BILJA KRSTIĆ: SVI U BORBU ZA MUZIKU U ŠKOLAMA!

Foto: ST/N. MANDIĆ

Borci za opstanak muzike u školama

Udruženje ima velike planove i nade za kvalitetnije obrazovanje mladeži, a jedan od ključnih ciljeva je i vraćanje dostojanstva ovom divnom predmetu u osnovnim i srednjim školama širom Srbije. Borba za podizanje javne svesti o značaju hora i orkestra u školstvu duga je i često deluje donkihotovski - to, međutim, ne obeshrabruje članove Udruženja i njihove kolege, prijatelje, podržavaoce...

- Moje ime je Aleksandra Stanković i jedan sam od osnivača Udruženja nastavnika muzičke kulture Srbije, a u osnovnoj školi radim 29 godina, gde predajem najlepši predmet na svetu. Ovu konferenciju smo sazvali iz više razloga. Prvi, ali ne najbitniji, je osnivanje Udruženja nastavnika muzičke kulture Srbije - osnovano je pre nešto više od mesec dana, a razlog je permanentno, postepeno ali istrajno smanjivanje fonda nastave muzičke kulture iz godine u godinu, a pogotovo nastave hora, kao i orkestra. Ako se zna da se pevanjem u horu, što je i naučno dokazano, razvija socijalizacija dece, uče se timskom radu, razvijaju memoriju, lakše savlađuju logičke zadatke, nije nam jasno zašto se tako nešto radi. Hor je u novom Planu i programu za 5. razred trebalo da bude obavezan i kao takav stoji u zakonu. Tokom leta su se smenjivali dopisi ministarstva školama, menjajući hor iz obaveznog vannastavnog, koji je trebalo da ulazi u fond, do slobodnih aktivnosti, da bi, na kraju, poslednje Uputstvo od 14. septembra  glasilo da se hor kao slobodna aktivnost daje samo onom nastavniku kome nedostaje fond časova. Od obaveznog je pretvoren u nešto čega nema u većini škola. Ako se takav trend nastavi i na naredni, 6. razred, čiju izmenu Plana i programa treba spremiti za sledeću školsku godinu, pa tako ići iz godine u godinu do 8. razreda, za 3 godine mi više nećemo imati horove, a ni orkestre u školama - to je ogromna šteta i za decu i za profesore jer, verujte mi, ogromna je radost u učionici gde stotinu dece sedi i dišu kao jedan.

Njene koleginice iz Udruženja, Marija Galjević i Mila Đačić, složile su se s njom, dodajući da su hor i orkestar od naročite važnosti za projekat inkluzije u školama.

- Deca sa posebnim potrebama bolje funkcionišu u grupama - za njih su ovi časovi, probe sa horom i orkestrom, veoma korisni. Radeći u školstvu, susrela sam se sa ogromnim brojem ovakvih i sličnih slučajeva, dece iz raznih marginalizovanih grupa koja se izvlače iz negativnih ili na neki način limitirajućih okruženja zahvaljujući muzici. Zahvaljujući raznim udruženjima i kulturnim centrima, mi svake godine organizujemo nastupe, tako da se deca oslobađaju ne samo straha od grupe, već i straha od javnih nastupa i mnogo se bolje snalaze kasnije u životu.

O značaju ovakvih aktivnosti govorila je i Sofija Đukić, majka devojčice s autizmom.

- Ja sam mama devojčice koja ima autizam i kojoj je muzika pomogla da bude funkcionalna. Meni je hor bio vrlo značajan kad sam ja išla u školu, tako da danas imam dobru predstavu gde treba da usmerim svoje dete. Mi imamo jedan hor za decu sa poteškoćama u razvoju pod nazivom "Svitac", radimo inkluzivne mjuzikle, imamo već tri predstave, a pripremamo i četvrtu, nazvanu "Čarobna šerpa", gostovali smo na dečjim festivalima u Sarajevu, Kotoru... Neverovatno je kada vidite njih četrdesetak na sceni, sa različitim teškoćama u razvoju – koliko oni zapravo mogu, koliko znaju. Kroz muziku, neverbalna deca čak znaju i da pevaju. Među ovom decom, i ovo nije poznata činjenica, ima 80 odsto dece s apsolutnim sluhom. I sad, zamislite – kad jedna Mocartova sonata K448 povezuje levu i desnu moždanu hemisferu, koliko je to značajno? Moja kći ide u 5. razred osnovne škole, ona apsolutno prati nastavu, ima poteškoća da se verbalno izrazi, ali se izražava kroz muziku – što je, po mom mišljenju i cilj cele ove priče.

Inicijativu za podršku muzici u školama podržala je i naša poznata pevačica, Bilja Krstić, jedan od najuspešnijih izvođača etno muzike u Evropi.

- Ja sam od detinjstva pevala u raznim mešovitim horovima, osvajali smo nagrade, išli smo na takmičenja... Hoću da kažem, apsolutno mi je jasna važnost takvog koncepta rada, zatim ličnog, umetničkog angažmana i druženja. Ne postoji ništa lepše od zajedničkog pevanja i sviranja. Ono što sam naučila pevajući u horu primenjujem i danas – ja sa "Bistrikom" radim 16 godina, i toliko ima divnog programa u tradicionalnim zbirkama, možete naći divne pesme za stilizaciju i obradu, kao što je to radio veliki Mokranjac, i zatim taj raskoš muzike podeliti sa ljudima sa kojima svirate i pevate. Nema veće sreće od toga. Šta se, dakle, dešava? Da li je moguće da sve to nestaje? Ja ne želim da verujem da će to tako proći i zaista svim srcem podržavam svoje koleginice da istraju u ovoj borbi, mislim da svi moramo da im pomognemo da se muzičko obrazovanje vrati na mesto koje mu pripada. Ovo je, konačno, borba za prave vrednosti, za muziku naše omladine, za nas.

Konferencija je zatvorena podsećanjem na Platonove reči: "Kakva nam je muzika, takva nam je država."

Učesnice konferencije pozvale su sve roditelje s decom, omladinu i ljubitelje muzike da im se pridruže u nedelju, 15. oktobra u 14 časova na Trgu republike, gde će biti održan veliki koncert na kom će nastupiti nekoliko horova osnovnih i srednjih škola.