MNOGI NE ZNAJU ŠTA JE SKIMPFLACIJA, A TREBALO BI...! Slabija roba za veće pare

Foto: Ap photo

MNOGI NE ZNAJU ŠTA JE SKIMPFLACIJA, A TREBALO BI...! Slabija roba za veće pare

Kad nešto poskupi, to uglavnom vidimo. Primetimo često i kad proizvođači hrane smanje pakovanje, ali ne smanje cenu. Ali šta kad smanje kvalitet, a o tome nas ne obaveste?
Kad nešto poskupljuje, govorimo o inflaciji. Ali ima i drugih trikova kako ljudima izbiti pare iz džepa.

Savetovalište za potrošače u Hamburgu dodelilo je margarinu rama šampionsku titulu za tzv. varljivo pakovanje prošle godine. Naime, cena mu je ostala 2,19 evra, ali je pakovanje smanjeno sa 500 na 400 grama. To znači da je margarin poskupeo 25 odsto iako cena pakovanja nije menjana.
Taj fenomen se naziva šrinkflacija (shrinkflation), reč skovana od inflacije i engleskog shrink, što znači skupiti se, smanjiti se.
Sada, međutim, trpi i kvalitet.

DAVNO BILO...

Mada je prošao period velikih poskupljenja i nema naznaka da će se cene vratiti na staro, zaštitnici potrošača širom Evrope (pa i kod nas) posmatraju najnoviji fenomen koji su nazvali skimpflacija. Skimp na engleskom znači štedeti ili raditi nešto nedovoljno kvalitetno.

Izraz je skovala američna medijska mreža NPR pre dve godine.

- Fenomen se širi i u Velikoj Britaniji i Nemačkoj - kaže Sabine Hibner, ekspert za kvalitet pružanja usluga.
Recimo, nakon početka rata u Ukrajini proizvođači pomfrita zamenili su suncokretovo ulje palminim jer se ogromna količina svetske proizvodnje suncokreta nalazi u Rusiji i Ukrajini. Ulja, naprosto, nije bilo.

- Palmino ulje je uvedeno u nuždi, a sada se u najvećoj meri etabliralo i svi ga koriste - kaže Hibnerova.

Foto: Ap photo

 

Iako je suncokretovo ulje odavno dostupno u dovoljnim količinama, prema podacima zaštitnika potrošača, samo se jedan od ispitanih proizvođača vratio kvalitetnijem proizvodu. Ostali i dalje koriste palmino ulje.

Da cirkus bude potpun, mnogi proizvođači se čak usuđuju da na pakovanju ne navedu promenu sastojaka. Nutritivne vrednosti više nisu odgovarale onome što se reklamira. Palmina mast je daleko jeftinija i nezdravija od suncokretovog ulja, najviše zbog većeg udela zasićenih masnih kiselina

.
Kako smatra Sabine Hibner, kompanije su dobijale vanredne dozvole da tako postupaju jer nova pakovanja nije bilo lako napraviti na brzinu. Umesto da izmene listu sastojaka i nutritivne vrednosti, oni su tako samo navodili: "Sadrži palmino ulje umesto suncokretovog", i to u polju predviđenom za upisivanje roka trajanja. Međutim, to je prošlo nezapaženo od mnogih potrošača.

I USLUGE

Centar za savetovanje potrošača iz Hamburga navodi i primer čokolade iz velikog lanca supermarketa "Aldi Nord". Kod njih su čokolade njihove robne marke s marcipanom izgubile na kvalitetu, umesto 45 odsto marcipana, koristi se svega 38 odsto. U drugim sortama manje je pistaća i nugata. I to iako su čokolade poskupele 20 centi, na 1,69 evra.
Ali fenomen skimpflacije se ne vidi samo kod robe, nego i kod usluga. Kako kaže Hibnerova, vidi se da svuda manjka radne snage. Time kompanije štede na platama, a potrošači se suočavaju s lošijom uslugom.

 

Reč je skovana od inflacije i engleskog skimp, što znači štedeti ili raditi nešto nedovoljno kvalitetno

Česta podvala je zamena suncokretovog ulja palminim

 

Savet koji može da pomogne

Šta je savet da se izbegne ili umanji skimpflacija. Ništa posebno pošto potpuno efikasnog leka za ovu prevaru (ne, nije prejaka reč) nema. Eksperti za zaštitu prava potrošača savetuju ljude da se bolje upoznaju s proizvodima koje kupuju. Takođe, koristeći moć društvenih mreža, može se veoma lako pozvati na bojkot određene robe ili proizvođača.