MATI EFIMIJA O SVOM TRAGANJU: SVET MI JE SVE DALJE, A LJUDI SU MI SVE BLIŽE!

Danas mati Efimija, nekada Jasna Topolski, magistrirala je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Usavršavala se u Italiji, Francuskoj i Nemačkoj. Tokom svog boravka u gradu svetlosti odabrala je duhovni put i uputila se u manastir Gradac u kojem je bila dugogodišnja igumanija, za Srpski Telegraf kaže da nije ni slutila da će imati svoju izložbu, jer kako navodi ceo život je slikala za sebe. Autor izložbe pod nazivom "Mislim, tražim, čekam" koju će ljubitelji likovnih umetnosti moći da posete do 31. oktobra u Galeriji 73.

• Šta vas je navelo da se opredelite za slikarsku profesiju?

- Čini mi se da se slikarska profesija sama opredelila za mene. Od kada znam za sebe time se bavim. Sve je počelo od mog detinjstva kada su stariji govorili da lepo crtam, pa sam se i školovala za tu profesiju.

•  Kako doživljavate kreativnost?

- Kreativnost je dar od Boga koji je dat svakom čoveku. U svaki segment života može da se unese kreativnost ukoliko ima ljubavi. Ni jedan čovek ne može da kaže kako nije kreativan jer kreativnost nije rezerviana samo za umetnike, već obogaćuje svačiji život.

•  Na koji nacin pravite razliku između Vaših radova koji su nastali u vreme studija i ovih današnjih radova?

- Ono sto sam razmišljala pre trideset godina nije se promenilo, danas razmišljam isto, samo na malo drugačiji način. Kada pogledate tadašnje i sadašlje radove vrlo lako može da se vidi da je to radio jedan čovek i da jedno traganje traje.

•  Koja je glavna tema vaših radova?

- Neko ko prvi put pogleda moje radove, pomislio bi da sam ja neko ko voli floru i faunu. Ja nemam nameru da realistićno dočaravam ni cveće, ni drveće, već mi je to forma da svoje emocije izrazim.

•  Kako ste se opredelili za život u manastiru?

- Prevashodno sam pokušavala da otkrijem naše običaje sama. Kasnije sam imala potrebu da uđem u taj svet i otkrila sam da mi prija. Na taj način sam se opredilala da tražim životne odgovore.

•  Kako ste ranije zamišljali monaški život i da li vam se pogled na spoljašnji svet promenio?

- Velika je razlika kako se taj život odvija tamo od onoga što sam ja zamišljala. Postoje stereotipi o monaškom životu, ali treba da znamo da smo mi ljudi večni, to jest sa večnom dušom. Mišljenje mi se promenio suprotno od onoga sto sam očekivala. Svet mi je sve dalje, a ljudi su mi sve bliže. Nekada davno sam mislila da ću biti pustinjak, ali sve više se družim sa ljudima.