Mina Lazarević, junakinja nove serije "Junaci našeg doba": Slobodan sam strelac, radim sa onima koji me pozovu!

Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ

Mina Lazarević...

Presrećna sam što sam ponovo, posle 22 godine, dobila priliku da sarađujem sa Sinišom Pavićem, koji ponovo prepoznaje ono što nas karakteriše, kaže na početku razgovora za Srpski telegraf Mina Lazarević, junakinja nove serije "Junaci našeg doba", koja će od 17. decembra početi da se emituje na RTS.

Kao Čupka iz "Porodičnog blaga" ušetala je u domove i u srcima publike trajno ostala. Da je sudbina drugačije htela, o prvakinji Pozorišta na Terazijama danas bismo možda mogli govoriti kao o proslavljenoj pijanistkinji ili uspešnoj atletičarki. Ipak, na radost mnogih, Mina je sa 19 godina napravila prekretnicu u životu i upisala Fakultet dramskih umetnosti, a potom pažljivo gradila karijeru.

* Mnogi vas i danas pamte po ulozi u "Porodičnom blagu".

- Kako me tako i ne bi pamtili kad se serija non-stop reprizira (osmeh). Nije ni to tako loše jer oni koji su bili mali ili se nisu čak ni rodili u vreme premijernog emitovanja serije sada imaju priliku da me upoznaju, kao i druge junake serije, koja je i danas vrlo aktuelna.

* Kako se vi sećate tog snimanja?

- Tada sam prvi put stala pred kamere i Čupka je bila moja prva veća uloga, koja mi je takoreći preko noći donela popularnost. Imala sam sreću da mi se "Porodično blago" desi na početku karijere jer s takvom ulogom postane lakše da se probijate dalje. S druge strane, morate ostati svesni da uzlazna linija ne ide pravom putanjom i da je u ovom poslu najvažnije trajati.

Foto: youtube.com/Novo jutro

Mina Lazarević...

* Ne pojavljujete se često na malim ekranima. Šta je presudno u prihvatanju uloge?

- Dobro napisanih ženskih likova nema ni u teatru ni na malim ekranima jer odavno živimo u muškom svetu i čini se da je oduvek bilo tako... Nisam neko ko juri za ulogama, smatram da će se one koje su suđene i desiti. Radim sa onima koji me se sete i pozovu, slobodan sam strelac i ne pripadam nikakvoj organizovanoj grupi. A presudno je gotovo uvek dobro napisan tekst i poverenje u saradnike, s kojima gradite dobar, zdrav odnos ili s kojima ste već ranije sarađivali, pa imate već izgrađeno poverenje i uzajamno poštovanje.

* Otkrijte nam ponešto o liku Maje Čičanović, supruge glavnog junaka u novoj Pavićevoj seriji?

- Pavić mi je od prvog momenta ukazao poverenje i zaista je velika sreća i čast kad pisac piše ulogu za vas. Sad sam se našla u ulozi zrele, snažne žene koja vodi kormilo u kući. Maja i Velimir su se zavoleli još u mladosti, kada je Maja u njemu videla svog junaka, koji će napraviti nešto veliko u životu. To se nije desilo ni posle dosta godina, tako da Maja nije sanjala svoj san, već je dospela u poziciju u kojoj ne želi da bude. I to je izvor njenog nezadovoljstva, ono što preti da i u našim običnim životima uništi ljubav i sklad u porodici. Mislim da će se mnogo žena prepoznati u Maji upravo zbog te čuvene ženske osobine da od muškarca pravimo junaka u svojoj glavi, pogotovo kad smo mladi. Takvih brakova ima mnogo, više nego što možemo da pretpostavimo. I onda ljudi kažu "pa šta bi odjednom". Pa nije odjednom, to se godinama dešavalo.

Foto: youtube.com/Novo jutro

Mina...

* Koliko serija realno oslikava društvo u kom živimo?

- Mislim da vrlo realno oslikava naše društvo. Pavić ponovo prepoznaje ono što nas karakteriše i njegovi junaci su po običaju ljudi s margine, obični ljudi koje možemo svakodnevno sresti u komšiluku, na ulici... Ovo je još jedna od kompleksnih priča sudbinski isprepletanih porodica, zamišljena kao saga o mentalitetu i iskušenjima.

Svakog dana osim nedelje "Junaci našeg doba" u režiji Mihaila Vukobratovića biće emitovani svakim danom osim nedelje na Prvom programu RTS. Serija ima 21 epizodu.

* I šta biste kazali, ko su junaci našeg doba?

- Junaci su oni koji se "u dobru ne ponesu, u zlu ne ponize". Junaci su oni koji žive sopstvene živote i uspevaju da sačuvaju čast, moral, poštenje...

* Šta je bilo najteže da uradite na sceni, a šta u životu?

- Ništa mi na sceni nije teško, mada mi je ponekad teško da dočaram daleko raspoloženje u tom momentu. Tada ne znam da li mi je teže da igram tužnu osobu kad sam radosna ili da igram srećnu osobu kad nisam baš raspoložena. Meni je život kad odem sa scene, neprestana borba sa zmajevima, da sačuvam porodicu.

* Šta je to što nikada ne biste mogli da prećutite i odglumite pred najbližima?

- Umela sam da prećutim, ali kada sam došla u situaciju da se moja deca brinu što sam neraspoložena ili umorna, shvatila sam da ne treba pred njima da se krijem - da, vaša mama je od krvi i mesa, ali je isto tako snažna i biće sve OK. Mogu da otćutim dosta toga, u mnogim situacijama, ali s vremenom sam shvatila da ne treba ćutati niti glumiti pred najbližima, već da treba biti otvoren i iskren.

* Šta vama svakodnevno izmami osmeh?

- Moje troje dece. Majčinstvo je najlepše što mi se desilo i ja za moju decu živim.

Prvo propevala, pa onda propričala Pozorište na Terazijama je moja druga kuća. Tu sam odrasla i ponavljam često - prvo sam propevala, pa onda tek propričala. Naša jedina muzička kuća, naš jedini teatar specijalizovan za mjuzikle, ove godine slavi sedam decenija rada! Priznaćete, to nije mala stvar. Ovde sam celog života i kao mala sam prisustvovala tim počecima mjuzikla kod nas, prvim probama, prevođenju prvih partitura... Moj otac dirigent Ljubiša Lazarević je 40 godina proveo na Terazijama i bio je veoma zaslužan što je mjuzikl došao u Srbiju, a majka Marija je bila članica hora. Bila sam u maminom stomaku kada je bila na sceni u praizvedbi mjuzikla "Kiss me Kate", a onda zamislite osećaj kad sam posle 25 godina zaigrala u istom! Naš veliki problem je to što na akademijama glumci nemaju mogućnost da se opredele i pripreme za ovu specifičnu formu kao što je to slučaj i u našem bližem okruženju. Kao zadatak sam sebi postavila to da se zalažem i dalje, na sve moguće načine, da se to promeni, kako neke buduće generacije ne bile u istoj situaciji - da hvataju i drže vruće kestenje u rukama - poručuje Mina Lazarević.