KOSTA KECMANOVIĆ DOŠAO PRED BOLNIČARE SA NOVIM ZAHTEVOM, DAO IM I ROK! Zaprepastio je sve na Klinici - rekao bolničarima da IMAJU JOŠ SEDAM DANA!
IZVOR: T.V. - 23.12.2023 | 10:44
Stručnjaci na Klinici marljivo prate svaku promenu u ponašanju dečaka, a s obzirom na to da Kosta Kecmanović mesecima pokazuje znake histeričnog deteta, sada mu je na um pala nova ideja.
Tragični događaj koji se odigrao 3. maja u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru i dalje šokira čitavu zajednicu, pogotovo što već u poslednje vreme najveću pažnju privlači ponašanje dečaka ubice koji je otvorio vatru na svoje drugare i čuvara ove obrazovne ustanove.
Naime, od momenta kada je Kosta Kecmanović smešten u ovu bolnicu, sve oči uprte su ka Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu gde se nalazi Kecmanović.
Kosta je smešten u posebno odeljenje ove medicinske ustanove, gde ga stručnjaci pažljivo prate i analiziraju svaki njegov korak. Svakodnevno se suočavaju sa novim izazovima, jer kako saznajemo, Kosta ne prestaje sa postavljanjem novih zahteva.
- Dečak je pod strogim nadzorom, prati se svaki njegov korak, pogled i svaka reč. Svaki dan je bilo novih, začuđujućih momenata, međutim poslednje što je šokiralo sve jeste da je sam odredio rok bolničarima rekavši im vreme do kada će "biti kod kuće", iako nema nikakvih naznaka da će dečak biti pušten - kaže izvor blizak istrazi za portal Republika.rs.
Naime, on je kazao bolničarima da zna da ga lekari veštače, ali da "imaju još samo sedam dana". Navodno, on više neće da čeka.
Stručnjaci su vrlo zabrinuti zbog nedostatka ključne komponente ličnosti kod dečaka-ubice, Koste Kecmanovića, tvrdeći da je on lišen formiranja superega, prema teoriji Sigmunda Frojda, utemeljitelja psihoanalize.
Superego, etička komponenta ličnosti koja daje moralne standarde na osnovu kojih se osoba ponaša, obično se razvija u prvih pet godina detetovog života. To je rezultat roditeljskih kazni ili odobravanja, a dete upija moralne vrednosti svojih roditelja i društva kako bi formiralo svoj superego. Ovaj unutrašnji regulator ponašanja ima ključnu ulogu u kontroli agresije i suzbijanju društveno nepoželjnih impulsa.
Međutim, u slučaju dečaka-ubice, stručnjaci tvrde da je očigledan izostanak ove ključne komponente. Kosta, prema njihovim rečima, ne pokazuje osećaj krivice ni anksioznosti prilikom kršenja etičkih standarda, a nema ni želju za iskupljenjem nakon učinjenih grešaka. Zabrinjavajuće je što, umesto toga, Kosta s nestrpljenjem iščekuje trenutak oslobađanja sa klinike, s uverenjem da bi to trebalo da se desi svakog trenutka.
Foto: privatna arhiva, google earth, Tanjug/Ap
Stručnjaci na Klinici marljivo prate svaku promenu u ponašanju dečaka, počev od trenutaka kada je Kosta smatrao da nema više razloga da boravi u bolnici, pa do situacija gde ne pokazuje ni najmanje interesovanje za razloge svog smeštaja.
Čini se da je Kosta Kecmanović svestan da će boravak u ovoj ustanovi potrajati, ali njegovo ponašanje i zahtevi ostaju predmet pažnje stručnog tima koji se trudi da dopre do njegovog mozga, kako bi pristupili adekvatom lečenju.
Podsećamo, masakr u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru dogodio se 3. maja 2023. godine, gde je dečak (13), Kosta Kecmanović, izvršio brutalni napad, ubivši devetoro đaka i radnika obezbeđenja, a ranio petoro dece i nastavnicu istorije.
Prema rezultatima istrage, dečak je 3. maja koristio dva očeva pištolja koje je uzeo iz sefa. Dodatno je pripremio četiri Molotovljeva koktela, sve to stavio u ranac i krenuo u školu, gde je izvršio svoj krvavi pir.
Uzimajući u obzir preciznost i brzinu napada, utvrđeno je da je Kosta ispalio ukupno 57 metaka tokom pohoda koji je trajao svega 120 sekundi. Na ulazu u školu prvo je ubio pripadnika obezbeđenja i tri devojčice, nakon čega je ušao u učionicu gde je imao čas istorije. Tamo je ranio nastavnicu Tatjanu Stevanović i likvidirao šestoro dece, dok je petoro zadobilo ozbiljne povrede.
Policija je obaveštena o pucnjavi u 8:42, kada je sam Kosta pozvao policiju nakon što je napustio učionicu. Istraga je otkrila da je Kosta bio vešt u rukovanju oružjem, s obzirom na brzinu izvršenja napada i preciznost ispaljenih metaka, nakon čega se ispostavilo da je dečak često sa ocem odlazio u streljanu.