Slike Arkanovog ubistva su mi još pred očima: Ceca Ražnatović se posle 20 godina u emotivnoj ispovesti ponovo vratila na dan tragedije!

Foto: Privatna arhiva

Ceca i Arkan

Dvadeset godina od smrti Željka Ražnatovića Arkana navršiće se 15. januara. Uglavnom su ga opisivali kao pravog džentlmena, privatno mirnog i običnog čoveka. Najmanje je govorila Svetlana Ceca Ražnatović, njegova udovica, jer je izbegavala da se vraća na dan tragedije. Zato je sada, pred obeležavanje dve decenije od smrti supruga, iznela emotivnu ispovest o najtužnijem danu u svom životu.

- To je za mene nejgori i najteži trenutak u životu. Dan kao i svaki drugi pretvorio se u nоćnu mоru. Otišli smo u butik kako bih kupila garderobu i, koliko se sećam, oko pola pet se desio taj užasan zločin nad troje ljudi. Prošlo je 20 godina... Svih godina sam se trudila da te traumačične slike potisnem, ali još uvek su mi pred očima. Ništa ne mogu da promenim - započela je Ceca i uz uzdah nastavila:

Foto: Privatna arhiva

- Teško je da dirate najosetljiviju ranu. Nadam se da razumete zbog čega izbegavam da pričam o tome. I dan-danas nemam odgovor na pitanje zašto se to desilo. Zašto je troje ljudi lišeno prava na život? Teško je govoriti oubistvu oca moje dece i prisećati se tog 15. januara.

Сеса је otkrila da je mnogo puta nakon tragedije prolazila kroz teške trenutke, misleći da neće moći da nastavi dalje.

- Bilo je mnogo pitanja, mnogo teških trenutaka, kao i situacija iz kojih sam mislila da nema izlaza. Ne prođe dan da ne pomislim na Željka i trenutak njegovog svirepog ubistva i stanja kojem sam ga zatekla. Osecam se jako, јаko razočarano što uvek nije izručen našoj državi. A sigurno se tako osećaju i druge dve porodice stradalih pored Željka. Ni posle dve decenije nismo saznali motiv ubistava i ko stoji iza njega. Pogotovo boli što znamo ubicu, koji još nije smešten u zatvor - kaže ona.

Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ

Svake godine na godišnjicu Arkanove smrti je sa decom na groblju

Uspomenu na Arkana prenela je verno svojoj deci, șinu Veljku i ćerki Anastasiji, koji su bili mali kad se dogodila tragedija. Ceca im svakodnevno spominje tatu, priča anegdote i uspomene koje ima s njim, kao i o ljubavi koju je osećao prema njima.

- Mi u kući svakodnevno pričamo o njemu. Tokom svih ovih godina je prisutan kroz priče i situacije. O najtežem trenutku ne pričamo. Nažalost, nemamo mnogo uspomena, ali na kompakt-diskovima su zabeleženi Anastasijin prvi i Veljkova tri rođendana, kao i njihove zajedničke fotofrdije. Ja sam traumu preživela taj dan i verujte da ni naših poslednjih reči ne mogu da se setim. Ostala je velika praznina i dugogodišnja borba da se deca izvedu na pravi put. Željkovo mesto u mom srcu i životu niko ne može da zauzme - završila je Ceca.