ISTINE I LAŽI O LITIJUMU Autorski tekst Vladimira Marinkovića, predsednika Kongresa srpsko-američkog prijateljstva, za Republiku
IZVOR: Vladimir Marinković - 07.07.2024 | 15:02
Svet se nalazi pred velikom krizom i izazovima koji su rezultirali eskalacijom konflikata i visokim stepenom nepredvidivosti. Geopolitičke borbe i ratovi su doveli do energetske krize i borbe za energente i nove izvore energije koje će biti potebno obezbediti u narednom periodu.
Srbija je, zahvaljujući mudrom balansiranju i vođenju spoljne politike predsednika Vučića, u ovom galimatijasu događaja uspela da sačuva svoju ekonomiju i dobru geopolitičku poziciju i to najviše zbog veoma dobrih ekonomskih performansi.
Energija i energenti od početka rata u Ukrajini nisu više berzanska roba već predstavljaju ključni geopoliticki parametar.
Ova trka i konkurencija su uslovljeni time što će najviše napredovati one zemlje koje budu mogle da obezbede dovoljnu količinu energenata kako bi njihovi privredni ekosistemi mogli da napreduju i da se šire.
Danas je jedna od najaktuelnijih globalnih tema zelena tranzicija, koja podrazumeva brz i efikasan transfer ekonomije na nove izvore energije, koji su potebni kako bi najpropulzivnije privredne grane mogle da rade i da se razvijaju. U celoj ovoj sitauciju Srbiji se posrećilo da energetska tranzicija traži upravo ono što imamo u velikim količinama, a to je litijum.
Foto: Tanjug/AP
Pobornik sam argumentovanih rasprava i analiza koje su usmerene na najbolja rešenja, ali se žestoko protivim tome da se bilo kakav prostor daje glasnoj i neukoj manjini, koja bi silom i vikom da zaustavi razvoj Srbije isključivo iz sitnosopstveničkih interesa ili interesa nekih centara moći u svetu.
Zato koristim priliku da iznesem argumente i istinu koju zna ceo svet.
Nikada od kritičara projekta "Jadar" nisam čuo ama bas nijedan argument niti je prikazana bilo kakva analiza koja se zasniva na činjenicama i nauci. Samo gomila fraza, teških reči, lažnih vesti, fotografija i na kraju se sve svede na pokušaj manipulacije ljudima kako bi se srušio Vučić i kako bi oni to iskoristili u svom ličnom interesu. Nažalost, na sve ove instrumente manipulacije nisu imuni ni pojedini mediji, koji, opet iz političkih razloga, lažnim informacijama i bombastičnim vestima žele da uzdrmaju vlast, a ne da rade svoj posao, a to je da objektivno izveštavaju i o onome što im se svidja i o onome što im se ne sviđa.
Mislim da Srbija danas vodi odlučujuću bitku za sebe, za razvoj i za budućnost svojih građana. Nadam se da nećemo zakasniti i siguran sam da će Vučić kao i uvek do sada pokazati hrabrost i odlučnost po pitanju projekta "Jadar" i potencijalu koji potpuno može da izmeni sliku Srbiju u narednim decenijama.
Kada samo pogledamo Mađarsku shvatićemo da trenutno imaju oko 13 milijardi evra investicija u fabriku baterija i to iz zemalja širom sveta. Tri najveće nemačke fabrike su tamo, najveće kineske kompanije, južnokorejske, proizvođači baterija i električnih automobila. Ono što je najinteresantnije jeste da Mađarska uopšte nema litijum, ali je uspela na vreme da razvije čitav ekosistem za budućnost koji potpuno menja privrednu, obrazovnu i naučnu strukturu i koja Mađarskoj upravo daje prostor da i dalje vodi nezavisnu politiku u interesu svojih građana.
Foto: Tanjug/Zoran Žestić
Naravno, mnogi misle da Srbiji tako nešto ne pripada, iako poseduje rezerve litijuma od 58.000 tona na godišnjem nivou i to za narednih 40 godina. To je u odnosu na potencijalnu konkurenciju iz Nemačke, Velike Britanije, Česke, Austrije, Finske u većini slučajeva duplo veći period nego što oni imaju mogućnost da ga koriste.
Do 2030. se predviđa potreba da se izgradi 130-150 fabrika baterija, a mi imamo mogućnost da ih u našoj zemlji bude više nego u Mađarskoj i da budemo konkurentniji.
EU je donela Veliki zeleni industrijski plan i Evropski zakon o kritičnim sirovinama, države koje imaju litijum intenzivno rade i pripremaju eksploataciju, doneti su propisi u vezi tzv. baterijskog pasoša, koji definise da svi delovi baterije moraju da budu proizvedeni u skladu sa najvišim evropskim ekološkim standardima. Da li neko stvarno misli da će te iste evropske zemlje ili SAD od nas da kupuju baterije ili automobile koji nisu u skladu sa njihovim propisanim ekološkim standardima? Da li neko misli da u 21. veku ne mogu da se realizuju projekti održivog rudarstva?