Život u dolini Jadra može neometano da se nastavi


IZVOR: Republika - 22.07.2024 | 15:41


Jakob Štausholm, izvršni direktor kompanije „Rio Tinto" za Politiku

Foto: Rio Tinto
Život u dolini Jadra može neometano da se nastavi

Da li je za Srbiju veća korist ili šteta od litijuma? Da li nedavno doneta Uredba vlade o ponovnoj primeni prostornog plana znači samo pitanje dana kada će početi eksploatacija? Da li se na kraju krajeva sve ovo radi da bi nemačka automobilska industrija došla do jeftinijih baterija za električne automobile za koje je potreban litijum imajući u vidu da bi srpska proizvodnja mogla da pokrije njihove potrebe. I da li rizicima od prerade litijuma ipak može da se upravlja na odgovoran način?

Ovo su samo neka od pitanja na koja je Jakob Štausholm, izvršni direktor kompanije „Rio Tinto”, ekskluzivno odgovorio za „Politiku”.

Šta za „Rio Tinto” znači odluka Vlade Srbije da donese Uredbu o primeni Uredbe o utvrđivanju prostornog plana. Da li se time najavljuje početak eksploatacije litijuma ili samo da kompanija ostaje i dalje u Srbiji?

Pozdravljamo odluku Vlade Srbije o ponovnoj primeni Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta „Jadar”. Pred nama je i dalje niz koraka koje moramo da ispunimo. Oni uključuju nastavak razvoja projekta u pravnom smislu, dalji rad na izradi studije o proceni uticaja na životnu sredinu, javni uvid, završetak ekonomske procene projekta i dobijanje neophodnih dozvola i odobrenja pre same realizacije projekta. Svi ovi koraci moraju da budu sprovedeni kako bi se dostigli strogi standardi zaštite životne sredine u skladu sa propisima Srbije i Evropske unije.

Srbija ima bogatu istoriju rudarstva koje je i danas jedan od pokretača ekonomskog razvoja zemlje. Projekat „Jadar” doprineće tom razvoju, ali je ipak preuranjeno govoriti o brzom početku eksploatacije litijuma. Pre svega, moramo da građanima Srbije nedvosmisleno dokažemo da „Jadar” može da se razvije i da radi u skladu sa najstrožim standardima zaštite životne sredine.

Do kada imate nameru da ostanete u Srbiji, budući da ste upoznati s mnogo negodovanja javnosti oko cele priče u vezi sa Jadrom. Šta ćete ako neke kuće ipak ne budete mogli da iselite iz ovog dela Srbije ni po koju cenu, a ta vam zemlja treba za rudnik. Da li će to biti razlog za odustajanje?

Verujem da odluka o ponovnoj primeni prostornog plana za projekat „Jadar” pre svega omogućava da nastavimo da razgovaramo sa svim zainteresovanim stranama kako bismo u potpunosti objasnili projekat, planirane mere zaštite životne sredine i potencijalne koristi koje on može doneti. Za deo građana Srbije, rudarstvo u Jadru će možda uvek biti kontroverzna tema, ali je važno da se upoznaju sa realnim uticajima i činjeničnim informacijama.

Celokupan otkup zemljišta odvijao se na dobrovoljnoj osnovi i u skladu sa najvišim međunarodnim standardima Međunarodne finansijske korporacije (IFC) i Evropske banke za obnovu i razvoj. Ovih standarda pridržavaćemo se i ubuduće, a deo tog procesa podrazumeva i stalni kontakt sa svim vlasnicima zemljišta. I dalje nas kontaktiraju meštani koji se interesuju za nastavak otkupa zemljišta.

Da li se slažete da je razlog ovolikog negodovanja loša kampanja koju je „Rio Tinto” vodio u Srbiji, ali i činjenice da nedostaju dokumenti koji treba da objedine rudnik, postrojenje za preradu rude i deponije. Zašto „Rio Tinto” nije dostavio stratešku procenu (prema Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu), sa drugom dokumentacijom da bi mogao da izgradi rudnik?

Izvesno je da je kompanija trebalo bolje da komunicira. Ipak smatram da je negodovanju prevashodno doprineo veliki broj dezinformacija o projektu „Jadar”, koje su tokom proteklih nekoliko godina plasirane u javnost. Uvažavajući pravo svakog pojedinca da iznese kritičan stav, verujemo da donedavno nismo bili u prilici da vodimo diskusiju o projektu „Jadar” koja je zasnovana na činjenicama. Odluka vlade otvara mogućnost da taj dijalog nastavimo. Kada je reč o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, ona je izrađena i dostavljena 2019. godine u postupku usvajanja prostornog plana za projekat „Jadar”. Strateška procena se izrađuje u okviru procesa prostornog planiranja i sastavni je deo prostornog plana za ovaj projekat, koji je vraćen na snagu nedavnom odlukom Vlade Srbije.

