SAVETI RUSKOG PSIHOLOGA: Borovnica i ginko biloba spas za pamćenje

Foto: pixabay.com

Čaj iz listova ginkgo bilobe poboljšava pamćenje

Dijagnoza "demencija" je ozbiljan šok za svaku osobu, bez obzira na pol i godine života. To je momenat kada se svi životni planovi menjaju. U veoma kratkom roku bolest ograničava kontakt sa drugim ljudima, otežava govor i pamćenje ubrzano bledi.

U ovakvim situacijama najvažnija je podrška porodice, prijatelja, partnera, koji moraju znati kako da se ophode prema obolelom. Čak 83 odsto muškaraca i žena starijih od 60 godina ima blage poremećaje pažnje, pamćenja i govora. Ovo je posledica prirodnih promena u odnosu na život, ali to ljude ne sprečava da normalno žive. Kod 25 odsto starijih osoba, ovi poremećaji se pretvaraju u demenciju.

U knjizi "Demencija: dijagnostika, lečenje, nega pacijenta i prevencija" doktor Igor Damulin i psiholog Aleksandar Sonin savetuju šta da radimo kada neko ko nam je blizak dobije dijagnozu demencije.

- Nije važno šta je uzrok demencije, jer te nepovratne nepravilnosti u radu mozga dramatično menjaju život osobe. On više ne razume i ne pamti nove informacije, ne misli logički, ne prepoznaje ni svoju decu. Postepeno gubi sve životne veštine i ne može ostati sam, ne može više da se raduje, čudi, nema empatije, potpuno gubi identitet - objašnjava ruski psiholog Sonin.

Oni koji žive sa dementnom osobom takođe počinju da žive novi, drugačiji život.

- Zbog toga je često neophodno žrtvovati posao i brojne životne navike. Pošto je prosečna dužina života u porastu, broj osoba obolelih od demencije se takođe povećava. U današnjem svetu je više od 36 miliona ljudi, a u Rusiji oko 1,5 miliona obolelo od demencije. U nekim oblicima demencije, moguće je u potpunosti vratiti sećanje i razmišljanje. Za druge, na primer, za Alchajmerovu bolest, može se samo usporiti razvoj simptoma, ublažiti njihova manifestacija, ali u ranim fazama. Zato je na prvim alarmnim signalima važno kontaktirati s neurologom - kaže Sonin.

Dijagnoza određuje budućnost

Onog trenutka kada postavi dijagnozu demencije, lekar je mora saopštiti pacijentu i njegovim članovima porodice. Sa tim saznanjem pacijent će moći da planira blisku i daleku budućnost, da razmišlja o finansijskim i drugim pitanjima. Na početku bolesti, oboleli može da učestvuje u terapiji. Nažalost, ne postoji način da se spreče simptomi demencije, njegovi glavni uzroci ili da se zaustavi razvoj bolesti.

Deset saveta ruskog psihologa Sonina za sve bližnje osobe obolele od demencije: Govorite polako i tečno Izbegavajte naglo podizanje tona. Osoba koja pati od demencije reaguje na intonaciju Pobrinite se da skrenete pažnju na svoje reči. Da biste to uradili, nežno dodirnite osobu, pogledajte je oči. Ako sedi, sedite i budite na istom nivou s njom Inicijativa u razgovoru treba da pripada vama Kako se razvija demencija, pacijentu će biti teže da sam pokreće razgovor Formulišite pitanje tako da se na njega može odgovoriti sa: da, ne ili ne znam Ako vas ne razume, čak i ako više puta ponovite istu frazu, pokušajte drugačije da formulišete rečenicu Prošlost pamte bolje od sadašnjosti Sa pacijentom sa demencijom pokušajte da razgovarate češće o dalekoj prošlosti, to ga smiruje Ako je prestao da odgovara na vaše fraze, nikada ne govorite o njemu kao trećoj osobi u njegovom prisustvu, to degradira njegovo dostojanstvo