Mirjana Bobić Mojsilović: RAD ME UVEK PODIZAO!

Foto: e-stock

Nije važno biti u pravu, važno je biti srećan... Mirjana Bobić Mojsilović

 Jedan od komentara na pomenutu knjigu glasi: "Miri zahvaljujem što je bila muško, što je pokušala da ih opravda i poravna tasove na vagi života." Slažete li se sa čitateljkom da je ova knjiga neki vid pravdanja muškaraca?

- Roman "Muška azbuka" je napisan u prvom licu jednine u muškom rodu i nisam želela da taj muškarac bude neki unapred negativan lik. Zapravo, kroz lik mog glavnog junaka Uroša i kroz njegovo preispitivanje vlastitog života htela sam da dokučim šta je to što nas je sve zajedno - i muškarce i žene - toliko promenilo. To su svakako nove vrednosti potrošačke civilizacije koje su nas ostavile usamljene i nesigurne. Moj junak je priča o ranjenosti. Da, i na neki način ga razumem. Nije lako ni muškarcima danas.

U vašim knjigama žena pati, pada, ali čini se, izlazi još jača. Da li mislite da je teško biti žena u Srbiji?

- Teško je biti i žena i muškarac, ne samo u Srbiji. Teško je biti čovek, teško je živeti sa svim onim nemogućim zahtevima koje mediji ispostavljaju kao nove standarde - teško je biti uvek mlad, lep, bogat, uspešan, teško je biti obožavan, teško je biti pobednik. To niko ne može, a oni koji se trude da to budu na kraju izgube. Moje junakinje i junaci liče na mene i moje čitaoce.

Foto: instagram.com/mirjanabobic

Živi svoj moto... Mirjana

Šta za vas predstavlja pisanje? A šta slikanje?

- Kreiranje života, moje snalaženje u stvarnosti, sok i meso života. Moje slike su strast i boje i vrištanje uprkos melanholiji. Moje slike su radost. Šire neverovatno dobru energiju. A moje pisanje je moj život.

Čitajući knjigu "Tvoj anđeo čuvar" u nekoliko navrata sam osetila poriv da protresem glavnu junakinju. Mislite li da je strah glavni razlog zbog kog žene ostaju u vezama/brakovima u kojima trpe psihofizičko nasilje?

- Sa svim obimom nasilja koje je oko nas i o kome čitamo svakodnevno zapanjena sam koliko je moj roman "Tvoj anđeo čuvar" istinit, tačan i bolno potreban kao obavezna literatura za svaku devojku i ženu. Psihičko nasilje, nažalost, jedna je od bolesti savremene civilizacije, ali o njemu se ne govori dok se ono ne pretvori u fizičko nasilje. Nasilnici su uvek isti, ponašaju se po istom modelu, to je matrica bez obzira na to da li se priča događa ovde ili u Njujorku, Parizu ili Rimu.

U čemu ste uvek bili dobri?

- Ni u čemu nisam uvek bila dobra. Kao i svi ljudi, i ja imam trenutke u kojima mi ono što mi inače lako ide od ruke ne ide nikako. Ali, recimo da sam često bila veoma dobra u podizanju sebe, u strasti prema životu, u ustajanju posle kriza. Moram da kažem da je za to u mnogo čemu zaslužno moje vaspitanje - rad i samo rad, to me je uvek podizalo. Biti vredan je pola sreće. Lenjost i mrzovolja ubijaju sve oko sebe.