POPULARNI GLUMAC O POŠTENJU I SMEHU IZA KAMERA: KOD MENE JE SVE CRNO NA BELO!
Nenad Jezdić je pre petnaestak godina odlučio da gradsku gužvu zameni životom na imanju u blizini Valjeva, gde kao dobri domaćin vodi računa o gazdinstvu. Ali popularni glumac nije okrenuo leđa profesiji na radost brojne pozorišne i televizijske publike. Poslednjih nedelja gledamo ga u popularnom sitkomu TV Prve "Mamini sinovi", a Jezdić za Srpski telegraf počinje razgovor o liku uspešnog plastičnog hirurga Miše.
- Miša i njegov mlađi brat Beba su samo likovi, koji su svakako uzrokovani u svetu koji nas okružuje. Loše nije uvek samo loše, zlo nije samo zlo i zato se trudim da čak i kada tumačim takve karaktere, koji nisu baš po kriterijumima morala i časti, da im dam dozu šarma i opravdanja kako bi taj lik bio prihvaćen i razumljiv.
-
Miša je ostvaren i situiran, ali voli da „čačka" po tuđim životima?
- Ne mogu da pričam čak ni u kontekstu humorističke serije, odnosno ovako komičnoj i duhovitoj ulozi Miše, a da joj ne tražim neko istinsko opravdanje i tumačenje. Jer, humor i duhovitost su mogući jedino ako se crpe iz života. Taj Miša se svuda krije, srećemo takve ljude stalno, ta vrsta ljudske slabosti vrvi oko nas. To su oni ljudi koji bi uvek da iskoče iz svog rama, koji veruju da je uvek bolje u tuđoj koži, da se više krije u tuđim životima. Tim ljudima ništa nije dovoljno.
Ima mnogo onih koji dobro zarađuju i postižu uspeh, ali i dalje su mamini ili tatini sinovi. Danas je sve još teže, a i ne krećemo svi sa istih pozicija, kaže Jezdić |
-
Šta je sa decom koja u zrelom dobu i dalje žive u momačkim i devojački sobama?
- Mamini sinovi nisu samo oni koji žive sa roditeljima, nije to samo pitanje zajedničkih kvadrata i života pod istim krovom. Mera uspeha u životu nije samo pitanje imetka i zarade, to nije merilo onog što je potrebno da bi se čovek očovečio. Ima mnogo onih koji dobro zarađuju i postižu uspeh, ali i dalje su mamini ili tatini sinovi. Mamini sinovi i ćerke su svi oni koji se nisu usudili da u svom životu budu hrabro delatni, da prihvate rizik i odgovornost. To su oni koji nikada nisu suštinski odrasli, koji prave kompromise naspram života.
-
Šta vi savetujete svojoj deci?
- Ja sam, kao otac četvoro dece, svestan da me ta faza osamostaljivanja moje dece čeka i molim se Bogu da moja deca imaju spremnost i snagu da prihvate odgovornost, rizik, borbu, odricanje, da prigle ljubav, sve to što je vrlina odricanja, zarad sopstvenih života.
-
Kažete da niste bili mamin sin, ali jeste mamino dete.
- Ja sam jako mlad postao samostalan, sa 17 sam već počeo da zarađujem i donosim odluke koje su se ticale mog daljeg životnog puta. I tačno znam koji su to bili trenuci kada sam odrastao. To su oni trenuci kad odlučiš da staneš iza reči koje si samom sebi dao, iza odluka koje si doneo, iza obećanja da ćeš se vladati onako kako misliš da je najčasnije i najpoštenije. Nažalost, u ovom vremenu i u našem društvu, koje dodatno uskraćuje šansu, sve to se čini još težim, pri čemu naravno, ne krećemo svi iz istih startnih pozicija.
-
Koja je u Srbiji mera uspeha i jesu li njihova dostignuća crno-bela?
- Po mojim tumačenjima, mera uspeha u Srbiji jesu oni ljudi koji pošteno misle i govore, pošteno rade i posluju, pošteno se zadužuju i pošteno razdužuju. I to je jedino merilo uspeha i trajanja. Dostignuća tih i takvih ljudi se vrlo jasno vide i ne govorim samo u sferi umetničkog sveta, već i privrednog sektora kojem takođe, zbog drugog posla kojim se bavim, pripadam. Te stvari su, po meni, ili crne ili bele. Ja u to verujem i zato se borim i iskreno nastojim da moj život i sve čime se bavim bude belo, čisto, transparento i lako razumljivo.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)