Osim toga, kompanija je nedavno objavila i radne nacrte studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Odlukom Vlade Srbije, ponovo stičemo mogućnost da te dokumente upotpunimo, ažuriramo i predstavimo u redovnom zakonskom postupku koji podrazumeva javni uvid.

Postoji li idejni projekat za Jadar i ako postoji, ko ga je odobrio? Ako ga nema kako se radi Studija uticaja na životnu sredinu, makar i njen nacrt?

Kompanija je u sklopu interne studije izvodljivosti razvila preliminarna idejna rešenja za sve komponente projekta. Tokom protekle dve godine nastavili smo da radimo na unapređivanju tih rešenja. Sada, kada formalno imamo pravo da nastavimo sa terenskim radom u narednom periodu očekujemo da konačna rešenja budu predstavljena javnosti i nadležnim državnim institucijama.

Bitno je istaći da će kompanija i nakon toga nastaviti da razmatra načine da se uticaji dodatno umanje, odnosno da se tehnička rešenja unapređuju u skladu sa nastavkom razvoja novih tehnologija. Na primer, kamionski transport ne bi mogao da bude potpuno elektrifikovan odmah na početku rada rudnika, ali već sada se planira da sva transportna vozila postepeno budu prebačena na električni pogon.

Da li je tačno da će se kopanjem litijuma trajno uništiti kvalitetno poljoprivredno zemljište, zagaditi vazduh toksičnom prašinom i koncentrovanim sumpornim i hlorovodoničnim kiselinama?

Ne. Rizicima od prerade litijuma može da se upravlja na odgovoran način. Kompanija može sa sigurnošću tvrditi da život u dolini Jadra može da se nesmetano nastavi uporedo sa podzemnim rudarenjem i preradom rude. Zahvaljujući savremenoj tehnologiji, ti procesi mogu da se odvijaju sa minimalnim uticajem na životnu sredinu. Da bi to bio slučaj potrebno je da se radi po najvišim standardima, uz kvalitetan nadzor, i da kompanija koja upravlja procesima ima dovoljno resursa za ulaganje u efikasne mere zaštite. „Rio Tinto” može da ispuni svaki od tih uslova. Primera radi, „Jadar” bi bio podzemni rudnik, što znači da će sve poljoprivredne površine iznad rudnog tela biti i dalje dostupne za obradu. Projekat takođe ne bi imao uticaj na postojeće i planirane izvore pijaće vode.

Ukoliko jadarit nigde ranije nije prerađivan, kako se zna, kako će izgledati otpad od prerade, pa se za njegovo odlaganje rade studije?

Između 2017. i 2019. godine sprovedeno je pet ciklusa testiranja prerade jadarita u našem pilot-postrojenju u Australiji. Savremena tehnologija i hidrometalurški procesi koje bismo koristili za preradu jadarita su vrhunski po pitanju globalne bezbednosti. Metod proizvodnje borne kiseline, koji već preko 50 godina koristimo u našim fabrikama u Kaliforniji, SAD, primenili bismo i ovde. Takođe bismo koristili filtere za prečišćavanje industrijskih gasova dokazane efikasnosti, koji se uspešno koriste decenijama. Tim testovima koji su prošli nezavisne revizije, potvrđeni su izvodljivost i bezbednost tehnologije prerade jadarita, a dobijeni su i uzorci otpada na kojima su vršena dodatna ispitivanja.

Proces prerade jadarita je osmišljen tako da od samog početka smanji ukupnu količinu otpada. „Jadar” ne bi proizvodio tečni, već sušeni, čvrsti otpad koji bi se na odgovoran način odlagao na bezbednoj deponiji izgrađenoj u skladu sa proverenim inženjerskim tehnikama. Na osnovu brojnih testova koje smo sproveli, sa punom sigurnošću možemo da tvrdimo da otpadom može da se upravlja na bezbedan način.

Da li se rudarenje kojim se odbacuje opasni otpad u prirodu, gde ostaje u vidu jalovine, može smatrati ekološkim i kako može da se kontroliše rudnik litijuma?

