O ovom se ćutalo 30 godina: Otkrivamo najveću tajnu Slobe i Mire!

Foto: www.profimedia.rs

Slobodan i Mira Milošević

Kako objašnjavaju sagovornici našeg lista, jedna od najvećih misterija koje su obeležile Miloševićevu vladavinu Srbijom bila je i ostala gde su završili silni milioni od unosnih poslova državnih firmi i privatnih preduzeća bliskih Slobi i Miri.

- U to vreme nijedan ozbiljniji posao nije se mogao voditi bez amina Miloševića ili njegovog najbližeg okruženja. Svako ko se tih godina, a govorimo o deceniji između 1990. i 2000. godine, u Srbiji obogatio morao je na neki način biti povezan sa njima. A upravo je Miroslav Mišković bio jedan od onih koji su tada stekli najveći imetak. O njegovoj bliskosti sa Slobom i Mirom otvoreno se pričalo, zna se i da je u jednom periodu činio dosta stvari za JUL. Takođe, i sama "Delta" je u medijskim napisima povezivana sa Mirjanom Marković - kaže naš sagovornik koji je devedesetih i sam bio deo vlasti i podseća da se ogroman profit ostvarivao tako što su pojedine kompanije mogle da nabavljaju devize po zvaničnom kursu, koji je bio znatno niži od realnog, tzv. šticovanog.

SIMBOLIKA IMENA

Kako se pisalo u medijima, sumnju da iza Miškovićeve firme u stvari stoji Mirjana Marković, a preko nje i Milošević, dodatno je podgrejao odabir imena za kompaniju. Prvobitno ime "Delta holdinga", naime, bilo je "Delta 2M", a simbol trougao. Tada su, pozivajući se na pouzdane izvore, pojedini mediji objavili da tri kraka trougla u stvari predstavljaju imena Mirjana, Marija i Marko (Mirino ime i imena njene dece), dok 2M stoji zbog njenih, a ne Miškovićevih inicijala.

Takođe, Insajder je tokom 1998. godine istraživao iznošenje para na Kipar i došao do šokantnog saznanja da je državna firma "Anteksol" Miškovićevoj of-šor kompaniji sa Kipra "Hemslejd" i njegovoj Delta banci prebacila na račune najmanje 18 miliona maraka, u različitim valutama, bez bilo kakvog naloga da se taj novac nekome uplati. Čak je i finansijski istražitelj Haškog tribunala Morten Torkildsen govorio da je sramota što srpske vlasti nisu istrajale i uspele da utvrde šta se u stvari desilo sa novcem koji je prebačen na Kipar i druga mesta.

Foto: www.profimedia.rs Zoran Đinđić Marko nudio pet miliona dolara za ubistvo Đinđića Marko Milošević nudio je odmah posle 5. oktobra 2000. čak pet miliona dolara za likvidaciju Zorana Đinđića. Ovo je pred Specijalnim sudom u aprilu 2004. otkrio svedok-saradnik Zoran Vukojević Vuk, koji je svirepo likvidiran dve godine nakon ovog svedočenja. Prema Vukojevićevom iskazu, koji je u to vreme proglašen službenom tajnom, Đinđića je zaštitio "zemunski klan". On nije precizirao kome je mlađi Milošević nudio novac, ali je objasnio da je jedan od čelnika klana Dušan Spasojević zajedno sa bivšim komandantom crvenih beretki Miloradom Ulemekom organizovao da Đinđića zaštite njihovi ljudi.

A to što je o ovom iznošenju para mogao da svedoči iz prve ruke, glavom je platio nekadašnji generalni direktor "Jata" Žika Petrović. On je, međutim, u aprilu 2000. godine likvidiran u klasičnoj sačekuši ispred svoje kuće. Istraga ubistva krenula je tragom njegovih saznanja o tome da su pare u džakovima upravo avionima "Jata" nošene ne Kipar, međutim, atentatori nikad nisu otkriveni.

Sagovornici Srpskog telegrafa saglasni su da postoje ozbiljne indicije da su Miloševići stajali iza moćnih firmi koje su tokom devedesetih obrtale ogromne sume. Lider radikala Vojislav Šešelj tvrdi da je tadašnji režim Miškovićevu firmu isticao kao uzor odlično organizovane kompanije.

