Naša priča je drugačija od naših snova: Čuveni nobelovac o ljudskim slabostima!

Foto: youtube.com/printscreen

Orhan Pamuk

Idealizujemo zaljubljene parove jer je njihova sreća bazirana na ljubavi. Želimo da budemo parovi o kojima sanjamo, ali nije to uvek tako, objašnjava Pamuk

Tragamo za herojima

- Ljubav ima lepu, ali i ružnu stranu. Ona nije samo srećni pronalazak i srećni susret. Istovremeno, postoji i tamna strana ljubavi. To je želja za žrtvovanjem, poriv da vlastite osećaje smatramo najvažnijom stvari na svetu, traganje za odobravanjem kada osećaji inferiornosti i superiornosti ostaju po strani. Najčešće susrećemo legitimizaciju velikog ponižavanja koje maskiramo ljubavlju. I oni iz gornjeg sloja društva, gazde i bogataši takođe nastoje da budu prihvaćeni s ljubavlju. Zato volimo i tragamo za herojima koji ljubav stavljaju ispred novca - kazao je Pamuk.

Nobelovac ljubav jednostavno opisuje kao osećaj na koji ne treba podsećati, a roman je svojevrsna potraga za razumevanjem tog osećaja, za kojim ljudi žude i kada nisu zaljubljeni.

- Idealizujemo zaljubljene i parove jer je njihova sreća bazirana na ljubavi. Takođe, želimo da budemo odani zaljubljeni i parovi o kojima sanjamo. Međutim, naša priča je nešto drugačija od naših snova. Zato čitamo druge ljubavne priče kako bismo shvatili sopstvene. Izvor zanimanja za ljubavnu literaturu je naš sopstveni život, naša su vlastita pitanja, uzbuđenja i strahovi - istakao je Pamuk.

Foto: youtube.com/printscreen

Prema njegovim rečima, umetnička dela i literatura o ljubavi imaju dva pristupa - prvo, da nude katarzu onima čija su srca slomljena, a drugo, da govore o ljubavi kako bismo shvatili šta je zapravo ljubav. Književnik, takođe, ističe kako je nedovoljno o ljubavi misliti i promišljati samo u posebne dane u godini, poput Dana zaljubljenih.

Važna je dubina

 

U razgovoru s novinarom Anadolije Pamuk je kazao i da je optimista i u vezi s ljubavlju u aktuelnoj eri interneta i tehnologije, koji nude različite mogućnosti upoznavanja i komunikacija.

- Tehnologija nije ubila ljubav. Ne mislim da se osećaj ljubavi tek tako može promeniti. Mogu se samo menjati načini pokazivanja i ispoljavanja ljubavi... Ne verujem ni u tvrdnje da su ljubavi nekada bile bolje. Važni su dubina i autentičnost naših osećaja. Međutim, kada su osećaji duboki i iskreni, onda dolazi i bol, jer život se ne poklapa s našim snovima - poručio je književnik.

Ljubav se ne završava zato što nema poštara Nobelovac je u kontekstu života i snova podsetio na svoj roman "Zovem se Crveno", koji govori o priči iz Istanbula u 16. veku, a glavni junak je Ester, koja raznosi ljubavna pisma. - Sada smo u eri interneta, možete napisati poruku, pismo i u svakom času ih primati i slati. Ideal zaljubljene osobe koja čeka dolazak poštara s pismom je nestao, ali ljubav se ne završava zato što nema poštara - dodao je Pamuk.

Muzej nevinosti Pamukov "Muzej nevinosti" je dirljiva priča o životu u Istanbulu i ljubavi između bogatog Kemala i prodavačice Fusun, koja mu je i dalja rođaka. Roman je objavljen 2008, a četiri godine kasnije u rodnom Istanbulu Pamuk je otvorio istoimeni muzej. Muzej na određen način oslikava ljubavnu priču iz romana koji je potvrdio Pamukov status jednog od najboljih živih pisaca. Lične stvari i starine koje je pisac godinama sakupljao izložene u petospratnici iz 19. veka, s fasadom crvene boje, smeštenom u poznatom kvartu Bejoglu. Pamuk je dizajnirao enterijer koji sadrži 83 vitrine, što su svojevrsne slike koje vizualiziraju poglavlja njegovog romana. Muzej nevinosti je 2014. dobio i prestižnu Nagradu za najbolji muzej godine u Evropi, a Pamuk kaže da prikazuje veze "između naših sećanja i predmeta". - Predmeti koje stičemo i vidimo dok se zaljubljujemo podsećaju nas na faze naše ljubavi. Predamo li te predmete muzeju, nastaje priča o našoj ljubavi - kazao je Pamuk.