ISKRENA ISPOVEST: Kako sam zacicvario poparu i postao šef à la Džejmi Oliver!
IZVOR: V. J. - 16.04.2020 | 03:14
Napravio sam poparu prvi put u životu! U mojim očima, veći sam od Džejmija Olivera - iz prve mi je uspelo kao da sam šef i po (ovo "i po" je zbog veličine mog stomaka, ne zbog umeća)... Ali, bilo kako bilo, uz pomoć izvora bliskih meni, a malo i uz internet - pretvorio sam sirotinjsku hranu u kraljevski zalogaj koji umilnom toplinom ispunjava čitavo biće (dobro, 'ajde - želudac).
Znači, za običnu poparu dovoljni su vam bajat hleb i vruća voda, uz malo masti - da l' ćete onu divnu, čarobnu svinjsku, belu kao sneg - za koju je ustanovljeno poslednjim istraživanjima da nije baš tako opasna ako se jede umereno, ili ćete neko ulje, izbor je na vama. Treba vam i malo soli, a umesto masti može i puter i to je to.
Ali, ja ne dajem ovde sastojke za klot, već, kao što rekoh, za zacicvarenu poparu:
- BAJAT HLEB (poželjno 3, 4 dana stajanja), 3 ili 4 kriške - količina i debljina istih zavisi od vaše gladi
- MLEKO, 3 decilitra - može i od vaše krave, ako nemate - nemojte od komšije, nego idite u prodavnicu
- VODA, 1 decilitar - sa omiljene česme u stanu, ili od omiljene komšinice prekoputa...
- 100 GRAMA BELOG, da ne reklamiram proizvođača - reč je o siru feta - ako ne znate da sirite, i to ima u prodavnici
- STARI KAJMAK, 30-50 grama, mirisa i konzistencije koji će vam naterati suze na oči od divote - uzmite od vašeg kajmak-dilera s pijace, ili uzmite u prodavnici
- ULJE, supena kašika do dve - ja sam koristio maslinovo jer volim njegov miris, ali nisu moje masline i nisam ja hladno cedio, nego - ima u prodavnici
- SO koristio nisam, jer su sir i kajmak slani
Ako vam kažem da tu možete da dodate još raznih "kojekakvarija", u zavisnosti od toga šta volite, jasno je da cenu jednog tanjira popare možete da dignete u nebesa... Ali, pre nebesa, da opišem proces proizvodnje...
Običnu poparu pravite lako - u šerpu sipate vodu, dodate so i mast/puter, pa kad proključa smanjite vatru na otprilike pola i dodate buđ... bajat lebac koji ste "iscepkali" na komadiće. Pažljivo mešate par minuta i - gotovo!
E, ali zacicvarenu poparu kako napraviti? Pa, u principu isto. Ja sam to ovako (a vi ako ćete drugačije, verujem da je dozvoljeno i da zbog eksperimentisanja nećete imati posla s policijom):
1. Sipao u šerpu 3 dl mleka i 1 dl vode, dodao kašiku i po maslinovog ulja (odokativnom metodom, možda je bilo i malo više) | |
2. Okrenuo dugmence na mini-šporetu na 6 (maksimalno) | |
3. Dok nije krenulo da ključa, "pocepao" sam lebac, izgnječio sam oko 100 gr sira i pripremio kajmak | |
4. Kad je bilo pred ključanje, okrenuo dugmence na 3 (srednje jako, praktično "krčkava jačina") | |
5. Sipao "pocepan" lebac i počeo da mešam - stalno treba mešati, stalno | |
6. Kad se smesa onako ugnjecavi (da budem vremenski precizan - brzo će), dodate onda izgnječeni sir, kajmak i nastavite da mešate | |
7. Kad krenu mehurići onako da pufću (da opet budem vremenski precizan - i to će brzo), vaše čarobno jelo je gotovo |
Jelo možete da jedete kako hoćete - iz šerpe u kojem ste ga pravili; iz nekih prelepih tanjira da biste impresionirali gorepomenutu komšinicu od koje ste pozajmili vodu pa je zvali na hranu da joj se zahvalite; iz posude za supu (ali je onda bolje da budete sami, da vas ne gledaju... pa, čudno); kako god - bitno je samo da pustite zacicvarenu poparu da se malo ohladi, jer je izuzetno vruća kad je skinete s ringle.
I eto, prijatno!
NAPOMENA: Ako ćete stvarno da zovete komšinicu, razmislite o povećanju mera iz recepta, da se ne obrukate da zafali...