VAZDUH BOLJI U 2023, ALI IMA JOŠ MNOGO PROBLEMA!
IZVOR: Republika/Š. P. - 15.11.2024 | 14:41
Akcenat se stavlja na podizanje svesti kod ljudi, naročito u zimskom periodu
Rezultati Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha, koje je objavila Agencija za zaštitu životne sredine, pokazali su da je kvalitet vazduha u 2023. bio nešto bolji nego u 2022. godini. Ipak, kada je o tome reč, stanje i dalje nije dobro, te kao država i narod moramo da radimo na poboljšanju kvaliteta vazduha, dok se poseban akcenat stavlja na podizanje svesti kod ljudi, naročito u zimskom periodu, kada je loženje aktuelno.
Kako se i navodi u izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, koja radi pod pokroviteljstvom Ministarstva za zaštitu životne sredine, sa jedne strane, povećan je broj mernih mesta ključnih zagađujućih materija, suspendovanih čestica PM10 i PM2.5, dok je, sa druge strane, zabeležen pad broja mernih mesta na kojima su zabeležena prekoračenja graničnih koncentracija ovih materija.
Foto: www.profimedia.rs
Iako Ministarstvo za zaštitu životne sredine i država uopšte, problem zagađenja vazduha i te kako shvataju i prihvataju, zbog čega se i raspisuju brojni konkursi i organizuju aktivnosti koje imaju za cilj smanjenje zagađenja, treba uzeti u obzir da su na listi prekomerno zagađenih gradova od 2023. godine dve nove velike gradske sredine, Šabac i Kruševac.
- Vazduh je tokom 2023. godine bio prekomerno zagađen u čak 13 gradova. Na tom spisku nalaze se: Subotica, Sombor, Kruševac, Pirot, Novi Pazar, Valjevo, Šabac, Kragujevac, Loznica, Čačak, Paraćin, Zaječar i Kraljevo. U odnosu na prethodni izveštaj, novi gradovi koji su se našli na ovoj listi su Kruševac i Šabac, dok na njoj više nema Kostolca i Zrenjanina - navodi se u najnovijem istraživanju koje je objavila Agencija za zaštitu životne sredine.
Kao glavni problem i sada se izdvaja prekoračenje graničnih vrednosti suspendovanih PM10 i/ili PM2.5 čestica, koje su ujedno i najdominantniji izvori zagađenja vazduha u Srbiji, uz koncentracije sumpornih i azotnih oksida, ugljen- monoksida, arsena, olova i drugih metala.
Kada je reč o Kostolcu i Zrenjaninu, kojih više nema na listi prekomerno zagađenih gradova, to je svakako pozitivna vest, ali i to treba gledati sa oprezom. Tako, na primer, u Kostolcu tokom 2023. godine nisu prekoračene granične vrednosti koncentracije PM10 čestica, ali su primećene povećane koncentracije drugih polutanata.
- Treba imati u vidu da je Kostolac jedino mesto u Srbiji u kome je prekoračena dnevna granična vrednost sumpor- dioksida od 125 µg/m3 (dnevno prekoračenje je zabeleženo jedanput od dozvoljena tri prekoračenja tokom jedne kalendarske godine). U Kostolcu je takođe zabeleženo i najveće prekoračenje satnih vrednosti koncentracije sumpor- dioksida, 12 sati od dozvoljenih 24 - navodi se u studiji koju je objavila Beogradska otvorena škola.
Zrenjanin muče teški metali
Kada je reč o Zrenjaninu, ukoliko se pogledaju podaci u vezi sa indikativnim merenjima teških metala, tokom 2023. godine prekoračene dnevne granične vrednosti olova i ciljana vrednost arsena, uz značajne izmerene vrednosti kadmijuma, ukazuju na prisustvo teških metala u vazduhu koje nisu zabeležene godinu dana ranije.
Upravo su to pokazatelji koliko je važno raditi na rešenju ovog problema, a svoju aktivnost, neminovno, pokazuje i resorno ministarstvo koje je, podsetimo, nedavno i objavilo konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje realizacije projekta nabavke, zamene, rekonstrukcije i sanacije kotlarnica za grejanje u 2024. godini.
Treba širiti mrežu mernih stanica
Izveštaj o kvalitetu vazduha u 2023. godini stigao je ove godine ranije nego prethodnih. Iako bi prema Zakonu o zaštiti vazduha on trebalo da bude dostupan i nešto ranije, pomak je evidentan budući da je ove godine izveštaj građanima bio dostupan u septembru, dok je prethodnih godina objavljivan u novembru. Iako se radi na mnogim stvarima, stručnjaci upozoravaju da se aktivnosti moraju dodatno povećavati.
- Iako je monitoring vazduha unapređen u odnosu na prethodnu godinu u smislu broja stanica (55 mernih stanica više u odnosu na 2022) i mernih mesta (16 mernih mesta više nego 2022), treba i dalje raditi na širenju mreže i uspostavljaju monitoringa u gradovima u kojima ne postoje nikakvi podaci, paralelno sa održavanjem onih stanica koje su već uspostavljanje kako bi se održavao visok stepen raspoloživosti podataka - navodi se u studiji koju je objavio BOŠ.