Šta se dešavalo iza kulisa razgovora o BiH: Dejton je mogao da padne zbog Mladića!

Foto: www.profimedia.rs

Potpisivanje Dejtonskog sporazuma

Na insistiranje generala Momčila Perišića, Milošević je prihvatio da se pozovu predstavnici RS da učestvuju u pregovorima:

- Sloba je imao veće poverenje u Mladića nego u Karadžića, ali je ipak pristao da pozove i državni vrh RS. Predložio sam da pozovemo i patrijarha Pavla, što je Miloševića strašno naljutilo. Rekao mi je: "Sad mi je jasno zašto si primio one popove".

Na koje popove je mislio?

- Pre tog razgovora sam primio tog Irineja Bulovića, Amfilofija Radovića i Irineja niškog, sadašnjeg patrijarha, kako bismo razgovarali o njihovom zahtevu da se uvede religija u Vojsku. Miloševiću sam objašnjavao da sam im rekao da sad nije vreme za to, jer u Vojsci ima Mađara, Hrvata, Šiptara, pa bismo morali i njima da dozvolimo, to su vladike prihvatile. Međutim, Milošević mi na to kaže: "Oni su odmah posle toga otišli na Trg, gde su bile demonstracije koalicije Zajedno". Iritiralo me je to, pa sam mu rekao da nema pravo tako da mi govori jer sam ja ateista, na spomeniku mom ocu Srećku je petokraka, na ataru Koštunića je četnička Ravna Gora, dok je njegov otac bio sveštenik. Kažem mu da je patrijarh simbol jedinstva. Usledio je sastanak u Dobanovcima, došli su predstavnici RS, došao je i patrijarh, koji je bio umoran jer su dve noći trajali sastanci. Hteo sam da ga oraspoložim, da se našalim na račun toga koliko traje sastanak, na šta mi je on rekao: "Ne brinite, generale, samo mrtvog mogu da me iznesu odavde ako se ne dogovorimo ko će da nas predstavlja u Dejtonu, jer srpskom narodu treba mir".

Foto: www.profimedia.rs

U Dejton su otišli Milošević, kao glavni pregovarač, Krajišnik ispred RS...

- I moj karograf Marković, koji mi je posle ispričao ovo: "Vesli Klark i Sloba su iscrtavali kartu razgraničenja između Srba i Hrvata i muslimana. Crtali su flomasterom, debelim nekoliko milimitera, a jedan milimetar te crte je 500 metara u prirodi".

Dejton je morao da se potvrdi i potpiše u Parizu, ali je i tu bilo problema.

- Širak, predsednik Francuske, tražio je od Miloševića da se zarobljeni francuski piloti oslobode jer su u Parizu demonstracije nezadovoljnih farmera, na koje su se nadovezale demonstracije zbog zarobljenih pilota. U takvoj situaciji nema potpisa Dejtonskog sporazuma. Milošević mu obećava da će piloti biti oslobođeni, a da nije znao gde su i da li su živi. Pošto mu ja kažem da ni mi u Generalštabu nemamo podatke da li su francuski piloti živi i gde su, da to jedino zna Mladić, onda Milošević ljut traži sednicu kolegijuma Generalštaba, proširenu sa komadantima armija kako bi nam preneo elemente Dejtonskog sporazuma i obavezu VJ u implementaciji sporazuma.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Momčilo Perišić

I šta se dešava?

- Sastanak se odvija u Ratnoj sali Generalštaba, Milošević iznosi elemente sporazuma iz Dejtona, kad zazvoni telefon. Milošević se ljutito obraća meni: "Momo, ti znaš da sam ja protivnik telefona na ovakvim sastancima", a ja mu odgovaram: "Znam, ali je ovo vanredna situacija jer možda vas zove Širak", utom nas oficir izveštava da stvarno zove Širak. Milošević po obavljenom razgovoru sa Širakom kaže: "Izvini, Momo, u ovom slučaju si u pravu, bio je Širak, traži pilote, obećao sam da ću ih dovesti na aerodrom Batajnicu, gde će on poslati tvog kolegu generala Žan Duena da ih odveze u Francusku, da se smire demonstracije i da potpišemo sporazum iz Dejtona".

Laži levih dodavača *Vaši saborci su akciju sa pilotima pripisivali sebi u zasluge? - To su neki levi dodavači, koji su pričali i da su oni meni naređivali, a ja sam im bio šef. Mislili su da se nikada neću vratiti iz Haga. Da dodam, u znak zahvalnosti za oslobođene pilote Žan Duen dolazi u SRJ u posetu VJ, posmatra akrobacije naših pilota, odlikuje njih šest. Ali kada je trebao da svedoči u moju korist u Hagu, on je svedočio kao svedok tužilaštva, minimizirajući ulogu RS i SRJ u oslobađanju pilota radi implementacije mirovnog rešenja iz Dejtona.

A šta je vama rekao posle sastanka?

