GLUMAC ANDRIJA KUZMANOVIĆ: Samo je kod nas fora pokazivati skup auto

 

 

U Beogradsko dramsko pozorište stiže sa zakašnjenjem nakon šestočasovne probe u Zvezdara teatru, gde priprema predstavu po romanu "Osama" Vladimira Kecmanovića. Kapa, jakna i trenerka na njemu imaju samo jedno zajedničko - jarke boje. Andrija nije sujeveran i nema rituale pred predstavu, pa za Srpski telegraf govori tik pred izvođenje "Zojkinog stana" i priču počinje upravo pričom o Balkanu kao buretu baruta.

- Kod nas je uvek turbulentno, a nekima smo baš zbog toga interesantni. Moje detinjstvo je obeležila vest o ratu u Bosni, potom su i na moju glavu padale bombe. Živeo sam u 23. Bloku kada je pogođen CK. Meni je čudno kad se ljudi ovde čude: "Da li je ovo moguće". Kada smo radili "Senke" bilo je komentara kako je oštrija priča, malo nezgodna... Ne znam, preživeo sam dva rata pre srednje škole, ne znam šta je oštro i nezgodno - bez zadrške započinje glumac.

Foto: instagram.com/pedzidzons

Proslavio se u "Senkama nad Balkanom"... Andrija Kuzmanović

Iako je u teško vreme izabrao da se bavi glumom, Andrija ističe da ne može da zamisli da radi nešto drugo.

- Moj put je bio dugačak, ali baš zbog toga imam svoj pečat i boju. Ono što sam ja na sceni i privatno. Radiću ovaj posao dok budem mogao da ga radim s ljubavlju - kaže Kuzmanović i priseća se priča svojih baka i deka, koji su ga učili da su svi mučenici postali veliki ljudi.

- Velik si kada tačno znaš ko si i srećan si s time. Često mi govore kako su iznenađeni mojom neposrednošću, ali ja mogu da budem samo ono što jesam: Andrija Kuzmanović, koji večeras igra "Zojkin stan", a sutra se bavi nekim drugim poslom. Ko zna... - dodaje Andrija.

Na podsećanje kako je veliki Nikola Simić kad su ga u poznim godinama pitali zašto još uvek igra, odgovorio da ne može da odustane jer "ko će onda ljudima pokazati sve te sudbine i karaktere, naš mladi glumac kaže: "Nikola Simić je jedan od najfantastičnijih glumaca na svetu. Za takve genijalce kažu da su osobenjaci, a meni se čini da što je čovek ostvareniji, to je pristupačniji. Samo je kod nas fora pokazivati da imaš lovu, da si veliki frajer ako imaš skup auto... Nije sramota biti siromašan, sramota je ne znati osnovne stvari, kad te ne interesuje ono iz osnovne kulture."

 

 

- Kada bih imao nekoliko miliona na računu, a planiram da uradim nešto preko, garantujem da ću biti još odrpaniji i opušteniji i neću imati auto! Nije lako uspeti u svetu, ali ono što sebi prizivaš to se desi. Ne bojim se, mnoge su kolege potvrdile da za nas tamo ima mesta. Kolege iz inostranstva se dive koliko radimo u skromnim uslovima, a dobri smo glumci, dodaje Kuzmanović.

Sa dragim kolegama igra u još jednoj popularnoj predstavi, "Hotelu 88", za koju kaže da je recept jednostavan - rade to sa ogromnom ljubavlju. Andrija je srećan što nije često bio primoran da radi stvari koje ne voli, a izluđuje ga kad neko kuka.

- Radi posao pošteno i kad radiš gluposti! Dođe mi tako kolega i gunđa, mrlja neki žu-žu po ustima i priča svašta o glupostima koje radimo. Prijatelju! Živiš u zemlji u kojoj ljudi sa 18.000 dinara prežive mesec. Ako si pristao na ovo, pošteno ga radi ili kaži: "Ovo je sranje i neću to da radim". Jedeš nečiji hleb! Znam divne sjajne kolege kojima se zaređaju projekti kakve ne vole, pa ćute i rade i ja im se najviše divim - zaključuje Kuzmanović.