Bakini saveti za spremanje zimnice

Foto: twitter.com/bagelottawa

Foto: Ilustracija

Ovo su bakini saveti za savršeno jelo.

NAMIRNICE

* Za konzerviranje odaberite samo najkvalitetnije povrće, zrelo, ali ne prezrelo. Odaberite zdrave i čvrste plodove. Obavezno odstranite oštećene ili trule delove povrća.

* Raznovrsni začini poput vlašca, bibera u zrnu, korijandera, mirođije ili belog luka pružiće vašoj zimnici posebnu aromu i osigurati lekovita svojstva.

Foto: Tanjug/D.ANIČIĆ

Foto: Ilustracija

* Najbolje je koristiti domaće jabukovo sirće, vinsko ili od nekog drugog voća.

* Svakako upotrebljavajte morsku ili himalajsku so.

* Kod upotrebe ulja preporučuju se hladno presovana ulja poput bučinog i maslinovog.

TEGLE

* Pre samog početka potrebno je pripremiti tegle. One moraju biti čiste i suve. Dobro ih operite deterdžentom. Spustite ih na čist ubrus da se ocede, a bez brisanja ih pre punjenja pasterizujte.

* Važnu ulogu imaju i poklopci. Oni ne smeju propuštati vazduh. Kako bi tegle sterilizovali, morate ih prokuvati.

* Nakon sterilizacije, a pre punjenja tegli, vrh i poklopac prebrisati alkoholom da biste uništili sve bakterije.

* Još jedan način sterilizacije koji može da poboljša ukus zimnice je da na dno tegle pre samog punjenja sipate malo rakije, zatvorite teglu, pa protresete.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

* Uz tegle ili boce pripremite i plastične krugove ili štapiće kojima ćete potisnuti povrće. Oni se obično koriste kod kiseljenja paprika.

* Kako bi sprečili pucanje tegli prilikom punjenja vrućim sadržajem, pod tegle stavite vlažnu krpu.

* Nemojte nikada puniti tegle ili boce do vrha. Ostavite uvek bar tri centimetra praznog prostora na vrhu.

* Tegle je najbolje zatvoriti vakuumskim zatvaračem, a ako ih zatvarate celofanom, i njega i rubove boce prebrišite alkoholom ili sirćetom pre zatvaranja.

KUVANJE

* Povrću nemojte dodavati prevelike količine šećera, soli, sirćeta i hemijskih konzervanasa, a nemojte ga ni dugo iskuvavati da bi sačuvalo što više vrednih sastojaka.

* Ako upotrebljavate dodatke za želiranje ili učvršćivanje, odaberite one biljnog porekla.

* Sirće uvek punite barem dva centimetra iznad ruba povrća jer ono kiseljenjem upija tečnost tako da ne smete rizikovati kvarenje tegle ukoliko deo povrća nije uronjen u sirće.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

* Kod pripreme zimnice važna je pasterizacija. U tegle složite povrće tako da između njega ostane što manje mesta. Dodajte mu sirće i biber. Neka sirće bude još 20 centimetra iznad površine povrća tako da ono pliva u njemu. Uzmite duboku i veliku posudu u kojoj ćete složiti papir, a između njega i tegle. Sipajte u posudu hladnu vodu i to tako da prekrije dno tegli. Kuvajte ih na temperaturi do 80 stepeni oko pola sata. Pripazite da tegle budu dobro zatvorene. Nakon završetka postupka pustite da se voda ohladi.

ČUVANJE

* Tegle sa zimnicom čuvajte na suvom, tamnom i hladnom mestu kako biste održali najbolji kvalitet i sprečili kvarenje.

* U zavisnosti od vrste zimnice koju pripremate, pustite da se tegle ohlade ili ih punite dok su još vruće, a prilikom punjenja povrća u tegle treba voditi računa da se ne zaprljaju rubovi jer to sprečava kvalitetno zatvaranje poklopaca, a klicama plesni omogućava da prodru u teglu.

* Kada jednom otvorite teglu, držite je u frižideru.

* Ukiseljeno povrće uvek morate vaditi samo čistim priborom jer, ako je na priboru i malo nečistoće, poput ostatka vašeg prošlog zalogaja, tegla će se zamutiti i domaća zimnica će u najkraćem roku biti nejestiva.

Zdravo kiseljenje bez sirćeta Foto: twitter.com/KoreChiro Foto: Ilustracija Zimnica gotovo ne može da se zamisli bez kace kiselog kupusa, odnosno turšije, ali potapanje povrća u alkoholno sirće je siguran način da ga učinite manje zdravim. Zato Srpski kuvar otkriva kako da ukiselite povrće bez sirćeta i konzervansa. Za kiseljenje kupusa dovoljni su kupus, so, lovorov list i zrna kukuruza za lepšu boju. Topla prostorija i strpljenje jer kupus može osetiti kada krene sa fermentacijom. Ono što omogućava da kupus postane kiseo i da se biološki konzerviše je mlečna kiselina. Na ovaj način mogu se kiseliti sve vrste korenastog povrća: šargarepa, peršun, celer, keleraba, repa, daikon, ali i brokoli, karfiol, kupus, a onda i paprika, krastavci, tikvice, zeleni paradajz, patlidžan, boranija, crveni i beli luk. Možete zasebno, a i pomešano, kao kada pravite turšiju. Posebno ako imate povrća iz bašte koje biste hteli da sačuvate za zimu. Koristite zdravo povrće bez oštećenja. Očistite ga, operite i osušite. Poslažite povrće u teglu ili bure i zalijte slanim rastvorom. Najbolje je koristiti morsku so, a potrebno vam je 50 g po litri vode. Po želji, možete dodati biber u zrnu, kim, korijander i slične začine u zrnu ili lovorov list, mirođiju. Pošto ste zalili, pritisnite ga nečim teškim. Držite na sobnoj temperaturi nekoliko dana. Dobre bakterije i slana voda sprečiće kvarenje, zato je važno da povrće bude u potpunosti potopljeno u vodi. Kada se povrće ukiseli do željene kiselosti, sklonite ono čime ste pritisnuli povrće, stavite plastični držač i dodajte prokuvani rastvor slane vode (50 g na litru vode), prelijte i držite na hladnom mestu.

Povrće u staklenim teglama za svaki slučaj možete i pasteriziovati, ali tada ćete uništiti sve dobre bakterije nastale ovakvim kiseljenjem.