegija boravka i školovanja na prestižnim svetskim univerzitetima, Vuk Jeremić je došao zahvaljujući okolnosti da je njegov otac, kao visokopozicioniran direktor državne naftne kompanije Jugopetrol, bio deo koruptivne mreže i grupe privilegovanih pojedinaca u vreme režima Slobodana Miloševića.

Javna pitanja novinara Medijske mreže Antidot upućena Vuku Jeremiću

Na osnovu saznanja do kojih je došao istraživački tim Antidota i brojnih sumnji u pogledu legalnosti poslova kojima se bavi već duži niz godina, Vuku Jeremiću javno smo uputili sledeća pitanja za koja smatramo da su nesumnjivo od javnog interesa s obzirom na ulogu koju, kao predsednik Narodne stranke, Jeremić igra u društvenom i političkom životu Srbije:

1. U čemu se tačno ogledala vaša uloga savetnika kompanije China Energy (CEFC) i njene fondacije, kakve ste im tačno konsultantske usluge pružali i za koja tržišta?

2. Zbog čega u javnosti ne pominjete da ste obavljali funkciju savetnika i u meksičkoj kompaniji PEMEX i njenim inostranim povezanim firmama iz sistema Mex Gas International, i koju vrstu poslova ste radili za njih?

3. U kom svojstvu ste, u vreme dok ste bili predsedavajući GS UN, prisustvovali sastanku u Hong Kongu između Ji Đianminga i Patrika Hoa sa Emiliom Lozojom? O čemu se tačno razgovaralo na tom sastanku, kakvi su dogovori postignuti i kakva je bila vaša uloga u njihovoj kasnijoj realizaciji?

4. Da li su prihodi koje ste ostvarili po osnovu pružanja konsultantskih usluga kompanijama CEFC i PEMEX, imali bilo kakve veze sa reformom energetskog sektora u Meksiku koja je podrazumevala otvaranje meksičkog energetskog tržišta za strane investicije?

Kapitalna laž Vuka Jeremića o izvorima finansiranja CIRSD-a

Gostujući 29. decembra 2016. godine u emisiji Pravi ugao, autorke Ljubice Gojgić, emitovanoj na RTV 1, Vuk Jeremić je izjavio da su CIRSD finansijski donirale isključivo kompanije koje nisu, niti imaju bilo kakvih poslovnih interesa u Srbiji. Međutim, podaci do kojih je došao istraživački tim Antidota, nedvosmisleno dokazuju da su u najmanje dva slučaja u pitanju bile privatne kineske kompanije koje su javno saopštile nameru i zainteresovanost za investiranje i učešće u privatizaciji preostalih profitabilnih državnih firmi u Srbiji, pa čak potpisivale i ugovore na tu temu.

Kao što je već navedeno jedan od najvećih donatora CIRSD-a i Vuka Jeremića lično, bila je kineska fondacija "China Energy Fund Committee" sa ukupnom uplatom od 2.335.000 dolara. Javno dostupni podaci ukazuju da je ta fondacija osnovana i u potpunosti sponzorisana od strane šangajske privatne kompanije "China Energy Company Limited" (CEFC) koja predstavlja šesti najveći privatni konglomerat u Kini, sa godišnjim prihodom od oko 35 milijardi dolara. Kompanija je kotirana na najvažnijim berzama u svetu i nalazi se na Fortune Global listi 500 najvećih kompanija na svetu.

U evropskoj javnosti postala je poznata 2013. godine nakon velikih investicija u češku privredu u vrednosti od oko tri milijarde dolara. Uprkos tvrdnjama Jeremića da njegovi kineski finansijeri nemaju poslovnih interesa u Srbiji, zajedno sa još jednom privatnom kineskom kompanijom, “China Balkan Investment”, CEFC je u aprilu 2016. godine otvorio zajedničko regionalno predstavništvo u Beogradu.

Na događaju kome je prisustvovao predsednik Srbije Tomislav Nikolić, predstavnici CEFC-a javno su obelodanili da su zainteresovani za “privatizacije velikih srpskih preduzeća u državnom vlasništvu, za projekte u poljoprivredi, saobraćajnoj i energetskoj infrastrukturi”. Iz te izjave nije teško zaključiti da se glavni cilj pomenutih kineskih kompanija u Srbiji odnosi na učešće u eventualnoj privatizaciji domaće Elektroprivrede što objašnjava i opsesivno Jeremićevo bavljenje pričom o privatizaciji EPS-a tokom izborne kampanje.

Pored CEFC-a, za ulaganja u oblasti energetike interesovanje je pokazala još jedna kompanija - donator CIRSD-a. U pitanju je kompanija “China Environmental Energy Holdings” čiji je vlasnik Bili Ngok u Srbiji poznat kao vlasnik “Serđa Takinija”, nekadašnjeg sponzora tenisera Novaka Đokovića, koji ga je i doveo u Srbiju 2011. godine. Ngok je tada najavljivao mogućnost otvaranja fabrike kod Niša koja će se baviti proizvodnjom energije, a u planu je bilo i otvaranje pogona modne kuće “Serđo Takini”.

Jeremić je došao u kontakt sa Ngokom zahvaljujući okolnosti da je u to vreme obavljao funkciju predsednika Teniskog saveza Srbije što je, identično kao i u svim drugim slučajevima, iskoristio za svoje lične interese.

"China Environmental Energy Holdings" bila je zainteresovana i za izgradnju Luke Beograd kod novog Pupinovog mosta o čemu se razgovaralo tokom 2015. godine, a najvažniji projekat za čiju realizaciju je 2011. godine bio potpisan i memorandum bilo je ulaganje više od dve milijarde evra u gradnju trećeg bloka u obrenovačkoj termoelektrani Nikola Tesla B i otvaranje površinskog kopa uglja Radljevo. Potpisivanju memoranduma u Beogradu 20. oktobra 2011. godine lično je prisustvovao Vuk Jeremić u svojstvu ministra spoljnih poslova. Nakon promene vlasti u maju 2012. godine, taj posao je stopiran, a Srbija je pokazala veću zainteresovanost za strateško partnerstvo u oblasti energetike sa tehnološki naprednijim nemačkim kompanijama što je kineske privatne konglomerate navelo da ulože novac u lobiranje za svoje interese.

Da se čitava igra vrti oko privatizacije "Elektroprivrede" Srbije svedoči i okolnost da je upravo to jedna od glavnih tema Jeremićeve predizborne kampanje. Stalnim uzbunjivanjem javnosti o navodnim tajnim pregovorima za prodaju EPS-a, Jeremić nastoji da od eventualnih investicija u EPS odvrati sve potencijalne konkurente svojih finansijera.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.