Danilo Milovanović, glumac novosadskog Pozorišta mladih: Nema skuplje reči od slobode

Foto: Promo

Predstava "Kosa"

Prošlogodišnjoj novosadskoj premijeri prisustvovao je i proslavljeni holivudski glumac Džon Sevidž, koji je tada poručio: "Sloboda je muzika. Nosi duh nade".

- Neću zaboraviti trenutak kada je Džon Sevidž ušao u salu Pozorišta mladih. Popeo se na scenu dok smo imali poslednju probu, pozdravio nas i održao kratak govor. Pričao je o tome koliko je važno da se ovaj tekst i dalje postavlja, da pomera granice, koliko god male bile, i da nas podseća na suštinske vrednosti za kojima tragamo: slobodu, ljubav, pravdu, iskrenost i dobrotu. To je za mene, u osnovi, uloga umetnosti - kaže na početku razgovora za Srpski telegraf Danilo Milovanović.

Kakva se poređenja nameću između doba o kom igrate i sadašnjeg vremena?

- Iako govorimo o Vijetnamu, to danas može da bude Sirija, Iran, Avganistan ili, kako kaže Had, lik kojeg tumačim: "Mančester, Poljska, Kamčatka", potpuno je irelevantno. Priča je univerzalna, a teme kojima se bavi su neiscrpne jer svaka generacija ima svoju borbu za mesto pod suncem.

Čini li se da smo sve više udaljeni od sveta koji su Deca sunca prizivala?

- Kroz rad na ovoj predstavi činilo mi se da je svet šezdesetih godina bio otvoreniji. U godinama nakon Drugog svetskog rata došle su revolucije širom sveta, hipi pokret je širio taj duh promene i "doba Vodolije" je bilo na pomolu. Danas živimo u svetu ironije. Sve je podvrgnuto ironiji i cinizmu jer je to jedan od vidova borbe protiv bilo koje vrste represije. Međutim, ta ista ironija učinila je da i hipi pokret danas deluje kao odevni predmet izašao iz mode, pa se samim tim banalizuje sve ono za šta se zalagao.

Nije li zastrašujuće koliko je "Kosa" i dalje aktuelna?

- Ona jeste i uvek će biti aktuelna. I da živimo u najnaprednijem i najrazvijenijem društvu, tamo bi "Kosa", takođe, morala da bude aktuelna. Opasno bi bilo kada bi prestala da bude. Ona je simbol borbe za slobodu. Kada bismo je odsekli, prestali bismo da se sećamo za šta smo se borili.

Šta je za vas lično bila "Kosa"?

- "Kosa" je bila prekretnica u svetu pozorišta, a kasnije i filma. Pokazala je da mjuzikl nije samo lepršava zabava već da može hirurški da tretira mnogo složenije teme. Bila je jedan od prvih filmova koje sam gledao, a poslednja scena mi je terala suze na oči kad god bih je gledao. Tako mali verovatno nisam razumeo, ali sam osećao. Osećao sam da u njoj postoji nešto važno i veliko. U tome je moć "Kose".

Foto: Promo

Predstava "Kosa"

Šta je bilo najizazovnije?

- Najveći izazov je bio to što smo predstavu napravili u rekordnom roku od mesec dana. Probe sa rediteljem iz Budimpešte Peterom Telihaijem i koreografom Peterom Kovačem Geržonom bile su svakodnevne. Saradnja je bila fenomenalna i mislim da smo na kraju uspeli da dođemo do cilja koji smo sebi zacrtali.

Ima li skuplje reči od slobode?

- Nema. Moramo svakodnevno da negujemo vrline da bismo došli do nje. O tome govori serija "Novi papa" italijanskog reditelja Paola Sorentina, a koji maestralno otvara teme kojima se bavi "Kosa".

Čemu danas najviše robujemo?

- Robujemo mišljenju drugih ljudi jer želimo da budemo prihvaćeni, robujemo jer želimo da ostavimo dobar utisak, jer želimo život iz reklame, jer mislimo da su drugi bolji i da žive lepši i zanimljiviji život. Treba da krenemo od početka, od sebe, i da se zapitamo ko smo i šta stvarno želimo. To je prvi korak ka onom najvažnijem, prihvatanju sebe.

Foto: Promo

Predstava "Kosa"