SRBI NAŠLI NAČIN DA OD KUĆNIH LJUBIMACA ZARADE OZBILJNE PARE! Posao je unosan, mušterija ima ko pleve, a neki su otišli PREDALEKO

Foto: Schutterstock

SRBI NAŠLI NAČIN DA OD KUĆNIH LJUBIMACA ZARADE OZBILJNE PARE! Posao je unosan, mušterija ima ko pleve, a neki su otišli PREDALEKO

Raste broj petsitera koji ljubimce čuvaju u svojoj kući ili u domu vlasnika, a cene se kreću od 200 do 3.000 dinara, što zavisi od trajanja čuvanja, veličine životinje i lokacije, piše Politika.

- Godinama sam imala problem gde da ostavim Lunu kad idem na odmor. Ponekad bude kod komšije, drugarice, sestre, ali svi oni imaju svoj posao, obaveze, decu i ne mogu skroz da joj se posvete. Nemam poverenja u svakoga, psa je potrebno svaki dan prošetati, igrati se s njim, nahraniti ga. Na internetu sam videla oglas: ’Čuvam psa na vašoj kućnoj adresi.’ Znala sam da je to rešenje - objasnila je Julijana Božović, vlasnica psa sa Voždovca.

Problem sa kojim se ona suočavala mori veliki broj vlasnika pasa i mačaka kada žele da otputuju. Neki ih ostave rođacima, prijateljima, drugi u specijalizovane hotele. Zbog ovoga se u poslednjih nekoliko meseci pojavljuje sve veći broj petsitera, odnosno „dadilja” za pse i mačke, koji ove životinje čuvaju u svojoj kući ili u domu vlasnika.

Na oglasima je najviše ponuda za čuvanje pasa i cene se kreću od 200 do 3.000 dinara, u zavisnosti od trajanja čuvanja, veličine psa i lokacije. Po najnižoj je obezbeđen dolazak petsitera koji će u toku posete koja traje manje od sat vremena životinju nahraniti, prošetati ili joj zameniti posip. Važna je i lokacija, pa tako na nekim sajtovima cena varira u zavisnosti od dela grada, 500 dinara po poseti važi za širi i uži centar, 1.000 za Novi Beograd, a 1.500 za periferiju, i neophodno je da vlasnici obezbede hranu.

Provođenje celog dana sa ljubimcem košta više i ona može da boravi kod petsitera danima, dok se vlasnik ne vrati sa odmora, jer osim igranja i animacije, čuvari nude i usluge vođenja kod veterinara, šišanje, kupanje...

Foto: Privatna arhiva

Mina Ivanković došla je na ideju da se bavi ovim poslom jer je i sama imala problem sa čuvanjem svog mačka.

– U stanu klijenta budem pola sata dnevno, mačku nahranim, promenim joj posip, igram se s njom. Mačkama je to dovoljno, one su samostalne životinje, nisu kao psi. Posao obavljam legalno, kao frilenser, i plaćam porez. Pre nego što počnem da čuvam nečiju mačku, zakažem upoznavanje 10 dana ranije. Imam stalne klijente, ali posao je polusezonski, najveći pik je za praznike i leti, nekada ih je i po 12 dnevno – kazala je ona.

Profil klijenata teško može da odredi.

– Zovu me ljudi različitih profesija i godina, mada bih rekla da je najviše onih koji imaju između 30 i 50 godina. Stalni klijenti su mi i studenti kojima čuvam mačke kad odu u rodni grad, to budu kraća čuvanja. U cenu ulaze i kamere koje instaliram u stanu po želji vlasnika da bi u svakom trenutku mogao da zna šta mačka radi. I meni to odgovara, dešavalo mi se da izađem iz stana i na primer nisam sigurna da li sam zatvorila prozor, pogledam na kameri i vidim da jesam – objasnila je Mina.

Petsitera je, prema mišljenju Julijane Božović, sve više jer je „tražnja veća zbog toga što ljudi u današnje vreme mnogo vremena provode na poslu”.

– Radimo po ceo dan, a psa ostaviti samog je stvarno strašno, zato je dobro da postoji neko ko će provoditi vreme s njim. Postoji i negativna strana jer određeni ljudi to rade da bi uzeli novac i ne znaju da se brinu o psu, ne samo da ne znaju, nego ih ne zanima. Nahrane ga i to je to, ne igraju se s njim – istakla je Julijana.

Foto: pexels.com

Petsiteri koji imaju završene kurseve za čuvanje, osim ovih usluga, životinju dresiraju, vlasnike savetuju o ishrani, pristupu životinji. Oni znaju kako životinje komuniciraju, njihova osećanja kao što su stres, strah i agresija, poznaju različite načine šetanja pasa, zakone, razlikuju rase...

Dolazak nove osobe je, prema rečima Mileta Rajaka, veterinara, za psa stres.

– Može biti i loše za zdravlje psa, dešava se da se razboli, čak i da dobije napad epilepsije. Postoji mogućnost da se razvije agresija, da ujede petsitera, pogotovo ako je jako vezan za vlasnika. Zbog toga dolazak nekoga sa strane nije najbolje rešenje, bolje je da dođe poznanik ili prijatelj koga je pas već upoznao i za koga oseća da vlasnik ima poverenja u njega. Odvođenje životinje kod petsitera je još gore jer je svaka promena prostora stresna. Ona može loše da reaguje i kad zajedno sa gazdom promeni prostor, a kamoli da bude u nepoznatom prostoru sa nepoznatom osobom – objasnio je on.

A nisu svi petsiteri ni "dobronamerni".

– Poznajem i vlasnike koji su imali mnogo problema jer su petsiteri njihovim psima davali lekove koji ih uspavaju, zbog čega su te životinje imale ozbiljnih problema sa zdravljem – kazao je veterinar i naglasio da je sa mačkama drugačije jer su one samostalnije i lakše se privikavaju.

Jovan Đorđević, vlasnik dva psa, smatra da je „dobro što petsiteri postoje”, kako bi vlasnici bili sigurni kad odu na odmor, „ali ne treba preterivati”.

– Besmisleno je uopšte uzimati psa ako se sa njim ne provodi vreme, nego ga čuva neka dadilja. Okej ako se usvoji lutalica, ali ja mislim da je prvo potrebno psa upoznati sa petsiterom jer on mora da ima dobar odnos sa psom, ja ne bih plaćao čoveka koji ne želi da se igra sa mojim psom. Pas se vezuje i za prostor, zato je bolje da se čuva u gazdinom stanu – kazao je Đorđević.

(Politika)

BONUS VIDEO