BEČ GRAD S NAJBOLJIM USLOVIMA ZA ŽIVOT U 2023. - Nereciklirani otpad je rešen proizvodnjom električne i toplotne energije
IZVOR: Republika - 30.09.2024 | 12:00
Prestonica Austrije ima sistem koji je izuzetno efikasan, a zaživeo je još 1991.
Beč, glavni grad Austrije, proglašen je prošle godine za grad s najboljim uslovima za život. Pored mnoštva aktivnosti koje nudi, kvalitetnog načina života i povoljnih uslova za rad i razvoj biznisa, Beč se izdvaja i po tome što je jedan od prvih uspeo da reši problem nerecikliranog otpada, tako što se od istog proizvodi električna i toplotna energija za domaćinstva. Između svega ostalog i to valjano upravljanje otpadom, kao i posebna briga za zaštitu životne sredine podiglo je austrijsku prestonicu na najvišu lestvicu, zbog čega je i proglašen najboljim u Evropi.
Da sve to nije došlo preko noći, pokazuju podaci da je Beč počeo odvojeno skupljanje otpada još početkom osamdesetih godina prošlog veka, a do 1991. ovaj sistem je zaživeo na celoj teritoriji grada. Pored toga, Beč je počeo da koristi otpad koji ne može ponovo upotrebiti ili reciklirati za proizvodnju električne i toplotne energije u četiri Waste to Energy postrojenja, od kojih je najstarije izgrađeno pre 60 godina. Tako se jedno od najmodernijih evropskih postrojenja za energetsko iskorišćenje nereciklabilnog otpada Pfaffenauu Simmeringu nalazi upravo u Beču. Na godišnjem nivou ovo postrojenje preradi oko 250.000 tona otpada, čime se proizvede struja za 25.000 domaćinstava i daljinsko grejanje za 50.000 domaćinstava.
- Pfaffenau koristi najmodernije dostupne tehnologije i osim što je moralo da ispuni kriterijume za zaštitu životne sredine iz najstrožih propisa u Evropskoj uniji (EU), moralo je da ispuni i arhitektonske i estetske zahteve. Dizajn objekta je rezultat arhitektonskog konkursa raspisanog širom EU. Svakodnevno u postrojenje dođe od 140 do 200 kamiona koji istovare preko 1.000 tona otpada dnevno. Građani su obavezni da kod kuće recikliraju i odvajaju otpad. Kod nas uglavnom stiže samo komunalni neobrađeni otpad koji mi ovde spaljujemo - kazao je nedavno za medije Edvard Abart, vodič u postrojenju Pfaffenau.
I NVO se uverile da je ovo najbolji način
Vlasnik postrojenja kompanija za planiranje, izgradnju i upravljanje otpadom u Pfafenuu WKU je osnovana 2002. kao podružnica Grada Beča. U neposrednoj blizini nalaze se i postrojenje za inseneraciju industrijog otpada „Simmeringer Haide“ i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda iz Beča. Da je inseneracija otpada strogo kontrolisan proces u Austriji potvrdila je i dr Helga Stoiber, konsultantkinja i stariji partner u ekološkoj konsultantskoj agenciji „UVP Environmental Management and Engineering GmbH“.
- Sve je regulisano do detalja. Postoje uslovi upravljanja otpadom, obaveza godišnjeg izveštavanja o emisijama i veoma strogi zahtevi prilikom dopremanja otpada u postrojenja. Većina opština u Austriji se odlučila za termički tretman otpada. Austrija je još osamdesetih, devedesetih godina prošlog veka usvojila prve zakone za upravljanje otpadom. Danas nemamo deponije koje zagađuju vazduh, vodu i zemlju, već zahvaljujući otpadu stvaramo prečišćenu otpadnu vodu i dimni gas koji koristimo za grejanje. Na početku su građani bili protiv spalionica, ali se sada čak i nevladin sektor uverio da je ovo odličan način za upravljanje otpadom - kazala je Stoiber.
Prema njegovim rečima, čak 3.500 zaposlenih u Odeljenju za upravljanje otpadom grada Beča sakuplja otpad sa 2.800 kilometara bečkih ulica. Za odvojeno sakupljanje reciklabilnih vrsta otpada postavljeno je 21.000 kanti i kontejnera, koje se prazne do šest puta na dan. Tako se svaki dan u Pfaffenau preveze oko 770 tona otpada, koji nakon kontrole završi kao sirovina za proizvodnju toplotne i električne energije, u pećima gde se spaljuje na temperaturi višoj od 1.000 stepeni Celzijusovih, a zahvaljujući višestepenom čišćenju dimnih gasova emisije iz postrojenja su značajno ispod dozvoljenog nivoa.
Foto: Eliksir
Postrojenje za spaljivanje otpada Špitelau, u bečkom okrugu Alsergrund, takođe se izdvaja, s obzirom da godišnje snabdeva više od 60.000 domaćinstava ekološki prihvatljivim daljinskim grejanjem i skoro 50.000 domaćinstava električnom energijom.
- Zaštita klime je za nas goruće pitanje, i eto nas već pola veka ovde u Špitelauu, kazao je svojevremeno generalni direktor kompanije Vien Energie (austrijska nacionalna energetska kompanija), Karl Gruber, povodom godišnjice i dodao:
- Naše postrojenje je pravo energetsko čudo: struja i toplota za daljinsko grejanje i hlađenje se ovde proizvode usred gradskog jezgra koristeći otpad Bečlija nastao u domaćinstvima, ekološki i čisto.
Menja 4.860 klima-uređaja
Pored svega navedenog, lokacija elektrane Špitelau ispunjava i druge funkcije za Bečlije pored spaljivanja otpada. Od 2009. ova lokacija je dom sistema za centralno hlađenje koji Vien Energi koristi da obezbedi ekološki prihvatljivo hlađenje. Kapacitet daljinskog hlađenja od 17 megavata ekvivalentan je radu 4.860 konvencionalnih klima-uređaja. Trenutno je u izgradnji i „power-to-heat“ postrojenje sistem koji koristi višak električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora koja bi u suprotnom ostala neiskorištena. Poput nekog velikog kotla, postrojenje će u budućnosti pretvarati višak električne energije iz mreže u toplotnu, pomažući na taj način stabilizaciju električne mreže.