BEČ GR­AD S NA­J­B­O­L­J­IM US­L­O­V­I­MA ZA ŽI­V­OT U 2023. - Nereciklirani otpad je rešen proizvodnjom električne i toplotne energije


IZVOR: Republika - 30.09.2024 | 12:00


Pre­sto­ni­ca Au­stri­je ima si­stem ko­ji je izu­ze­t­no efi­ka­san, a za­ži­veo je još 1991.

Foto: Eliksir
BEČ GR­AD S NA­J­B­O­L­J­IM US­L­O­V­I­MA ZA ŽI­V­OT U 2023. - Nereciklirani otpad je rešen proizvodnjom električne i toplotne energije

Beč, glav­ni grad Au­stri­je, pro­gla­šen je pro­šle go­di­ne za grad s na­j­bo­ljim uslo­vi­ma za ži­vot. Po­red mno­štva ak­ti­v­nos­ti ko­je nu­di, kva­li­te­t­nog na­či­na ži­vo­ta i po­vo­lj­nih uslo­va za rad i ra­zvoj biz­ni­sa, Beč se izdva­ja i po to­me što je je­dan od pr­vih uspeo da re­ši pro­blem ne­re­ci­kli­ra­nog ot­pa­da, ta­ko što se od istog proi­zvo­di ele­k­tri­č­na i to­plo­t­na ene­r­gi­ja za do­ma­ćin­stva. Iz­me­đu sve­ga osta­log i to va­lja­no upra­vlja­nje ot­pa­dom, kao i po­se­b­na bri­ga za za­šti­tu ži­vo­t­ne sre­di­ne po­di­glo je au­stri­j­sku pre­sto­ni­cu na na­j­vi­šu le­stvi­cu, zbog če­ga je i pro­gla­šen na­j­bo­ljim u Evro­pi.

Da sve to ni­je do­šlo pre­ko no­ći, po­ka­zu­ju po­da­ci da je Beč po­čeo odvo­je­no sku­plja­nje ot­pa­da još po­če­t­kom osa­m­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka, a do 1991. ovaj si­stem je za­ži­veo na ce­loj te­ri­to­ri­ji gra­da. Po­red to­ga, Beč je po­čeo da ko­ri­sti ot­pad ko­ji ne mo­že po­no­vo upo­tre­bi­ti ili re­ci­kli­ra­ti za proi­zvod­nju ele­k­tri­č­ne i to­plo­t­ne ene­r­gi­je u če­ti­ri Wa­ste to Ene­r­gy pos­tro­je­nja, od ko­jih je na­j­sta­ri­je izgra­đe­no pre 60 go­di­na. Ta­ko se jed­no od na­j­mo­de­r­ni­jih evro­p­skih pos­tro­je­nja za ene­r­ge­t­sko isko­ri­šće­nje ne­re­ci­kla­bi­l­nog ot­pa­da Pfa­f­fe­nauu Si­m­me­ri­n­gu na­la­zi upra­vo u Be­ču. Na go­di­šnjem ni­vou ovo pos­tro­je­nje pre­ra­di oko 250.000 to­na ot­pa­da, či­me se proi­zve­de stru­ja za 25.000 do­ma­ćin­sta­va i da­ljin­sko gre­ja­nje za 50.000 do­ma­ćin­sta­va.

- Pfa­f­fe­nau ko­ri­sti na­j­mo­de­r­ni­je dos­tu­p­ne te­h­no­lo­gi­je i osim što je mo­ra­lo da ispu­ni kri­te­ri­ju­me za za­šti­tu ži­vo­t­ne sre­di­ne iz na­j­stro­žih pro­pi­sa u Evro­p­skoj uni­ji (EU), mo­ra­lo je da ispu­ni i ar­hi­te­k­to­n­ske i este­t­ske za­h­te­ve. Di­za­jn obje­k­ta je re­zu­l­tat ar­hi­te­k­to­n­skog ko­n­ku­r­sa ra­spi­sa­nog ši­rom EU. Sva­kod­ne­v­no u pos­tro­je­nje do­đe od 140 do 200 ka­mio­na ko­ji isto­va­re pre­ko 1.000 to­na ot­pa­da dne­v­no. Gra­đa­ni su oba­ve­zni da kod ku­će re­ci­kli­ra­ju i odva­ja­ju ot­pad. Kod nas uglav­nom sti­že sa­mo ko­mu­nal­ni neo­bra­đe­ni ot­pad ko­ji mi ov­de spa­lju­je­mo - ka­zao je ne­dav­no za me­di­je Edva­rd Abart, vo­dič u pos­tro­je­nju Pfa­f­fe­nau.

I NVO se uve­ri­le da je ovo na­j­bo­lji način

Vla­snik pos­tro­je­nja ko­m­pa­ni­ja za pla­ni­ra­nje, izgra­d­nju i upra­vlja­nje ot­pa­dom u Pfa­fe­nuu WKU je osno­va­na 2002. kao po­dru­žni­ca Gra­da Be­ča. U ne­po­sred­noj bli­zi­ni na­la­ze se i pos­tro­je­nje za in­se­ne­ra­ci­ju in­du­stri­jog ot­pa­da „Si­m­me­ri­n­ger Hai­de“ i pos­tro­je­nje za pre­či­šća­va­nje ot­pa­d­nih vo­da iz Be­ča. Da je in­se­ne­ra­ci­ja ot­pa­da stro­go kon­tro­li­san pro­ces u Au­stri­ji po­tvr­di­la je i dr He­l­ga Stoi­ber, ko­n­su­l­tan­t­ki­nja i sta­ri­ji par­t­ner u eko­lo­škoj ko­n­su­l­tan­t­skoj age­n­ci­ji „UVP En­vi­ro­n­men­tal Ma­na­ge­ment and En­gi­nee­ri­ng Gm­bH“.

