OVO JE ISTINA O SLOBI: Ekskluzivna ispovest Ivice Dačića

Foto: www.profimedia.rs/Tanjug

Upoznali se na kongresu SPS 1990. godine: Ivica Dačić i Slobodan Milošević

Slobin naslednik na čelu SPS u razgovoru za naš list otkrio je šta je zamerao Slobi, oko čega su se najviše svađali, ali i zbog kojih poteza i odluka Srbija i dan-danas treba da bude zahvalna Miloševiću.

Mali Sloba, kako su Dačića zvali devedesetih jer je bio portparol partije, sa osmehom priznaje da nikada ne bi postao vlast.

- O njemu će istorija dati konačan sud, mi smo mali i nedovoljno je vremena prošlo. Milošević je dve velike stvari ostavio srpskom narodu: Dejtonski sporazum i Rezoluciju 1244, ono za šta se još jedino držimo. Dodiku sam rekao više puta da ne mogu da razumem RS koja je odlikovala one koji su rat proveli u ladovini. Koštunica, Tadić, svi oni imaju ordenje, a niko se nikad nije setio Miloševića. Dejtonski sporazum je njegovo delo - ističe Dačić.

Kako ste se upoznali?

- Upoznao sam se s njim na prvom kongresu SPS 1990, gde sam držao govor, a on je vodio kongres. Imao je razumevanja za nas mlade i gurao nas je da budemo u rukovodstvu stranke, za to sam mu zahvalan. I dan-danas se šalim - da nisu 5. oktobra srušili Miloševića, ja nikad ne bih postao vlast. Šta ste najviše naučili od Slobe?

- Imao je jednu osobinu, a to je da sasluša, da ne odgovara odmah na ono što pričaš, a iz njegove reakcije možeš da zaključiš da li se on slaže sa tim ili ne. Ako prećuti to što si mu rekao, znači da nije baš siguran. Tako i ja, pošto milion ljudi dolazi kod mene, uglavnom sve saslušam, a odluku donosim sam. Bio je dobar čovek, nije bio korumpiran. Svi opozicionari imali su cilj da dođu kod njega na razgovor, a najviše su bili ljuti što nisu u vlasti s Miloševićem. A najviše ste mu zamerali?

- Naša razmimoilaženja su usledila zbog funkcionisanja partije nakon 5. oktobra. On nije bio za reformu stranke, predlagao je neka kadrovska rešenja koja su nailazila na veliku odbojnost našeg članstva. To je rezultiralo time da je on postavio neko alternativno stranačko rukovodstvo posle 5. oktobra. Čak je tražio i moje i Minićevo isključenje iz partije.

Kada je palo prvo "ribanje"?

- Problemi su nastajali kad nisam imao direktnu komunikaciju s njim, pa mu onda prenesem ono što su mi drugi funkcioneri SPS rekli da mu kažem, a on se naljuti. Posle se svi prave blesavi. Na gradskim izborima 1996, kad smo izgubili, Milošević mi je rekao: "Izađi i čestitaj pobedu koaliciji Zajedno." Ja to uradim i posle dva dana sete se tamo neki socijalisti da ubeđuju Miloševića da poništava te izbore i traže moju smenu što sam ja čestitao koaliciju. Milošević kaže: "Ne dirajte Ivicu." Uvek me je spasavao tih ulizica oko njega, koji su ulepšavali stvarnost i pravili mu štetu. Svađao sam se s njim kad je bio najjači, sad mogu samo da ga poštujem. Koja je Miloševićeva najveća greška?

- Već 6. oktobra nikoga nije bilo u SPS, što dovoljno govori o kadrovskoj politici i njegovoj nemoći da smenjuje neke ljude. Po meni, jedna od njegovih najvećih grešaka jeste u kadrovskoj politici, u samoj partiji i državi, i to što je dozvolio da bude raznih ubistava koja se karakterišu da imaju neke veze s njim ili sa tadašnjom vlašću. Ali ako gledamo državno i nacionalno, lako je danas reći da nije trebalo dozvoliti da budemo pod sankcijama i bombardovani. Da li je mogao da sačuva narod od NATO bombi u Rambujeu?

- Zato što smo podržali narod, doživeli smo sankcije, zato što nismo hteli da potpišemo ultimatum iz Rambujea, doživeli smo bombardovanje. Evo, ja sad postavljam pitanje, da li bi neko danas potpisao taj ultimatum iz Rambujea? Pa sećam se kad je Tadić bio na vlasti, hitno je zakazao sastanak povodom ekonomske krize krajem 2008. ili početkom 2009. Ja sam se nasmejao na tom sastanku i rekao: "E blago meni, pa vi sada imate katastrofične izjave, ne znate šta ćete, a šta bi bilo da imate sankcije, nestašicu lekova i goriva plus morate da pomažete narodu u RS i RSK. Bez obzira na sve, država je nekako funkcionisala.

Ne slažete se sa tezom da je izdao Krajinu?

- Znam samo da ne postoji stvar oko koje Milošević nije pokušao da se dogovori sa RS i Republikom Srpskom Krajinom. Da li su ljudi na Palama i u Kninu slušali do kraja ono šta im Milošević priča, to je sada veliko pitanje. Garantujem vam jedno - da nije bilo Miloševića, Banjaluka bi vojno pala jer je on zapretio da će Srbija ući u rat ako se nastavi ofanziva na RS. Ali svi se prave pametni kad bitka prođe. Ponekad vas situacija primora na neke poteze. Mogao je Milošević tad da kaže: "Srbi me ne zanimaju, prihvatam Badenterov plan, Srbija je Republika Srbija i ćao doviđenja." To je Jeljcin uradio u Rusiji, pa evo i danas ga svi proklinju. Da li ima nešto što mu nikad niste rekli, a sad mislite da je trebalo?

- Imali smo dovoljno vremena i da se svađamo i da se mirimo, tako da nema zbog čega da mi bude žao. Šta mu nikada nećete oprostiti?

- Zvao me je posle 5. oktobra na razgovor da mi kaže da mi ostavlja stranku, a on će da ide u Požarevac da čuva unuka. Završio se Kongres, to se nije desilo, ali nikad mu ništa nisam rekao. Jesam možda bio ljut, ali nikad zbog toga nisam napustio partiju. Da smo je napustili ja i moje kolege, danas ne bi postajao SPS. Da nisam donosio odluke zbog kojih je Milošević hteo da me isključi, a to su koalicija sa Koštunicom i pokušaj da kroz učešće u vlasti revitalizujemo stranku, ne bi nas bilo. Ali ja sam sve oprostio.