- Da je ljut na mene i VJ u celini kad nemamo informaciju šta je sa pilotima zarobljenim u Vojsci RS, a mi smo im sve (misli na pomoć u odbrani) dali, a oni nama taje gde su piloti. Naređuje mi da sa Mladićem nađem načina da dovede pilote na aerodrom Batajnicu i da ih predamo francuskom načelniku Generalštaba. Ja mu kažem da sam i ja ljut što je obećao predsedniku Francuske isporuku pilota za koje niko ne zna, sem Mladića da li su živi. Ali tražim da mi omogući vreme za ubeđivanje Mladića i pristanak da oslobodi pilote. Odobrava mi to i ja sa tadašnjim predsednikom SRJ Lilićem odlazim u RS. Ubedili smo Mladića da oslobodi pilote, ali uz njegov uslov da mu obećamo da će SRJ sprečiti isporučivanje pripadnika Vojske RS Haškom tribunalu, koji već traži pojedince.

Foto: www.profimedia.rs

Ratko Mladić

U tome stiže francuski general i šta se dalje dešava?

- Načelnik GŠ vojske Francuske u decembru 1995. sleće na aerodrom Batajnica, čekam ga uz sve vojne počasti, on ne izlazi iz aviona. Šalje izaslanika da mi saopšti da je njemu rečeno da uzme pilote i vraća se u Francusku. Ja mu prenosim da on tek treba da pregovara sa Mladićem oko isporuke pilota i neka se vrati ako sme Širaku bez pilota. Tek dva sata kasnije, oko 12, izlazi iz aviona, objašnjavam mu da se u međuvremenu Mladić naljutio i neće da pregovara do 14 sati jer je čekao dva sata na pregovore, sada neka čeka Žan Duen. Tako i bi i tek u 14 časova počeli su pregovori uz moje posredovanje i trajali su do 10 uveče, kada je postignut dogovor da sutra ujutru u 10 časova Žan Duen dođe u motel kod Zvornika da preuzme pilote. O konačnom dogovoru izveštavam Lilića, a on Miloševića.

Ali piloti nisu bili kod Mladića?

- Vratio sam se u Generalštab, kad pola sata posle mog dolaska stiže Zdravko Tolimir, šef bezbednosti Vojske, nosi dve bombe. Jednu ofanzivu, jednu defanzivnu. Momo, kaže, pada dogovor. Piloti su u mojim rukama, ja ću jednu bombu upotrebiti protiv njih, a ovu drugu protiv sebe ako ne date papir da nijedan pripadnik Vojske RS neće biti isporučen Hagu. Izveštavam Lilića da prenese Miloševiću, ali on neće da zove Slobu u ponoć. Na kraju ga ja nazovem i kažem šta se dešava. On otera mene, Lilića, Tolimira i generale RS u materinu. Kažem mu da će pasti Dejton ako Tolimir uradi šta je naumio, a Sloba na to kaže: "Zovi Lilića, dajte mu kakav god hoće papir. Dali smo mu, umesto pečata Vlade na tom papiru je pečat Generalštaba i sutradan smo krenuli po pilote.

Foto: www.profimedia.rs

A pilota opet nema?

- Nema, Tolimir se uplašio, pojavile se grupe međunarodnih kriminalca koji su hteli da kidnapuju pilote, pa da ucenjuju Francusku i međunarodnu zajednicu, uzmu lovu za njih. Tolimir se uplašio da će ih presretnuti i oteti mu pilote ako ih bude vozio najkraćim putem, pa je vozio okolo, zaobilaznim putevima puna dva sata. Na kraju smo u podne dobili pilote, uveče smo ih ispratili sa njihovim načelnikom Generalštaba u Francusku i tako smo obezbedili potpisivanje dogovora iz Dejtona u Parizu.

U PONEDELJAK: Rat na Kosovu, razlaz sa Miloševićem, odlazak u Hag, odnos sa Đinđićem

Život sam utkao u odbranu ove zemlje Za vas pričaju da ste izdali Miloševića, da ste američki čovek. Šta je tu istina? - Ja sam srpski general koji je svoj život i život moje porodice utkao u odbranu ove zemlje. Dok sam živ, biću spreman da branim svoju državu. Meni je stalo da naši sinovi ne ginu bespotrebno. Ako ginemo, da zaista ginemo za prave interese. A ne kao što smo ih gurali da bi nesposobni sačuvali vlast i svoje bogatstvo pod plaštom čuvanja određenih prostora, a onda smo te prostore za pregovaračkim stolom predavali gotovo na tacni. Miloševiću sam, kada je Kosovo u pitanju, rekao: "Ako bude nepovoljna situacija, ako dođe do rata, onda moramo da idemo ti, ja, moji sinovi i tvoj Marko, a ne samo sinovi časnih ljudi sa tih prostora dok su sinovi nečasnih pre svih pobegli van KiM i u svet da troše bogatstvo ovog naroda, koje su njihovi preci na razne načine oteli".. Mene su iz Vojske oterali jer nisam bio poslušnik, jer sam unapred rekao šta će biti ako se vodi takva pogubna politika, jer sam puno toga znao i nisam hteo da ćutim.