DEPONIJA U VINČI PRAVI PRIMER: Sagorevanjem smeća, Srbija bi mogla da pokrije čak tri odsto potrošnje struje, procenjuju stručnjaci
IZVOR: Republika - 16.09.2024 | 11:56
Upotreba otpada u eneregetske svrhe kao idealno rešenje
Sagorevanjem smeća koje se nalazi na području naše zemlje, Srbija bi mogla da pokrije čak tri odsto potrošnje struje, najnovije su procene stručnjaka. Ovu vest, koja bi trebalo da bude dodatni motiv da se radi u tom pravcu, saopštili su stručnjaci iz oblasti zaštite životne sredine, na nedavno održanoj konferenciji, na kojoj je predstavljena "Bela knjiga dobijanja energije iz otpada u Srbiji".
EVROPA GA UVOZI
Mnoge evropske zemlje uvoze otpad kako bi od istog pravili energiju, i procenjuje se da ima oko 500 energana na otpad širom Evrope, a Srbija otpad već ima, tako da bi sve aktivnosti, na konačnom zbrinjavanju nereciklabilnog otpada, trebalo dodatno pospešiti.
Da se stvari ipak pomeraju s mrtve tačke, najbolji primer je deponija u Vinči, gde se već određen vremenski period to i radi, te se od otpada stvara energija. Za one kojima ova tema i nije baš bliska, važno da je da znaju šta uopšte podrazumeva proces stvaranje energije iz otpada.
- Energija iz otpada predstavlja energiju dobijenu kroz proces tretmana otpada kojim se dobija električna ili toplotna energija, ili se otpad prerađuje kako bi postao izvor goriva. Većina procesa kod upotrebe otpada kao alternativnog goriva u proizvodnim procesima generiše električnu energiju ili toplotu direktnim sagorevanjem ili proizvodi zapaljivi gorivi proizvod, kao što su metan, metanol, etanol ili sintetička goriva. Sagorevanje organskog materijala poput otpada, s mogućnošću obnavljanja energije, najčešći je i najrasprostranjeniji oblik dobijanja energije iz otpada. Pri tome, sva nova postrojenja za proizvodnju energije iz otpada moraju ispunjavati stroge standarde o emisijama, uključujući one o azotnim oksidima (NOx), sumpor-dioksidu (SO2), teškim metalima i dioksinima. Savremene spalionice smanjuju količinu originalnog otpada za 95-96 procenata, u zavisnosti od sastava i stepena ponovne separacije materijala, posebno metala, iz pepela za reciklažu - navode stručnjaci.
Foto: Tanjug/Ministarstvo zaštite životne sredine
Ako se u obzir uzme i činjenica da Evropa i evropske zemlje već uveliko rade na smanjivanju deponija, koje imaju veoma loš uticaj na životnu sredinu, onda nema dileme da ja najbolji način da se otpad iskoristi u pozitivne svrhe svakako pretvaranje istog u energiju, kao i reciklaža.
- Najnovija direktiva Evropske unije predviđa da se do 2030. na deponije može plasirati samo 10 posto komunalnog otpada. Sve ostalo mora da bude spaljeno ili reciklirano. U ovom trenutku osam zemlja to ispunjava, ostale su na putu ka tom cilju. Nivo zaštite životne sredine je izuzetno visok - kazala je Helga Stoiber, stručnjak za termičke procese otpada u Austriji, koja je inače veoma pomogla Srbiji da se izradi "Bela knjiga dobijanja energije iz otpada".
NEMA RAZLOGA ZA BRIGU
Koliko je korisna upotreba otpada u energetske svrhe, najbolje govore zvanični podaci, da se u zemljama Evropske unije najveći procenat otpada koristi za stvaranje energije ili za reciklažu.
- Podaci evropske agencije za statistiku Eurostat govore da su 2019. zemlje Evropske unije od ukupne količine komunalnog otpada 48 odsto reciklirale i kompostirale, 27 odsto su iskoristili za dobijanje energije, a 24 odsto je završilo na deponijama.
Upravljanje otpadom
Sam proces upravljanja otpadom je složen i on podrazumeva sledeće korake:
- Hijerarhijski koncept upravljanja otpadom obuhvata sledeće korake: izbegavanje nastanka otpada, smanjenje nastanka otpada, ponovno korišćenje, reciklaža, energetska upotreba otpada, odlaganje. To znači da se termički obrađuje nereciklabilni otpad. U svakom slučaju, mnogo je korisnije da se ulaže u reciklažne kapacitete, i da se stanovništvo konstantno edukuje o pravilnom odlaganju otpada, kao i o značaju odvojenog sakupljanja reciklabilnog otpada, kako bi što manje otpada uopšte došlo do te faze u kojoj mora razmišljati šta dalje s njim, da li da se spaljuje ili deponuje - kazao je za medije specijalista inženjer zaštite životne sredine Vojislav Ilić.
U Srbiji nedostaju tačni podaci, ali procena je da se preko 90% komunalnog otpada odloži na sanitarne i nesanitarne deponije, na kojima u značajnoj meri završava čak i u energetske svrhe upotrebljiv otpad iz industrije - navodi se na sajtu "Balkan green energy news".
Foto: Privatna arhiva
Kako ova tema izaziva dosta oprečnih mišljenja, struka ipak objašnjava da nema razloga za brigu ukoliko se ceo proces odvija prema jasno utvrđenim pravilima:
- Energetsko tretiranje otpada je jedna od alternativa o kojoj moramo da razmišljamo. Od toga je bolja i prevencija, i reciklaža, ali je ono bolje od deponovanja, koje je u Srbiji najzastupljenije, a najgore je za životnu sredinu. Kada se insineratori vode kako treba nisu pretnja za zdravlje - smatra.