Svi veliki infrastrukturni projekti utiču na životnu sredinu, međutim, kompanije koje te projekte razvijaju dužne su da to urade odgovorno i svedu uticaje na najmanju moguću meru. Kada je reč o projektu „Jadar”, to se odnosi i na upravljanje otpadom koji u ovom slučaju ne bi bio odbačen u prirodu, već bi se njime upravljalo u skladu sa najboljim svetskim praksama. Projekat „Jadar” neće proizvoditi tečni, već čvrsti otpad. Otpad koji je nalik čvrstoj glini bio bi odlagan na deponiju koja bi potom bila rekultivisana. Praćenje mogućih uticaja na životnu sredinu nastavilo bi se i decenijama nakon zatvaranja rudnika o trošku naše kompanije.

Poslovanje naše kompanije u Srbiji bi nadzirale državne institucije. Svi podaci o praćenju uticaja na životnu sredinu (uključujući vodu, vazduh i zemljište) bili bi objavljivani na internet stranici kompanije. Pored redovnog nadzora, uspostavili bismo i mehanizam za učešće lokalne zajednice i nezavisnih stručnjaka u praćenju uticaja projekta na životnu sredinu. To znači da bi praćenja koja vrši kompanija i praćenja koja nezavisno vrši lokalna zajednica osigurala da kompanija radi u skladu sa zakonom.

Da li je veća korist ili šteta od litijuma?

Uveren sam da „Jadar” može da bude razvijen na bezbedan način koji omogućava nastavak normalnog života u okolini projekta. Ovo je najbolje istražen litijumski projekat u Evropi. Zahvaljujući tome, predvideli smo veliki broj efikasnih zaštitnih mera kojima bi se uticaj eksploatacije litijuma u dolini Jadra na životnu sredinu i lokalne zajednice sveo na najmanju moguću meru.

Foto: Rio Tinto

Jakob Štausholm, izvršni direktor kompanije „Rio Tinto"

Shvatamo da pojedini rizici postoje, ali uvereni smo da se tim rizicima može odgovorno upravljati, tako da ljudi i priroda ostanu zaštićeni. Projekat „Jadar” bi bio najveća grinfild investicija u savremenoj istoriji Srbije. Nezavisna ekonomska studija pokazuje da bi projekat doprineo ekonomiji sa 1,9 milijardi evra, što je više od tri odsto BDP-a Srbije iz 2021. godine. Predviđa se da će on biti jedan od najvećih poreskih obveznika sa doprinosom od 180 miliona evra godišnje. Projekat bi otvorio 1.300 stalnih radnih mesta u Loznici i još oko 3.500 u lancu snabdevanja.

Da li je tačno da bi ovaj projekat pre svega mogao da služi ekonomskim interesima nemačke automobilske industrije i EU koja u okviru „Zelenog dogovora” forsira prelazak na električne automobile za čije baterije je potreban litijum, a srpski litijum bi u najvećom meri mogao da pokrije nemačke potrebe?

Evropska unija želi da diverzifikuje snabdevanje kritičnim sirovinama i uspostavila je strateška partnerstva sa brojnim zemljama, kao što su Norveška i Australija. Kompanije koje učestvuju u ovim novim lancima vrednosti, zakonski su obavezne da se pridržavaju najviših standarda zaštite životne sredine i da pokažu odgovorno ponašanje. „Jadar” je samo jedan od projekata koje EU vidi kao potencijalni izvor litijuma. Evropa takođe menja pristup rudarstvu i takođe planira da aktivnije razvija sopstvene resurse, što je i predviđeno Zakonom o kritičnim sirovinama (CRMA).

Daleko veće pitanje je da li „Jadar” može da bude osnova za razvoj šireg lanca vrednosti za proizvodnju električnih vozila, kreirajući hiljade novih, visoko plaćenih i visoko kvalifikovanih radnih mesta u Srbiji za generacije koje dolaze, uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine. Verujem da je upravo ovo ključna prednost koju rudarenje i prerada litijuma mogu da donesu Srbiji.

Zbog čega je „Rio Tinto” zainteresovan za litijum u Srbiji, imajući u vidu niske cene i trenutnu zasićenost tržišta?

Mi verujemo u dugoročnu isplativost svetskog tržišta litijuma. Sve projekcije ukazuju da je reč o mineralu od kritičnog značaja (kako su ti materijali nazvani od strane EU) za nastavak energetske tranzicije. Iako se pojavljuju alternativne tehnologije, litijum će ostati okosnica razvoja baterijskih tehnologija.