5 NAJVEĆIH LAŽI O PROJEKTU "JADAR" - Šire ih na društvenim mrežama
IZVOR: Republika - 15.08.2024 | 11:40
Nastavljena kampanja dezinformacija
Studije o proceni uticaja na životnu sredinu opovrgle su sve neistine i omogućile svima da se upoznaju s činjenicama
Objavljivanje studija o proceni uticaja na životnu sredinu omogućilo je svima, i laicima i stručnoj javnosti, da se upoznaju s činjenicama o Projektu "Jadar" i potencijalnom uticaju rudnika i fabrike na prirodu i ljude. I pored toga, u medijima i na društvenim mrežama i dalje se konstantno plasiraju dezinformacije kojima se neopravdano širi panika među građanima.
Ovo je pet najčešćih laži koje kruže o potencijalnom rudniku i verovatno ste bar neku od njih videli na Fejsbuku, Instagramu ili Tviteru.
Laž 1: Sumporna kiselina će uništiti životnu sredinu i zdravlje ljudi
Istina: Sumporna kiselina je rastvarač sa širokom primenom u brojnim industrijama, uključujući prehrambenu. Rizici njene upotrebe po životnu sredinu zavise isključivo od primenjenih mera zaštite, a one su za Projekat "Jadar" osmišljene prema najstrožim međunarodnim standardima bezbednosti. U procesu prerade jadarita sumporna kiselina bi se koristila u zatvorenim sistemima pri temperaturi daleko ispod tačke ključanja. Svi gasovi bi bili prečišćeni visoko efikasnom i proverenom tehnologijom skruber filtera pre ispuštanja u atmosferu. Ni u jednom laboratorijskom testu prerade jadarita nije bilo njenih isparenja ni u tragovima.
Laž 2: Rudnik bi ostavio milione ljudi bez vode za piće
Istina: Nijedan postojeći niti budući izvor javnog vodosnabdevanja se ne bi koristio za rudarenje i preradu jadarita. Projekat "Jadar" je osmišljen tako da preko 70 odsto potreba za vodom može podmiriti iz sopstvenih izvora, putem prikupljanja kišnice, dotoka podzemnih voda u rudarske prostorije ili prečišćavanjem i recikliranjem voda koje se već koriste u procesu prerade. Vode iz priobalja Drine, koje nisu planirane da se koriste kao izvor pijaće vode, povlačile bi se po potrebi u manjoj količini. Sve otpadne vode bi se prečišćavale do kvaliteta rečne vode, tako da nema govora o tome da će zagađenje preko Jadra dospeti do Drine, Save ili Dunava.
Foto: Rio Tinto
Laž 3: Tone tečne jalovine bi zagadile reke
Istina: Za upravljanje otpadom iz procesnog postrojenja razvijena je najbolja dostupna tehnika sušenja i sabijanja, koja je u skladu sa zahtevima koji su propisani zakonima Srbije i EU. To znači da bi otpad bio u čvrstom stanju, što povećava stabilnost deponije, a smanjuje zapreminu, emisije prašine i mogućnost zagađivanja podzemnih voda. Deponija se ne bi nalazila u plavnom području. Takođe nema mesta brigama da bi otpad zagadio okolno zemljište i podzemne vode. Projekat deponije uključuje višeslojne sisteme zaštita sačinjene od slojeva gline, šljunka i geomembrane koja može da izdrži zemljotres.
Laž 4: "Mreža života" biće uništena
Istina: Nema nikakvih dokaza za ovako ozbiljnu tvrdnju kojom se neodgovorno širi panika. Na osnovu podataka predstavljenim u studijama o proceni uticaja na životnu sredinu, nema naznaka da bi "mreža života" lozničkog kraja bila ugrožena, a kamoli izbrisana. Na području projekta nema zaštićenih dobara, nema "Natura 2000" područja i nisu registrovane endemske vrste. Direktan uticaj na biodiverzitet ograničen je na usko područje i odnosi se pre svega na uklanjanje 145 hektara šuma. To bi bilo nadoknađeno sadnjom novih šumskih zasada na daleko većoj površini od one koja je iskrčena.
Foto: Rio Tinto
Laž 5: Istražne bušotine cure i uništavaju useve
Istina: Ekološki aktivisti ovih dana dele snimak jedne od istražnih bušotina, iz koje su, navodno, procurile podzemne vode, uništavajući okolne useve. Kompanija "Rio Tinto" je objasnila da oštećenje betona oko pijezometra, uređaja koji meri nivo i sastav podzemnih voda, ukazuje na namerno oštećenje. I ranije se dešavalo da protivnici projekta vandalizuju ove uređaje, čime su se sami hvalili na društvenim mrežama. Kako su usevi oko iste bušotine u aprilu bili u dobrom stanju, o čemu svedoče priložene fotografije, njihovo stanje se pre može dovesti u vezu s ekstremnim temperaturama i činjenicom da je reka Korenita, kao najbliži vodotok, presušila.