PRESKUP IZVOZ OPASNOG OTPADA: Slanje na uništenje u Beč nije najbolja opcija, a problem je višedecenijski
IZVOR: Tamara BUJIŠIĆ - 28.10.2024 | 10:58
Srbija i dalje bez neophodnog postrojenja
Srbija trenutno nema postrojenje za zbrinjavanje opasnog industrijskog otpada, te isti izvozi na uništenje u Beč, što nažalost nije najbolja opcija, s obzirom na cenu koju plaćamo, upozoravaju stručnjaci iz te oblasti. Naime, iako je Ministarstvo za zaštitu životne sredine već godinama u procesu rešavanja svih tih, slobodno možemo reći, višedecenijskih problema, ovaj - nažalost još uvek muči struku, budući da naša zemlja još uvek nema svoje postrojenje.
Tragom ove priče, naša redakcija došla je do brojnih pitanja, a glavno od njih je šta bi se desilo ukoliko bi Evropska unija zabranila uvoz industrijskog otpada, da li bi to možda nateralo nadležne da se više aktiviraju i da se pronalazak rešenja ovog problema ubrza?
Inače, za one koji možda i nisu toliko u materiji važno je napomenuti to da industrijski otpad, pre svega podrazumeva sve vrste otpada koje nastaju pri nekoj industrijskoj proizvodnji, počevši od ambalaže u kojoj dolazi sirovina (karton, najlon, drvene palete, burad), zatim otpad koji nastaje tokom same proizvodnje, razne vrste ostataka, pomešane sirovine, otpadi nastali usled havarije ili čišćenja, kao i otpadi koji nastaju održavanjem opreme.
MARKO ROKVIĆ: NAJVEĆI PROBLEM ISTORIJSKI OTPAD
Foto: Printskrin
Bacaju, zakopavaju i prosipaju
Na pitanje šta su problemi u upravljanju opasnim otpadom, Marko Rokvić, direktor firme Green Group, kaže da veliki broj preduzeća u Srbiji dosta dobro upravljaju otpadom, ali da postoji određena grupa koja isti generiše i to ne prijavljuje. Taj otpad, kako kaže, biva bačen, zakopan ili prosut negde u Srbiji.
- Zakon je jasan, samo je mehanizam primene neefikasan. Lokalni inspektori često nisu dobro upoznati s opasnim otpadom, dok pokrajinski i republički prosto ne stižu da sve provere. Sledeći problem su kapaciteti postrojenja za tretman i skladištenje, koji nisu dovoljni, pa firme moraju da čekaju da se njihov otpad uskladišti, tretira ili izveze - kazao je on.
Ono što je najgora stvar u svemu je svakako opasan otpad, koji je, kako mu i samo ime kaže onaj otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika utvrđenih posebnim propisima koje ga čine opasnim, uključujući i ambalažu u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan.
Firme ne rade po propisu
Foto: TANJUG RADE PRELIC
Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, ističe istorijski, opasan industrijski otpad kao poseban problem, čije zbrinjavanje, kako kaže, uključuje dekontaminaciju i saniranje lokacija.
- Republički inspektori za zaštitu životne sredine nalagali su da se obavi karakterizacija tog otpada, da se on privremeno uskladišti na bezbedan način i da se preda na dalji tretman operaterima. Mnoge firme nisu čak ni privremeno uskladištile svoj opasan otpad na bezbedan način, što je problem - kazao je Mitrović i dodao:
- Potrebno je da država pomogne u zbrinjavanju otpada s tih lokacija. Aktivnost Ministarstva je za svaku podršku i predlažemo da se godišnje obezbedi po jedna milijarda dinara u narednih deset godina kako bi se očistile te lokacije.
Marko Rokvić, direktor firme Green Group, rekao je nedavno za jedan portal koji se bavi zelenom energijom da je takozvani opasan industrijski otpad koji dolazi iz raznih industrija:
- Kada je reč opasnom industrijskom otpadu, to je otpad koji dolazi iz hemijske, tekstilne, farmaceutske, kožne industrije, kao i iz proizvodnje električne i elektronske opreme, baterija, akumulatora, boja, elektroliza, plastike. Takav otpad su i otpadna rabljena ulja, kontaminirana ambalaža, zauljene krpice, otpadne boje i farbe, otpadni filteri, kao i zauljena voda - ističe Rokvić, koji je naglasio da je poseban problem istorijski otpad, koji je, kako kaže, neverovatno težak i skup zadatak, jer se mahom nalazi u zapuštenim halama, rezervoarima, magacinima zatvorenih starih firmi i fabrika.