- Nemam konkretne dokaze da je Mišković bio ključna figura u pranju novca koji su uzeli Mira i Sloba, ali da je bio povlašćen u vreme socijalista, u to sam apsolutno siguran. Novac je iznošen da bi se kasnije moglo manipulisati njime, a mnoge velike naše firme imale su razvijene filijale u inostranstvu, gde je bilo dosta zloupotreba i slučajeva pranja državnog novca. Borka Vučić je sve to znala - objašnjava Šešelj.

 

 

Najdirektniju spregu Miškovića sa porodicom Milošević on je opisao jednim primerom.

- Njegov privilegovan status i specijalne veze sa Slobom i Mirom bili su očigledni i to je ono što smo mi srpski radikali zatekli čim smo ušli u vladu. Imali smo čak i incidente sa njim kad je tadašnji ministar trgovine Zoran Krasić pokušavao da neke stvari dovede u red. Sećam se da je sporno pitanje bilo neko veliko skladište zbog kog je Mišković intervenisao kod Mirka Marjanovića, koji je odmah peglao stvar kod Miloševića. Mi onda nismo hteli da zaoštravamo to pitanje i to je tako prošlo - ističe Šešelj.

Foto: ST/V. LUKIĆ Milka Forcan Milka Forcan zaćutala Milka Forcan, nekadašnja potpredsednica "Delte" i najbliža saradnica Miroslava Miškovića, za Srpski telegraf nije želela da komentariše ništa što ima veze sa njenim bivšim šefom. Takođe, ni Miroslav Mišković nije odgovorio na pitanja koja smo poslali.

JEDINA LINIJA

Advokat Aleksandar Lojpur detaljno se bavio slučajem kiparskih para.

- Utvrđeno je da je poreklo kiparskih para iz Srbije, jer je to bio jedini način da funkcioniše platni promet za vreme sankcija. Sve je išlo preko "Jata" pošto je u to vreme jedina avionska linija bila otvorena sa Kiprom. Onda je novac prenošen u filijalu Beogradske banke u toj zemlji. Beogradska banka je 2001. otišla u stečaj, a nikada nije snimljeno stanje u njenoj filijali na Kipru. Izveštaj o tome nikada nije podnet, iako je svaki deo tog novca morao da ostavi svoj trag - smatra Lojpur.

Foto: Tanjug

Miroslav Mišković

Uspon Miškovićeve imperije
- do 1989. rukovodio hemijskom industrijom "Župa", kada je izabran za potpredsednika Vlade
- u Vladi proveo samo šest meseci, u svojoj knjizi otkrio da mu je Milošević u jednom trenutku nudio i da bude premijer, ali posle to nije pomenuo
- 4. februara 1991. osniva jednu od prvih privatnih kompanija u Srbiji, prvo se zvala "Delta M", pa "Delta 2M", sada je "Delta holding"
- u početku uglavnom trguje voćem i povrćem, kao i proizvodima drvne industrije
- postaje zastupnik ili distributer gotovo svih važnijih stranih kompanija u Srbiji ("Najk", "Nestle", "Fijat", "Nivea"...)
- u vreme sankcija Mišković širi poslove i na Ukrajinu i Rusiju
- posle promene vlasti 2000. odlučuje da proda Bajkalski celulozni kombinat i da dobijeni novac preusmeri na investicije u Srbiju
- "Delta" postaje aktivna u procesu privatizacije, između ostalog, kupuje "Pekabetu", "Juhor", "Sunce", "Seme", "Obuću"
- kupuje poljoprivredna dobra "Napredak", "Jedinstvo", "Sombor"
- otvaraju se i prve "Maksi" prodavnice, a snažno se razvijaju i poslovi sa nekretninama
- u Vojvodini kupuje ili pod zakup uzima oko 20.000 hektara zemlje

Tragom kiparskih para bavio se i pokojni bivši ministar pravde Vladan Batić, koji je tim povodom podneo krivičnu prijavu. Njegova ćerka Olgica ne može potpuno da garantuje da se u tim spisima ne nalazi Miškovićevo ime.

- Otac je bio uključen u slučaj, a ja nikad nisam imala uvid u ta dokumenta. Sve što znam je da je Tužilaštvu za organizovani kriminal predata krivična prijava i da iz nekog razloga skoro pa ništa nije odmaklo u tom postupku - navodi Batićeva.