- Sve je re­gu­li­sa­no do de­ta­lja. Pos­to­je uslo­vi upra­vlja­nja ot­pa­dom, oba­ve­za go­di­šnjeg izve­šta­va­nja o emi­si­ja­ma i veo­ma stro­gi za­h­te­vi pri­li­kom do­pre­ma­nja ot­pa­da u pos­tro­je­nja. Ve­ći­na op­šti­na u Au­stri­ji se odlu­či­la za te­r­mi­č­ki tre­t­man ot­pa­da. Au­stri­ja je još osa­m­de­se­tih, de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka usvo­ji­la pr­ve za­ko­ne za upra­vlja­nje ot­pa­dom. Da­nas ne­ma­mo de­po­ni­je ko­je za­ga­đu­ju va­zduh, vo­du i ze­mlju, već za­hva­lju­ju­ći ot­pa­du stva­ra­mo pre­či­šće­nu ot­pa­d­nu vo­du i di­m­ni gas ko­ji ko­ri­sti­mo za gre­ja­nje. Na po­če­t­ku su gra­đa­ni bi­li pro­tiv spa­lio­ni­ca, ali se sa­da čak i ne­vla­din se­k­tor uve­rio da je ovo odli­čan na­čin za upra­vlja­nje ot­pa­dom - ka­za­la je Stoi­ber.

Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, čak 3.500 za­po­sle­nih u Ode­lje­nju za upra­vlja­nje ot­pa­dom gra­da Be­ča sa­ku­plja ot­pad sa 2.800 ki­lo­me­ta­ra be­č­kih uli­ca. Za odvo­je­no sa­ku­plja­nje re­ci­kla­bi­l­nih vr­sta ot­pa­da pos­ta­vlje­no je 21.000 kan­ti i kon­te­j­ne­ra, ko­je se pra­zne do še­st pu­ta na dan. Ta­ko se sva­ki dan u Pfa­f­fe­nau pre­ve­ze oko 770 to­na ot­pa­da, ko­ji na­kon kon­tro­le za­vr­ši kao si­ro­vi­na za proi­zvod­nju to­plo­t­ne i ele­k­tri­č­ne ene­r­gi­je, u pe­ći­ma gde se spa­lju­je na te­m­pe­ra­tu­ri vi­šoj od 1.000 ste­pe­ni Ce­l­zi­ju­so­vih, a za­hva­lju­ju­ći vi­še­ste­pe­nom či­šće­nju di­m­nih ga­so­va emi­si­je iz pos­tro­je­nja su zna­ča­j­no ispod do­zvo­lje­nog ni­voa.

Foto: Eliksir

Sistem je izuzetno efikasan

Pos­tro­je­nje za spa­lji­va­nje ot­pa­da Špi­te­lau, u be­č­kom okru­gu Al­se­r­gru­nd, ta­ko­đe se izdva­ja, s ob­zi­rom da go­di­šnje sna­b­de­va vi­še od 60.000 do­ma­ćin­sta­va eko­lo­ški pri­hva­tlji­vim da­ljin­skim gre­ja­njem i sko­ro 50.000 do­ma­ćin­sta­va ele­k­tri­č­nom ene­r­gi­jom.

- Za­šti­ta kli­me je za nas go­ru­će pi­ta­nje, i eto nas već po­la ve­ka ov­de u Špi­te­lauu, ka­zao je svo­je­vre­me­no ge­ne­ral­ni di­re­k­tor ko­m­pa­ni­je Vien Ene­r­gie (au­stri­j­ska na­cio­nal­na ene­r­ge­t­ska ko­m­pa­ni­ja), Karl Gru­ber, po­vo­dom go­di­šnji­ce i do­dao:

- Na­še pos­tro­je­nje je pra­vo ene­r­ge­t­sko ču­do: stru­ja i to­plo­ta za da­ljin­sko gre­ja­nje i hla­đe­nje se ov­de proi­zvo­de usred gra­d­skog je­zgra ko­ri­ste­ći ot­pad Be­č­li­ja na­stao u do­ma­ćin­stvi­ma, eko­lo­ški i či­sto.

Menja 4.860 klima-uređaja

Po­red sve­ga na­ve­de­nog, lo­ka­ci­ja ele­k­tra­ne Špi­te­lau ispu­nja­va i dru­ge fu­n­k­ci­je za Be­č­li­je po­red spa­lji­va­nja ot­pa­da. Od 2009. ova lo­ka­ci­ja je dom si­ste­ma za cen­tral­no hla­đe­nje ko­ji Vien Ene­r­gi ko­ri­sti da obez­be­di eko­lo­ški pri­hva­tlji­vo hla­đe­nje. Ka­pa­ci­tet da­ljin­skog hla­đe­nja od 17 me­ga­va­ta ekvi­va­len­tan je ra­du 4.860 ko­n­ve­n­cio­nal­nih kli­ma-ure­đa­ja. Tre­nu­t­no je u izgra­d­nji i „po­wer-to-heat“ pos­tro­je­nje si­stem ko­ji ko­ri­sti vi­šak ele­k­tri­č­ne ene­r­gi­je proi­zve­de­ne iz ob­no­vlji­vih izvo­ra ko­ja bi u su­pro­t­nom osta­la neis­ko­ri­šte­na. Po­put ne­kog ve­li­kog ko­tla, pos­tro­je­nje će u bu­du­ć­nos­ti pre­tva­ra­ti vi­šak ele­k­tri­č­ne ene­r­gi­je iz mre­že u to­plo­t­nu, po­ma­žu­ći na taj na­čin sta­bi­li­za­ci­ju ele­k­tri­č­ne mre­že.