SAHRANJEN VLADETA JEROTIĆ: Ovako je govorio najveći misionar bez mantije!

Foto: ST/N. PANČIĆ

Vladeta Jerotić na večni počinak ispraćen je rečima patrijarha Irineja

Akademik, književnik, lekar i neuropsihijatar Vladeta Jerotić (1924-2018) sahranjen je danas, po poslednjoj želji, u porodičnoj grobnici na Novom groblju u Beogradu. Opelo je služio patrijarh Irinej sa još desetak sveštenika, a uz kovčeg je bio i otac Milovan Glogovac.

ČOVEK VERE

- Niko nije kao on ušao u učenje Biblije i filozofiju života. Bio je čovek vere, nosio je boga u svom srcu. Retki su takvi ljudi. Možda nije ostavio porod, ali jeste dela. On će dugo biti prisutan, a njegovu misiju će nastaviti njegova dela. Ispratimo ga molitvom i neka ga bog primi kao slugu - rekao je patrijarh Irinej tokom služenja opela i dodao da je Jerotić voleo svoju veru i crkvu čak i kada ga je bezbožnička vlast progonila.

Foto: youtube.com/printscreen

Najveći prosvetitelj našeg vremena: Vladeta Jerotić (1924-2018)

- Kada ga je samo pre neki dan posetio vladika crnogorsko-primorski i poželeo mu brz oporavak, Vladeta je kazao da ne mari za oporavak, već da je sada važno spasenje njegove duše - kazao je patrijarh.

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić istakao je kako je čitavo društvo ostalo bez nenadoknadivog gubitka.

- SANU je ostala bez čitave jedne dimenzije. Ne preostaje mi ništa nego da samog sebe ponavljam, ne vidim na obzorju ko bi taj ogroman prostor mogao da pokrije - smatra Kostić.
Poslednji pozdrav poslao je i protojerej Drago Sando, sveštenik u crkvi Ružici i profesor na Bogoslovskom fakultetu, koji je istakao kako su na predavanja Vladete Jerotića dolazili i studenti drugih fakulteta, ali i brojne kolege.

BORBA PROTIV ZABORAVNOSTI

- Nije bilo učionice dovoljno velike za sve one koji su hteli da ga čuju. Bio je uvažavan od celog kolegijuma, a umeo je to i da uzvrati. Bio je najveći misionar bez mantije - kazao je Sando. Sveštenik je naglasio da je nemoguće Jerotićevo delo svrstati u samo jednu naučnu disciplinu jer se bavio ukupnim postojanjem čoveka, ali da je sve što je radio bila borba protiv zaboravnosti.
- "Svako od nas to nosi u nekom delu ličnosti, i to onom delu koji je za ličnost bitan", umeo bi da kaže profesor. Ima u zaboravnosti seme zla jer zaborav čini da zahvalnost doživimo kao nekakav teret. A ukazivao je naš Vladeta da se svi problemi svode na nesposobnost ljudi da vole - zaključio je Sando.
Vladetu Jerotića na večni počinak ispratili su prijatelji, kolege i brojni poštovaoci, kojih je bilo preko 1000. Među njima je bio i njegov najbliži saradnik Aleksandar Gajšek, sa kojim je imao autorsku emisiju "Agape", Velja Pavlović, autor emisije "Duhovnici", glumica Rada Đuričin, akademik Matija Bećković, psiholog Žarko Trebješanin, profesor FPN Dragan Simeunović, sekretar Odeljenja za književnost i jezike Predrag Piper i brojni drugi.

Predavanja i preko 50 knjiga koje je objavio poslužili su brojnim poštovaocima kao duhovna potpora, a Jerotić se bavio verom, ljubavlju, te mislima o porodici i usamljenosti.

• Brak je doživotni izazov partnerima! Potrebno je paralelno samopopravljanje. U vezi odnosa posla i partnerskog suživotaĆ Potrebno je da ostane bar malo ljubavi, poštovanja i interesovanja za partnera. Partner poznaje našu Senku, Personu, Animu, Animusa, ona ne može i neće da nam se divi.
• Ako ste usamljeni, to je zbog toga što ste sami sebe izolovali, ako ste dovoljno skromni nećete nikada ostati usamljeni. Pokušajte da siđete i naučite skromnost i nećete nikada više biti sami.
• Svaka indivudualnost je vezana za bol. Čovek je postao individualist onda kada je uspeo da se zagleda duboko u sebe i kaže: postojim, dakle patim!
• U životu srećemo uglavnom tri vrste ljudi: oni koji sude, oni koji mere i one koji opraštaju. Treba se čuvati da ne upadnemo u prve dve grupe.
• Duhovnost nije kao žvakaća guma koja ostaje godinama u ustima, već je najlepša poslastica koja se mora progutati da bi iznutra delovala. 
• Čovek je zadovoljan i naslađuje se kada ga neko voli, ali je radostan kada on voli. Ljubav i radost svakako su čovekove osobine i doživljaji koji ga čine najvećom snagom prirode.
• Prirodnoj težnji prema ljubavi potrebni su povoljni uslovi za razvoj. Jer voleti drugog čoveka znači i razumeti ga, a svakako i - opraštati mu. Nije, doduše lako voleti čoveka onakvog kakav jeste...