LJUBINKA KLARIĆ: Svi mi lažemo da bismo se drugima svideli

Foto: Promo foto

Ljubinka Klarić

•  Kada kažemo crne kutije, asocijacija su avioni i beležnik katastrofe.

- Upravo tako. Ne usuđujem se da kažem da baš svi vode duple, paralelne živote, ali svako ima nešto od sebe što ne deli ponekad ni sa najužim krugom prijatelja ili porodicom. U našoj predstavi otkrivamo šta je zanimljivije i korisnije: živeti život koji je istinit ili onaj koji moram da vodim ako se pretvaram da sam ono što od mene očekuju?

•  Kako razlikovati korisnu laž od vođenja tajnog života?

- Svi mi lažemo da bismo bili socijalno prihvatljivi. E, sad, šta za svakog od nas znači biti funkcionalan u društvu, to je problem. Ako ja krijem svoju seksualnu orijentaciju strahujući da neću biti funkcionalan i prihvaćen u zajednici u kojoj živim i radim, da li je i to korisna laž? Ćutati i mučiti se ili suočiti se?

Žongliram, ali mi već treba dobar odmor iako sezona tek počinje

•  Da li je moguće ostati potpuni stranac?

- Apsolutno je moguće. Verujem da ljudi uspeju da prožive život kao potpuni stranci. Nažalost. Sigurno 70 odsto ljudskih života ostaje tajna za one sa kojima žive i otud incidenti, nerazumevanja, frustracije...

•  Vratili ste se pozorištu i očigledno imate mnogo obaveza. Kako opstajete?

- Žongliram. BDP je ušao u neki tempo veoma dobar, repertoar je krcat, vraćamo i neke stare predstave. Već mi treba jedan dobar odmor iako sezona tek počinje. Sve to prija.

•  Postoji li žanr ili forma u kojoj najviše uživate?

- Nikada nisam bila od onih glumaca koji imaju jasnu ideju šta žele da rade. Prilika da se nešto bira pojavi se s vremena na vreme. Nekada to bude nešto jako dobro, nekada potpuna propast. Mislim da sada imam dovoljno godina da prepoznam, pa i kažem šta jeste ili nije za mene.