Miloš Biković: Primitivizam, rak-rana srpskog društva!
Stavljeni smo u podređenu situaciju, iz koje moramo kroz rad na sebi i trud, prolazeći kroz mnoga iskušenja, da izađemo, ali već kao drugi ljudi, bolji, osvešćeni, kaže jedan od naših najtraženijih glumaca
Jedan od najtraženijih glumaca, kako u Srbiji tako i u Rusiji, ovih dana u rodnom Beogradu snima film "Budi bog s nama" Slobodana Šijana. Miloša Bikovića bioskopska publika ovih dana može da gleda u ruskoj komediji "Sluga" reditelja Klima Šipenka, u kojoj popularni glumac igra glavnu ulogu mladog i arogantnog Grišu, koji ne ceni stvari niti ljude oko sebe...
* Razmaženi i bahati Griša na nesvakidašnji način dobija lekciju pravih vrednosti. Čini li vam se da bi danas mnogima dobrodošao popravni iz vaspitanja i morala?
- Kad kritična masa postane primitivna, onda ceo narod dođe u situaciju kao Griša, samo što je to mnogo bolnije u realnosti nego u ovom filmu. U realnosti, to što se dešava sa Grišom možemo da kažemo da se na neki način dešava sa ljudima, narodima, pa ako hoćete i sa celom Srbijom. Stavljeni smo u podređenu situaciju, tešku, iz koje moramo, kroz rad na sebi i trud, prolazeći kroz mnoga iskušenja, da izađemo, ali već kao drugi ljudi - bolji, osvešćeni.
* Ako su deca bogataša rak-rana ruskog društva, šta bi bila rak-rana srpskog?
- Primitivizam, a pod tim ne mislim samo na to da neko čačka nos, pljuje na ulici i bahato parkira, već i na primitivizam u ophođenju prema ljudima, korupciju... To je duhovni primitivizam, gde čovek razmišlja samo o sebi, a sve je to vezano i sa duhovnom nezrelošću i s tim da čovek gazi preko drugih ljudi, da ogovara i uopšte druga reč za primitivizam, reč koja bi možda bila više u duhu srpskog jezika, a manje se koristi, bila bi grehopadenije ili ogrehovljenost.
Mnogo je lakše osuđivati sveštenike i svoje bližnje, mnogo je teže boriti se sa sobom
* Kome više i bolje služimo - konzervatizmu, konzumerizmu i drugim, sličnim "izmima"?
- Sve što se završava u - izam se pretvara u pokret koji postaje sam sebi suprotnost, prestaje da bude iskren. Kad kažete nacionalizam, to već ima prizvuk suprotnosti onoga što je istinsko rodoljublje. Srbija je mala bara, ali prepuna različitih ekstremno orijentisanih frakcija. Zato je kod nas ovako napeto, ljudi idu do kraja. Volim što smo takvi, ali se plašim da nas to ne ubije. Ali ne volim što smo spremni pre da osuđujemo nego da razumemo. Pre da se žalimo nego da delamo. Samo malo više da razumemo sagovornika, da ga zaista volimo iako se ne slažemo, brže bismo i napredovali. Ako bi dve ekstremne frakcije, liberalna i desničarska, imale iskrenu želju za dijalogom, onda ne bi bilo tenzija, već bi jedni od drugih učili. I to je ono čemu se nadam.
* Božić su vernici dočekali svakodnevnim slušanjem o previranjima u SPC. Od koga danas ponajviše treba odbraniti pravoslavlje?
- Od samih sebe. Najbolje se brani tako što će čovek sam sebe da koriguje. Kako pravoslavlje direktno utiče na naš život? Jednostavno probajte da ne kradete, ne činite preljubu, ne svedočite lažno i ne ubijate. To su jednostavna pravila. Probajte da idete u crkvu kada niste ugroženi i kada je sve u redu. Probajte da praktikujete pravoslavlje. Mnogo je lakše osuđivati sveštenike i svoje bližnje, mnogo je teže boriti se sa sobom. Kontemplirati svoje grehe na liturgiji.
Kad isplivaju neka mesta...* Šta je za vas metafora za nostalgiju - tegla ajvara ili nešto drugo? - Nemam tu vrstu nostalgije jer sam samo na dva-tri sata leta od Beograda. Kad sam bio u Moskvi duže, dešavalo se da mi isplivaju neka mesta u Beogradu, da mi se u sećanje vrate neke raskrsnice za koje nisam znao da mi znače. |
* Imamo i priču o Isusu u pustinji i kako ga je tri puta iskušavao đavo.
