Maja Pelević, višestruko nagrađivani dramaturg: Već duže se nalazimo u planetarnom rijalitiju!

Foto: A. VASILJEVIĆ

Maja Pelević

- Mislim da se mi već duže vreme, u eri globalnog nadzora, nalazimo u planetarnom rijalitiju, samo što toga baš i nismo bili svesni. Živeli smo svoje lagodne živote, naravno, mislim na nas privilegovane, mislili da nam se ništa loše ne može desiti i osećali se prilično slobodno. A mi smo tu slobodu odavno izgubili, onog trenutka kada smo pomislili da je najviše imamo. Provodeći veći deo svog "slobodnog" vremena na društvenim mrežama, pristali smo da učestvujemo u jednom svojevrsnom rijalitiju, tako da to nije ništa novo, sada je samo malo očiglednije - kaže viešstruko nagrađivani dramaturg.

* Šta je sloboda za jednog umetnika?
- U tome da si u stanju da uvek i zauvek budeš samokritičan, da se stalno razvijaš i da ne veruješ da postoji idealan sistem jer umetnici uvek moraju da budu protiv svakog sistema. Sloboda je u tome da shvatiš da je nema i da vidiš kako i da li možeš ponovo da je osvojiš u ovom svetu, u kom je ta reč toliko izlizana. Mislim da je Evropa konačno tokom ove epidemije pokazala pravo lice - pre svega narastajući nacionalizam i ksenofobiju, i to da je lakoća življenja rezervisana za, što bi rekao Orvel, "one jednakije od drugih".
* Zapad je podlegao rijaliti-formama, istok sapunicama. Gde smo mi?
- Mi se trenutno nalazimo negde između, kako geografski tako i kulturološki. Volimo da koketiramo i sa jednima i sa drugima, često uzimajući ono najgore od svakog. Neću da budem pesimista, verujem da ovaj narod, koji ima i svoje komunističko nasleđe, ima šansu da ne imitira nešto što ne može da dosegne, već da proba da se seti vremena kad je funkcionisao zdravstveni sistem, kada smo imali besplatno obrazovanje i stanovanje i kada se čovek mnogo više cenio nego sad.

* Svi imaju teorije o nastanku virusa koju bandoglavo brane, kojoj ste vi bliži?

- U moru "fejk njuza", koji je sad prisutniji nego ikada, i izjava naših političara, kojima nisam verovala ni pre korone, biram da čitam i gledam one sadržaje koji me inspirišu. Mislim da niko od nas "malih ljudi" još ne zna koja je prava pozadina svega ovoga, al' način na koji se ceo svet danas ponaša je dosta simptomatičan. Hajde da sačekamo da vidimo šta će se desiti nakon svega ovoga, al' mišljenja sam da je možda u pitanju jedan svojevrsni sociološki eksperiment - koliko i dokle smo spremni da budemo kontrolisani.
* Može li se nazreti i pozitivna strana tragedije koja nas je zadesila?
- Mislim da je ono najpozitivnije i najdragocenije što smo dobili sa ovim "zamrzavanjem stvarnosti" - vreme. Ne samo vreme za sebe, čitanje ili već ko šta voli da radi, već i vreme da promislimo na koji način možemo da iskoristimo ili, bolje reći, preokrenemo tehnologiju u svoju korist. Kako više vremena provodimo u kući i prinuđeni smo da se distanciramo od drugih, sada je možda pravo vreme da vidimo na koji način možemo preko interneta da prevaziđemo to prividno otuđenje i možda stvaramo neke nove oblike zajedništva i solidarnosti. Jer to je ono što će nam u danima koji dolaze biti najpotrebnije

* Kakva je priroda dramaturg?
- Priroda u odnosu na svoje potrebe i raspoloženje piše komade svih žanrova. Trenutno je zaokupljena jednom zanimljivom distopijskom dramom sa mogućim hepiendom, ko zna. Ja se negde potajno nadam da se nalazimo na civilizacijskoj prekretnici i da će korona možda da ubije kapitalističku aždaju.
 

Ne zaboravi da je kuga stvorila renesansu! Ekonomske posledice će, to je već sad jasno, biti velike i možemo pretpostaviti da će prvo "leteti" ono što nam naizgled ne treba, a to je kultura. A kultura nam je paradoksalno sada, u ovo vreme kada se mnogi osećaju beznadežno i izgubljeno, najpotrebnija. Citiraću svoju tetku Vesnu, koja mi je u moru apokaliptičnih poruka koje sam dobila napisala: "Ne zaboravi da je kuga stvorila renesansu! Samo napred!" - ističe Pelevićeva.