OBAVEZNI SU NA TRPEZI ZA BADNJE VEČE: Evo kako se mese hlebovi koji predstavljaju KUĆU, NJIVU i još mnogo toga

Foto: Tanjug/Z. ŽESTIĆ

Foto: Ilustracija

Međutim, narodni običaji u Srbiji podrzumevaju i mešenje hlebova za Badnji dan koji prethode čuvenoj česnici koja ima centralno mesto na Božićnoj trpezi. Za Badnje veče, pored posne, hrane, domaćice koje poštuju stare običaje poređaju i raznovrsne Božićne hlebove koji se mese od običnog testa, ali su specifični po ukrsima koje imaju na sebi, a ti ukrasi nisu tu slučajno, već svaki od njih ima složenu simboliku!

Na Badnji dan, poštujući običaje, priprema se veliki broj raznovrsnih obrednih hlebova ili bolje rečeno figuralnih hlebova, koji se još nazivaju i "zakončići".

Obredni kolač "kuća"

Prvi i najvažniji je obredni kolač "kuća" koji se pravi tako što se od testa naprave duguljasti valjci koje se oblikuju u kvadrat i polože na veknu hleba, a onda se unutar tog kvadrata (koji je simbol za kuću) postave i male kuglice od testa koje predstavljaju sve ukućane ( dakle treba da ih ima onoliko koliko i članova porodice), s tim da je moguće da se doda jedna figura više da bi bilo prinove, a tu se mogu dodati i mačka, pas, kao i ognjište sa drvima.

Foto: pexels.com

Foto: Ilustracija

Kolač "bačva"

Kolač „bačva“ koristi se za ritualno ispijanje vina iz otvora za čep, uz blagoslov za zdravlje.

Kolači "njiva", "krava" i ostale domaće životinje

U nekim selima mesi se hleb koji na sebi ima figurice "krave", "svinja", "ovčarnik", "njivu" i "livade".

Na hlebu namenjenom polju "njiva" centralno mesto zauzimaju ukršteni snopovi sa figurom zmije, kroz čiju glavu je provučen klas žita. Ovaj ornament srećemo npr u Aleksinačkom pomoravlju, istočno od Morave, svrljiškim selima zapadne zone, niškim selima severo-istočne zone.

Pored navedenih obrednih hlebova mesi se i neparan broj kravajčića, "kovržanja", "kovržanjca", ili "gugutki", namenjenih pokojnim precima, a dele se po komšiluku nakon Božića.