Ljubomir Simović pred premijeru nove postavke "Putujuće pozorište Šopalović": Umetnost je neuništiva!

Foto: Tanjug/D. KUJUNDŽIĆ

Ljubomir Simović

 Tri i po decenije nakon praizvedbe na sceni "Ljuba Tadić" Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP) u nedelju će premijerno biti izvedena nova postavka predstave "Putujuće pozorište Šopalović", rađene po tekstu akademika Ljubomira Simovića, a u režiji Jagoša Markovića.

- Dramski tekst ne odgovara samo na jedno pitanje i na svako postoji mnogo tačnih odgovora. Ovaj komad se danas igra u potpuno drugačijim okolnostima i očekujem da će zvučati drugačije, ali ne manje dobro nego te 1985. Kad kažem nove okolnosti, imam pre svega u vidu činjenicu da možda čak 40 godina mi nemamo književni život, što se odražava i na pozorište. Zato ova drama, koja se bavi nekim suštinskim pitanjima umetnosti, a ne samo pozorišta, stoji pred sve većim brojem pitanja na koja je sve teže dati odgovor - kaže Simović, koji se prisetio i praizvedbe svoje drame "Hasanaginica" u Narodnom pozorištu 1974. godine u režiji Želimira Oreškovića, koji je glavne uloge dodelio Milošu Žutiću i Nedi Spasojević.

Foto: Tanjug/D. KUJUNDŽIĆ

- Kada se setim te podele i kada vidim koliko je glumaca otputovalo u neke druge svetove, to čoveka suočava sa prolaznošću svega i može da ga obeshrabri, ali se onda pojave nove generacije glumaca da dokažu da je pozorište neuništivo, da je umetnost neuništiva i da čak u okolnostima kakve su danas, a ja ne pamtim da su bile lošije za umetnost i kulturu, dolaze nove generacije koje nastavljaju da čuvaju suštinu pozorišta, njegovo dostojanstvo i njegovu nezamenljivost - ističe Simović.

Citirajući slikara i scenografa Milenka Šerbana: "U pozorištu su najvažniji glumci", Simović dodaje:

Foto: Nebojša Babić

- Sve što se napiše i zamisli na kraju je u rukama glumaca i oni svojom igrom odlučuju i o sudbini teksta, predstave, pozorišta i čitave kulture i ja sa velikim nadama čekam da vidim režiju Jagoša Markovića i ove glumce različitih generacija, od onih koji su na sceni decenijama do onih koji prvi put stupaju na nju.

Na pitanje da li bi mogao da zamisli svoj roman "Užice sa vranama" na pozorišnoj sceni, Simović smatra da je to delo nemoguće prevesti u pozorišni jezik.

- Veliki sam protivnik pravljenja pozorišne predstave od romana ili, još gore, kada se od romana pravi film. To doživljavam kao neuspelu operaciju promene pola. Nije slučajno što je "Na Drini ćuprija" roman... Svaku intervenciju da se roman pretvori u dramu ili film ja doživljavam kao nasilje i kao izneveravanje i pisca i knjige već na samom početku - naglašava Simović.

Zbog Mihizove kritike čekao sam voz Ljubomir Simović podseća da su nekada u Beogradu mesečno izlazila čak tri književna časopisa, a u dnevnim listovima su bile redovne književne i pozorišne kritike. - Danas su to usamljena ostrva i niko ih ne čita - kaže Simović i podseća na značaj koji je kritika imala kad je on bio učenik u Užicu. - Tada je književnu kritiku u Ninu pisao Borislav Mihajlović Mihiz i mi smo subotom ujutru išli na železničku stanicu da sačekamo beogradski voz. Pošto je Nin stizao u malom broju primeraka, mi smo hteli da obezbedimo primerak za sebe da bismo pročitali šta je Mihiz napisao o novom romanu Mihaila Lalića ili o knjizi pesama Vaska Pope, Steve Raičkovića ili Miodraga Pavlovića - prisetio se akademik.

 

Jagoš: Odbrana pozorišta - Kao i uvek, s jedne strane imamo bedu, banalnost, mržnju, politiku, zlo, okrutnost i svirepu, svirepiju nego u dane kad je bila praizvedba "Šopalovića". Sa druge imamo pozorište, lepotu, umetnost, veru i utopiju. Imamo tu božju iskru koja se u talentu sadrži. Bez vere u to što reditelj sanja ne može ni scena da se napravi, a kamoli nešto više. Imao sam apsolutno poverenje ansambla, uprave i cele kuće i napravio sam to što sam napravio. Jasno je da je reč o umetnosti, o odbrani pozorišta, o onima koji se ne vide u teatru, a bez kojih ne bi bilo predstave - kaže Jagoš Marković.

Foto: ST/V. LUKIĆ Povratak Laneta u JDP "Šopalovići" posle duže od dve decenije na scenu JDP vraćaju Milana Laneta Gutovića, koji je bio i deo praizvedbe u režiji Dejana Mijača. U glumačkom ansamblu su i Irfan Mensur, Olga Odanović, Marko Janketić, Jovana Belović, Nenad Jezdić, Anita Mančić, Ljubomir Bandović, Sanja Marković, Miloš Samolov, Milica Sužnjević, Miona Marković, Ana Lečić, Teodora Tomašev, Tara Milutinović, Vanja Radivojević i Nađa Ristić.