PODVALJUJU LOŠE PECIVO I BRAŠNO I PARIZER PUN SOJE: Pekari i mesari najviše obmanjuju kupce u Srbiji

Foto: e-stock/M. Marković

Velika konkurencija: U Srbiji ima oko 3.500 pekara

Ipak, napominje Vujović, najmanje propusta odnosi se na bezbednost hrane, dok ubedljivo najviše nepravilnosti otkrivaju u deklaracijama.

- Od 18 grupa proizvoda koje pratimo, najveći broj nepravilnosti beležimo kod žitomlinskih proizvoda i testenina. Uglavnom je reč o pogrešnom deklarisanju proizvoda, odnosno o sastavu koji je iskazan u odnosu na ono što je sadržina. Često na deklaraciji nije ni istaknuto ono što treba. Na primer, ako je na nekom proizvodu slika lešnika, onda na deklaraciji mora da piše koliko tačno lešnika ima taj proizvod - objašnjava Vujović.

Isto tako, ako kupujete kroasan sa sirom, morate znati koliko se tačno sira u njemu nalazi. Možda zato i ne čudi što su pekare prve na udaru poljoprivredne inspekcije. Njih stotinu prekontroliše se za samo nekoliko meseci, a pored deklarisanja, pregledaju se uslovi proizvodnje, higijena i sistemi bezbednosti.

- Procene su da u Srbiji ima oko 3.500 pekara. Uglavnom su to mali pogoni koji se otvaraju veoma dinamično. Imate, recimo, pogon u jednoj ulici koji je za godinu dana promenio tri vlasnika, što zahteva i novu dokumentaciju i nove uslove rada. Higijena je tačka od koje nema odstupanja. Tu smo vrlo rigorozoni - ističe Vujović.

Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, saglasan je da pekara u Srbiji ima previše i da je to oblast koju država mora da uredi kako bi se došlo i do boljeg kvaliteta proizvoda i usluga.

- Ljudi misle da, ko ima pekaru, zarađuje ogroman novac. A to više nije tako. Pekara je mukotrpan posao, kvalifikovanih radnika je sve manje i jedino rešenje je da država donese zakon o zanatstvu, pa da se kroz licenciranje omogući da se ovim poslom bave samo pravi pekari. Tada ne bi dolazilo do oscilacija u kvalitetu - tvrdi Pralica. 

Proizvodi s najviše nepravilnosti
- testenina
- žito, brašno
- hleb, pecivo
- čajevi
- voćni sokovi
- bombone