- Postavimo se u poziciju naših političara. Oni, da bi došli u situaciju da vladaju, oni moraju svakodnevno da razmišljaju o rejtinzima jer ih sistem tera na to da stalno moraju da daju ulepšanu sliku o sebi. Sistem ih na to primorava da bi mogli da izvrše neke ideale u koje su verovali ili i dalje veruju, a to je da naprave neko bolje sutra, da uđu u istoriju i udžbenike. Međutim, sistem im, kad dođu na vlast, odmah ponudi jedan kompromis, pa onda i neki drugi... Da bi došli do finansijera za svoje kampanje, da bi ostali na vlasti, da bi se dogovorili sa vlasnicima medija, oni polako u toj pustinji, gde su mnoga iskušenja, počinju da se menjaju i na kraju više ne liče na one momke u kravatama koji su izlazili sa fakulteta i želeli da promene svet. Dok su još završavali prave fakultete. Nama je potreban svetitelj koji će moći da prođe kroz pustinju iskušenja. E sad, nek svako postavi pitanje sebi da li bi uspeo da ne podlegne iskušenjima ako ih na to sistem primorava. Ja prvi nisam siguran u to.
Umetnost mora da bude iznad politike
* Ko vas je uveo u veru?
- Pristupio sam svojevoljno, od neke 16. godine, inače sam imao otpor zato što nisam želeo da mi iko išta nameće. Vera je intimno iskustvo koje čovek mora da doživi. Nažalost, ljudi nemaju strpljenja da se tome posvete dovoljno i onda deplasiraju veru i pravoslavlje kao nešto što je instrument vladanja masama. Čovek kad jednom doživi to intimno, religiozno iskustvo, shvati da se ono razlikuje od svega što je do tada doživeo i onda sva ta priča o popovima koji voze skupa kola pada u vodu jer ta priča nema veze ni sa tim popovima ni sa pravoslavljem ni s vlašću. Ima nečeg zaista božanskog u tom iskustvu. Ono se teško prepričava.
* A kako se najbolje brane boje svoje zemlje?
- U sebi. Tako što se trudiš da budeš dobar čovek i da svaki dan budeš bolji, da učiniš neko malo dobro, onoliko koliko je u tvojoj moći, i da se suzdržiš od malog zla. I tako korak po korak. Tako se gradi karakter i tako čovek duhovno raste. Bar tako mislim.
* Godinu 2019. pamtićete i po tome što ste saznali da ste u Ukrajini državni neprijatelj. Ako izuzmemo sve ono što znače crne liste, nije li ohrabrujuća činjenica da se u 21. veku neko plaši umetnika?
- Umetnika su se uvek plašili moćnici zato što ih narod voli. Ali mislim da je to mnogo veća sila. Neko vas voli i vi na to ne utičete drugim do svojom umetnošću. Dobrovoljno ste u tome, i taj neko i vi. Ta spona kroz filmove i predstave nema uticaja ekonomskog, nema drugog interesa. To je čisto i iskreno. I zato smatram da umetnost mora da bude iznad politike. Za situaciju u Ukrajini mogu da kažem da je to naš bratski narod i da mi je žao što je tako. Istovremeno je besmislen potez jer umetnost treba da stvara veze. Zašto bi se ljudi plašili stvaranja veza?!
Desetak projekata na stolu* Kad će biti premijera "Hotela Beograd"? - Premijeru očekujemo u martu. * Šta sledeće snimate u Rusiji? - Imam desetak projekata na stolu, ne znam kako će se kockice složiti. Ali ima nekoliko filmova i serija u planu, i ovde i u Rusiji, i ne bih još da govorim dok ne potpišem ugovore. |
Upoznajem sebe u okolnostima iscrpljenosti* Jeste li na prvu prihvatili ulogu Tokina? Može li i novi film Slobodana Šijana da dosegne status kultnog? - Velika mi je čast i odmah sam prihvatio ulogu kad me je Slobodan Šijan zvao. Da li će ostvarenje postati kultno ili ne, to niko ne može da zna. To je magični prah, koji se na kraju "odgore raspe". Videćemo. Ono što mogu da kažem je da je priča zanimljiva i da sa radošću ulazim u taj projekat. * Koliko infuzija ste primili na snimanju nastavka "Južnog vetra" ili ste bili pred većim rizicima? - Nisam primao dodatne infuzije. To je u prvom delu bio slučaj zato što sam imao dva-tri snimajuća dana u novembru, kada sam trčao go i bos po gradu zbog scene jurnjave. Ali ono što je sigurno, dovodim sebe do nekih granica umora, upoznajem sebe u tim okolnostima iscrpljenosti. |
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)